Predlog budžeta za 2023. godinu doneće, ukoliko bude usvojen u Skupštini Srbije, brojne promene pojedinim ministarstvima. Prema analizi Fiskalnog saveta, šampion kada je reč o uvećanju sredstava u odnosu na prethodnu godinu je Minsitarstvo finansija. S druge strane, najveće umanjenje osetiće budžet Vlade, a odmah za njim i Direkcije za robne rezerve.
Daleko najveće povećanje sredstava zabeleženo je kod Ministarstva finansija, te ukoliko predlog budžeta bude usvojen, resor Siniše Malog dobiće 165 milijardi dinara više u donosu na rebalans budžeta za tekuću godinu, što znači da će ovo ministarstvo dobiti ukupno 1.336 milijardi, odnosno više od bilion dinara.
Najveći rast zabeležen je kod sredstava za servisiranje javnog duga, i to čak 280 milijardi dinara.
Do tolikog povećanja sredstava došlo je jer sledeće godine na naplatu dospeva znatno veći iznos duga nego što je to bio slučaj u 2022, te ovo povećanje i nije iznenađujuće. Takođe, razlog za ovolike izdatke leži u mogućnosti prevremene otplate kredita, što kasnije otvara mogućnost za velike uštede.
Ukoliko predlog budžeta za narednu godinu bude prihvaćen, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na čelu sa Goranom Vesićem, dobiće dodatnih 40 milijjardi dinara.
PROČITAJTE JOŠ
Tako će budžet ovog ministarstva biti uvećan sa 249 na 289 milijardi dinara, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Kako se dalje navodi, za pojedine tipove infrastrukture, poput metroa i komunalne infrastrukture, dodeljena sredstva se uvećavaju, dok se za druge, poput ulaganja u železničku infrtastrukturu smanjuju.
Inače, projekat izgradnje beogradskog metroa zahtevaće šestostruko veći iznos od onog koji je bio planiran tokom 2022. godine, što je oko 25 milijardi dinara.
Kako Fiskalni savet navodi u analizi, na računu Ministarstva odbrane karakteristične su dve krupne promene – veća izdvajanja za plate i porast troškova za nabavku vojne opreme.
Tako će ministarstvo na čelu sa Milošem Vučevićem dobiti 161 milijardu dinara, dok su prema Rebalansu budžeta za tekuću godinu, planirani rashodi bili 139 milijardi.
Primetno je uvećanje budžeta za nabavku naoružanja i medicinske opreme za vojnomedicinske objekte.
Ekonomista Mihailo Gajić smatra da je upravo ova stavka u predlogu budžeta problematična.
„Mi u poslednje dve godine imamo visoke rashode za nabavku vojne opreme, koji čine jedan odsto BDP-a, i to nije novina, ali je pitanje da li su toliki rashodi zaista neophodni“, kaže Gajić.
On navodi da je problematično što se nabavka vojne opreme obavlja netransparentno, ne zna se ko proizvodi opremu niti kakva je ona tačno.
„Vojska jeste potrebna i određeni izdaci moraju da postoje, ali trenutno ne postoje vojne pretnje za Srbiju i možda nije najpametnije da se tolika količina novca usmeri za nabavku vojne opreme“, izjavio je Gajić za „Novu“.
Naš sagovornik dodaje da je 22 milijarde možda bolje usmeriti ka poboljšanju socijalne politike, pogotovo sada, kada se građani naše države suočavaju sa inflacijom.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će, na osnovu predloga budžeta, u narednoj godini da ima rashode od 172,2 milijarde dinara, što je za deset odsto više u poređenju sa rebalabnsom. Dve trećine povećanja budžeta, odnosno 9,9 milijardi, odnosi se na veća izdvajanja za socijalnu zaštitu građana.
Najsnažniji pad budžeta uočava se kod Vlade, Direkcije za robne rezerve i Ministarstva zdravlja.
Što se tiče Vlade Srbije, u pitanju je umanjenje od 23 milijarde dinara, dok će 20 milijardi manje pripasti Direkciji za robne rezerve, što Fiskalni savet objašnjava kao povratak na uobačajeni nivo, nakon vanredno visokih izdataka u 2022.
Zbog stišavanja pandemija koronavirusa, budžet Ministarstva zdravlja biće umanjen za 28 odsto, odnosno za 12,7 milijardi.
BONUS VIDEO Borko Stefanović: Budžet samo potvrđuje inflaciju, sve će poskupeti 25 odsto
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare