Grejna sezona u Beogradu počela je 15. oktobra, a poskupljenje fosilnih sirovina na globalnom nivou uslovila je i promenu cena energenata, što nije zaobišlo ni Srbiju. Prema dostupnim podacima o trenutnim cenama energenata na tržištu Srbije najjeftinije je grejanje na prirodni gas, drvo ili ugalj. Za period od šest meseci grejanje stana od 60 kvadrata iznosilo bi između 43.000 i 49.000 dinara.
Ipak, iako se grejanje na prirodni gas čini najisplativijim, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže da je to jako nepovoljna varijanta koja štetno utiče na ozonski omotač.
„Iako ono proizvodi najmanje sumpor-dioksida u odnosu na alternativne, fosilne vrste grejanja, mnogo je štetnije za ozonski omotač i klimatske promene“, za Nova.rs objašnjava Kapor. On ističe da uprkos velikoj propagandi koja je usmerena na „popularizaciju“ upotrebe prirodnog gasa zbog geopolitičkih razloga, to stvara veštačku zavisnost od prirodnog gasa. „Takvim postupcima država se gura u dužničko ropstvo jer se održava putem preduzeća koja su u rukama druge države, Srbijagas i Jugorosgas. Iako formalno Srbijagas pripada Srbiji ona nema snage da tamo postavlja svoje kadrove“, kaže Kapor.
Pročitajte još:
On ističe da je najbitnije to što mi kršimo domaće zakonodavstvo i međunarodno priznate obaveze u pogledu tržišta prirodnog gasa. „Kada na tržištu postoje dovoljan broj ponuđača oni se takmiče između sebe da ponude što bolji kvalitet uz što manju cenu, a kad imate jednog ponuđača, monopol kao što je kod nas, on kontroliše cenu i uslugu proizvoda“, pojašnjava stručnjak za energetiku.
Ipak, Kapor navodi da je, prema njegovom mišljenju, veoma isplativo i grejanje na pelet, jer je najveća konkurencija ponuđača na tržištu, a ta grejna tela su i najefikasnija. Procenjuje se da bi njegova upotreba kao energenta za grejanje šezdesetokvadratnog stana za period od pola godine iznosio oko 70.000 dinara.
Prema trenutnim cenama energenata na tržištu, posle prirodnog gasa, grejanje na struju preko TA peći bilo bi najisplativije. Račun za struju bi, ukoliko se TA peć puni noću kada je tarifa jeftinija, za pola godine iznosio 55.000 dinara, a ako bi se dopunjavala i u toku dana cena bi bila 79.000, čak 40 odsto skuplje.
Cena etažnog grejanja na struju, koje bi zahtevalo da svaki stan ima svoj mali sistem za grejanje (kotao, cevi, radijatore) iznosio bi čak 140.000 dinara za grejanje stana od 60 kvadratnim metara na period od šest meseci.
Pročitajte još:
Daljinsko grejanje bi za polugodišnje korišćenje iznelo račun oko 42.000 dinara, ali s obzirom da se ono plaća tokom cele godine račun za grejanje stana od 60 kvadrata iznosio bi duplo više, čak 84.000 dinara.
Kada je reč o nastavku poskupljenja energenata u narednom periosu, Kapor za naš portal objašnjava da mnogo faktora utiče na trenutnu cenu energenata. Jedan od njih je to što je prošla zima bila jako hladna pa su se skladišta prirodnog gasa ispraznila, zbog pandemije se nije dugo ulagalo u infrastrukturu te imamo smanjenu ponudu na tržištu. Ipak, on kaže da to ne mora da bude dugoročni trend.
Kapor ističe da je Srbija jedna od zemalja koja ima najniže cene elektične energije u Evropi, a proizvodimo je skoro najskuplje, po ceni radnika koje učestvuje u proizvodnji.
„To je potpuno nelogično, nerentabilno kao trošak koji se javlja između cene proizvodnje i tržišta, a snose ih svi poreski obveznici. Imamo slučaj od pre godinu dana kada je Srbija blanko, netransparentno preuzela dug Srbijegasa od 2,1 milijarde evra. Ona kupuje po skupljoj ceni prirodan gas, a prodaje ga jeftinije zarad socijalnog mira potrošača Srbije“, zaključuje Kapor.
Bonus video: Oporavite svoj kućni budžet
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare