Nije vam jasno čemu drama oko NIS? Niste jedini: Pravu istinu o prodaji ruskog udela nećemo saznati uskoro

Posle odlaganja sankcija iz meseca u mesec tokom prošle godine, pa onda i prestanka rada Rafinerije u Pančevu, pregovori oko prodaje ruskih akcija u toj kompaniji ubrzani su početkom ove godine. Iako se dugo nagađalo da li će MOL postići dogovor sa Gaspromom i kakva bi mogla da bude struktura vlasništva, juče je stavljena tačka. MOL Grupa je juče saopštila da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum (Heads of Agreement) sa kompanijom Gazprom Neft o kupovini udela od 56,15% u srpskoj kompaniji Naftna industrija Srbije (NIS).

Mađarska kompanija je navela da bi posao mogao biti zaključen do 31. marta, ali će zahtevati odobrenje američkog OFAK-a i srpskih vlasti. Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović je izjavila za RTS da je NIS podneo zahtev OFAK-u, odnosno američkoj administraciji da dozvoli da nastavi operativni rad, dok se vode razgovori, da bi se dogovorena tranaskcija između Gaspromnjefta i MOL-a uspešno završila. Takođe je istakla da je Srbija uspela da poboljša svoju pozciju, odnosno da svoje vlasništvo poveća u NIS-u za 5 odsto, ne navodeći više detalja.

Nezavisni energetski ekspert Dragan Vlaisavljević ističe da je pitanje sada li će ova nova etapa zadovoljiti zahteve SAD što se tiče prodaje NIS-a.

"Ne znam da li će zadovoljiti zahteve Amerike. Ne znam koliko je dobro i ozbiljno napisan onaj dokument koji je poslat na OFAC i da li će ubediti Amerikance. To mi za sada liči na neko pismo o namerama, da neki partnerni nešto urade. Da li će Amerikanci da kažu: 'Ok, dovoljno je pismo o namarama', to je pitanje. Možda bude, a možda i ne bude. Možda će čekati konačan dogovor ili tražiti još nešto uz pismo o namerama", rekao je Vlaisavljević za Nova.rs.

Dodaje da se za srpsku stranu što se tiče nove strukture vlasništva u NIS-u neće ništa bitno promeniti.

"Mađarska će iskoristi poziciju da ojača tržišno u celom regionu još više, da taj profit prebacuje u Mađarsku svom vlasniku i ne vidim nikakvu bitnu razliku. Jednostvno, jednog igrača ste zamenili sa drugim igračem i to je to. Sa povećanjem od onih pet odsto ćemo možda imati uvid u neke papire u koji nismo do sada kao srpska strana. I sami vidimo šta su predstavnici sprske države radili zadnjih 10 godina u tom upravnom odnosno nadzornom odboru NIS. Da li su nešto preduzeli i uradili u zadnjih godinu dana? Da su se jednom rečju ili rečenicom oglasili?", naveo je on.

Smatra da je sve ovo moglo da se reši i ranije.

"Mogli smo da iskoristimo pravo preče kupovine. Možemo da nagađamo zašto se to nije ostvarilo. Mi smo imali pravo preče kupovine i sigurno smo imali definisana tri bitna elementa ugovora - viša sila, pravo preče kupovine i deadlock - šta se radi u tom trenutku i da iz toga izaćemo. Ko je šta tu uradio, to će ljudi verovatno da saznaju mnogo kasnije, kao i za onaj slučaj prodaje u 2008. godini", istakao je sagovornik Nova.rs.

Navodi da ako se gladaju krajnji korisnici NIS-a, odnosno kupci na pumpama, da oni za sve ovo vreme nisu izgubili ništa.

"Indirektno šta se izgubilo je malo teži slučaj da se preračuna i mora da se ima više informacija. Krajnji korisnici za sada nisu ništa izgubili. Jedino je pitanje koliko smo na početku imali državne rezerve nafte i naftnih derivata i koliko imamo sad. To je sada smanjeno, to je direktna šteta i trošak koji može da se izračuna. Ovo indirektno je mnogo složenije", zaključio je on.

Broker Nenad Gujaničić smatra da su uporedo sa pregovorima između Mađara i Rusa dobijeni nekakvi signali iz Amerike da je MOL poželjan kao kupac, te on pretpostavlja da će OFAC odobriti tu kopovinu.

