0
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni članovi najavili su, na iznenađenje svih, smanjenje proizvodnje nafte od maja 2023. godine, na oko 1,15 miliona barela dnevno. Da stvar bude komplikovanija, ova odluka dolazi nakon već dogovorenog smanjenja proizvodnje u oktobru, čime se pitanje budućnosti tržišta nafte u svetu i posledično cena goriva u Srbiji postavlja samo.
Cene nafte su proteklog meseca pale na 15-o mesečni minimum kao reakcija na probleme u bankarskom sektoru SAD i Evrope, a prema mišljenju stručne javnosti trenutna odluka je predostrožnost članica OPEK u slučaju da dođe do naglog pada potražnje na svetskom tržištu. Prema procenama analitičara velikih banaka u svetu, ova odluka mogla bi da pogura cenu barela ka nivou od 100 dolara.
Što se tiče Srbije, svedoci smo trenda da su cene goriva na pumpama bile na silaznoj putanji neko vreme, ali sa najnovijim raspletom na svetskom tržištu nafte, kao što i pravilo nalaže, vrlo je moguće da će posledično doći i do poskupljenja goriva na našim pumpama. Koliko će tačno to poskupljenje biti za sada se ne zna, a kako domaći naftaši ističu prognozirati dešavanja nije zahvalno.
Nebojiša Atanacković, vlasnik jedne od naftnih kompanija, za “Blic Biznis” kaže da nije zahvalno prognozirati dešavanja na naftnoj berzi i kako se ona mogu odraziti na srpsko tržište.
– Skok cena je zabeležen poslednjih dana ali se ja ne bih usudio da prognoziram dalja dešavanja jer je berza sirove nafte nepredvidiva na duži rok odnosno ona može da beleži neviđene oscilacije u poređenju sa drugim. Glavni faktor za nivo cene je odnos ponude i potražnje. Tražnja, u ovakvim globalnim uslovima, koje karakteriše i rat u Ukrajini, zavisi u najvećem delu od kineskog tržišta, koje je u zamahu nakon ukidanja restriktivnih mera vezanih za kovid. Po mom mišljenju tokom leta će doći do povećane tražnje upravo što Kina nastavlja sa svojom proizvodnom ekspanzijom ali i zbog turizma. To su razlozi koji će će verovatno dovesti i do daljeg povećanja berzanskih cena sirove nafte-kaže Atanacković i dodaje:
– Nije prirodna da ona bude 70-75 dolara po barelu, kakva je bila do pre nekoliko dana. Njena prirodna cena bi trebalo da se kreće između 80-90 dolara za barel. Da li će ići i više ne znam ali znam da i sa tim cenma sigurno i na srpskim benzinskim pumpama mora da dođe do korekcija cene benzina naviše. Ipak, ponavljam da su procene vezane za cenu nafte uvek neizvesne jer je reč o berzi koja može da oscilira ne samo zbog ekonomskih parametara već i zbog geopolitičkih dešavanja, zaključuje on.
Prema mišljenju svetske javnosti ova odluka članica OPEK vrlo verovatno će pogurati cenu barela na 100 dolara. Ubrzo nakon donošenja ove odluke nafta je u proseku na berzama poskupela oko 5 odsto.
PROČITAJTE JOŠ
Kada se saberu smanjenje proizvodnje iz oktobra i ovo sada koje predstoji u maju, svetsko tržište ostaje bez 3,66 miliona barela dnevno, što je oko 4 odsto svetske potražnje.
Prema stručnom mišljenju Međunarodne agencije za energetiku, smanjenje proizvodnje predstavlja rizik za uveliko ošamućeno tržište i na taj način gura cene nafte na gore, kao i opštu stopu inflacije.
Rystad Energy je saopštio da veruje da će smanjenje povećati zategnutost na tržištu nafte i podići cene iznad 100 dolara po barelu do kraja godine. Analitičari UBS-a su istakli da će 100 dolara biti dostignuto u junu, a Goldman Sachs ističe da će barel biti na nivou od oko 90 dolara.
BONUS VIDEO Kako stojimo s energetikom