"Sa druge strane znamo da Amerika ima široka diskreciona ovlašćenja i tu nijedna odluka ne može da iznenadi. Taj dogovor je postignut, što su potvrdili i MOL i Gasprom, ali sa druge strane ne znamo kakav će dokument biti poslat OFAC-u. Ako je nacrt kupoprodajnog ugovora onda ne vidim nijedan razlog da OFAC to ne odbori. Što se tiče srpske strane, mi smo tu značajan manjinski akcionar sa 30 odsto akcija, da li ćemo imati 30 ili 35 odsto nije toliko bitno, ono što je bitnije jeste da naša država i predstavnici naše države pruzmu značajniju ulogu nego što su imali u prošlosti, te da vrše kontrolu poslovanja kompanije. Ali ako se tu nešto ne promeni bojim se da nećemo biti baš u dobroj situaciji", istakao je Gujaničić.

Što se tiče povećavanja srpskog udela u NIS-u, on ističe da ta kupovina još nije rešena, te da Srbija ako bude kupovala može da kupi akcije jedino od MOL-a.

"Srbija nije ništa kupila još. Nema od koga drugog da kupi, kupiće od MOL-a. MOL ima obavezu da nakon kupovine ovih 56,15 odsto akcija od Gasproma, uputi javnu ponudu za preuzimanje akcija manjinskim akcionarima. Onda će on taj vlasnički udeo sa 56 odsto da poveća na 60 i nešto hipotetički, i posle ako imaju dogovor sa Republikom Srbijom, mogu da joj preprodaju tih 5 odsto akcija. Mislim da je ovo najrealnije i najracionalnije da tim putem idu te transakcije", rekao je sagovornik Nova.rs.

I on veruje da je sve moglo ranije da se reši.

"Vidimo da je do ubrzanja rešenja došlo u momentu kada je kompanija počela mnogo da trpi, kada je faktički prestala radi ili prestala da radi sa svojim najvažnijim delovima kao što je Rafinerija. Iz toga proizilazi da bi se ranije završilo da je američka strana u startu napravila toliki pritistak, a vidimo da je taj pritisak intenziviran tek posle osam, devet meseci. Sa druge strane treba imati u vidu da je ovo posledica novih geopolitičkih odnosa i da je izuzetno kompleksna priča sad. Vidite šta se na geopolitičkoj sceni dešava, ne morate ići dalje, dovoljno je pogledate šta je bilo u poslednjih mesec dana", istakao je on.

U tom kontekstu, osvrnuo se i na najnovija dešavanja u svetu oko Venecuele i Grenlanda, kao i postupanje Amerike u tim situacijama.

"Kakva god bila ta Venecuela, vidimo da Amerikanci mogu da ekspedituju njenog predsednika ili da zauzmu teritoriju članice NATO pakta. Samo te dve stvari pokazuju koliko su se promenili i ogolili ti geopolitički odnosi i onda vidite da ta priča da jedna država natera drugu da proda jednu kompaniju, da je to faktični ništa. Sa te tačke gledišta mi vidimo da se za ovih godinu dana ta geopolitika baš zaotšrila, pa ne predstavlja iznanađenje da se to desilo. Za godinu dana vidimo da je to postala nova normalnost", rekao je sagovornik Nova.rs.

I on smatra da je Srbija u čitavoj ovoj priči mogla da prođe mnogo bolje, nego što je to slučaj.

"Kako kaže naš narod 'ne goji se prase uoči božića'. Mi smo se u jednom momentu našli na poprištu geopolitički sila i tu je bilo teško odigrati. Ono što je izvesno jeste da se moralo nešto preduprediti u prethodnim godinama. Ako ništa drugo, onda od 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini, jer to nije bilo baš tako skoro. Prošle su dve, tri godine gde je bilo mogućnosti da se nešto uradi na tom planu. Naravno to je posledica vođenja naše spoljne politike. Mogla je i drugačije da se vodi spoljna politika. Moglo je štošta da se učini ranije", istakao je Gujaničić.

On dodaje da su prošle godine srpskoj strani faktički bile vezane ruke.

"Vidite da ruska strana, ne da nije imala nikakvo poverenje, već je faktički odsekla tog velikog manjinskog akcionara, pa da naša strana maltene nije znala šta se dešava. U tom nekom smislu mi smo bili tu totalno beznačajni. Ni jednog momenta se nismo kotirali kao potencijalni kupac, da bi ruska strana zajednički rešavala to pitanje sa nama. To je sve bagaž tih prošlih vremena. Kada uzmete u obzir prošlu godinu nije moglo mnogo da se uradi, ali prethodnih godina je svakako moglo", zaključio je sagovornik Nova.rs.