ISTRAŽUJEMO Ako ostanemo bez ruskog gasa, imamo li alternative i koliko su skuplje

Savet Evropske unije usvojio je Nacrt uredbe kojom se postepeno ukida uvoz ruskog prirodnog gasa. Nova pravila predviđaju potpunu zabranu uvoza ruskog gasa, uključujući i LNG, od 1. januara 2028. godine, uz prelazni period za postojeće ugovore.

Zahvaljujući funkcionerima EU, ali i predstavnicima srpske vlasti, i dalje nije do kraja jasno kako će ova uredba utisati na Srbiju. Ipak, sudeći po rečima stručnjaka, hoće, bar u nekom trenutku.

Uvoz ruskog gasa u Evropsku uniju biće zabranjen već od 1. januara 2026. godine, ali kratkoročni ugovori potpisani pre 17. juna 2025. moći će da traju do 17. juna 2026, dok dugoročni ugovori važe do 1. januara 2028.

Bugarska, iz koje Srbija dobija ruski gas, saopštila je da će podržati obustavu isporuke i tranzita ruskog gasa Evropskoj uniji. Gasovod Turski tok prolazi kroz Bugarsku, preko koje ruski gas dolazi do članica EU Mađarske i Slovačke, preko Srbije. Ipak, bugarski ministar energetike Žečo Stankov rekao je u septembru da evropsko zakonodavstvo ne može uticati na Srbiju kao na druge države koje su članice EU.

Kako navodi, u tom smislu se traži rešenje. On je rekao da bi se protok ruskog gasa ka Srbiji mogao nastaviti, ali ako se to desi, biće pažljivo praćeno kako bi se osiguralo da ruski gas ide samo u Srbiju, a ne u zemlje EU.

Problem je i taj što je Rusija i Srbija još nisu potpisale dugoročni gasni aranžman, postojeći je u više navrata produžavan, a ključno je da novi bude potpisan pre kraja godine na duži rok, kako bi se sprečile "sankcije" EU. Najave srpskih zvaničnika nisu optimistične, jer postoji bojazan da se to neće dogoditi, iako su pregovori u toku.

Ima li alternativa

Kao moguća alternativa ruskom gasu, često se pominje gas iz Azerbejdžana. Međutim, stručnjak za energetiku Dragan Vlaisavljević kaže za Nova.rs da Srbija dobija malo gasa od Azerbejdžana.

"Azerbejdžan nema na raspolaganju neke velike količine. To se znalo pre 10 godina jer većinu gasa uzimaju Italijani. Po meni, alternativa je sledeća: da Srbija ispregovara da uđe u zajedničku nabavku gasa, onu koju sprovodi Evropska unija. To nije kratkoročna nego dugoročna mera", smatra naš sagovornik.

Naglašava da će svaka alternativa biti skuplja u odnosu na postojeće stanje.

"Jedinu alternativu koju vidim, malo dugoročniju, jeste ili da napravite ugovor sa Ruskom federacijom u celosti ili delimično, pa ćete onda ići na snabdevanje zajednička kupovina gasa Evropske unije koja kupuje gas za sve članice. Biće ovlašćeno telo koje će u ime dvadeset i nešto zemalja kupovati gas. I koristićete infrastrukturu. Gas će da ulazi, na primer, u Srbiju onako kako je i ulazio zadnjih 60 godina, iz Mađarske, samo neće ići iz pravca Ukrajine, nego iz pravca Austrije, iz Baumgartena", ističe on, pa dodaje:

"Imate dva velika gasna haba - Austrija i Turska. U tom turskom habu vam dolazi ruski has, a u Baumgartenu će vam dolaziti gas iz zajedničke nabavke i tu treba da nađete rešenje".

"Šta ako ovo, šta ako ono"

Još se ne zna kako će definitivno da izgleda Odluka Evropske unije o postepenoj obustavi uvoza ruskog prirodnog gasa jer ona još nije donesena.

Konačan tekst biće poznat nakon pregovora predsedništva Saveta EU i Evropskog parlamenta. Zbog toga se sve oko ruskog gasa svodi na spekulacije.

"To su sve spekulacije: šta ako ovo, šta ako ono. Vrlo je teško kada zavisite 80-85 odsto od jednog snabdevača. De fakto, tu nemate neki manevarski prostor".

Kao alternativa ruskom gasu, spominju se i skladišta gasa. Međutim, ta alternativa je propuštena.

"Skladišta gasa mogu da omoguće da možete da ugovorite snabdevanje tokom cele godine. Kada nemate sezonu velike potrošnje, a to je proleće i leto, onda punite ta skladišta i onda umesto 350 miliona koliko već sada imaju u skladištu u Banatskom dvoru (drugi deo pripada drugom vlasniku 'Gaspromu'), moglo je da bude napravljeno još jedno milijardu kubika proširenjem skladišta Banatskog dvora. I plus nova skladišta koja su mogla da se naprave u prethodnih 10 godina. To je kao kada odlažete odlazak kod zubara, a sutra vam neće biti bolje, nego u lošijem stanju", jasan je Vlaisavljević.

Nema dobrih rešenja za kratko vreme, dodaje on, a kakvo će konačno rešenje biti zavisi od mnogih činilaca.

"Ni sad se ne zna tačno, mogu da se rade tumačenja. Poznajući Evropsku uniju, oni su velike birokrate. Njima je najvažnije da carina Bugarske tačno zna koji gas ulazi na balkanski tok i koji gas izlazi, tako što će pratiti papire za taj gas. Ako se napravi kombinacija da Turci sa papirima prođu do Srbije, tada nema problema. Nije involvirana ni Rusija ni Evopska unija, a sa Turskom se taj gas iz Rusije, da ne odu u Rusiju, nego isporuči Turcima. Tamo se zamene papiri i onda taj gas, kobajagi turski gas, ide ka nama, znači nema veze ni sa Evropskom unijom ni sa Rusijom".

Ključnije je, kaže on, pitanje da li će biti dovoljno gasa čak i u zajedničkoj nabavci za Evropsku uniju:

"Pod dva, ključno je i to što će taj gas sigurno biti skuplji. Pod tri, možete da birate da li ćete taj gas da snabdevate po skupljoj ceni vrlo verovatno industriju, a ne građanstvo i onda se postavlja pitanje konkurentnosti industrije. Mnogo kombinacija ima, one mogu da se tek postave u varijanti".

Ključan ugovor sa Rusima

Međutim, one se eliminišu ako se sklopi gasni ugovor sa Ruskom federacijom.

"One se eliminišu ako napravite prvo ugovor sa Rusima. Jedno je ako napravite ugovor u decembru, na tri meseca, dakle do aprila, a drugo ako ga napravite za dve godine, do 1. januara 2028. Ima ljudi koji se time bave i koji još uvek rade u 'Srbijagasu' i znaju to operativno da hendluju, ako se ide na tržište principa. Ako se ide na direktno ugovaranje, onda je to državni posao i onda tu ulazi geopolitika", smatra stručnjak za energetiku.

Vučić o alternativama: 30 ili 40 odsto viša cena

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, u kontekstu snabdevanja energentima, naveo da se razgovaralo o načinima da se obezbedi lakši pristup lukama radi uvoza derivata, ali i o infrastrukturnim projektima koje Srbija mora da realizuje, poput izgradnje novog gasnog interkonektora sa Severnom Makedonijom i uspostavljanja reverzibilnog toka gasa prema Mađarskoj.

Međutim, prema njegovim rečima, čak i realizacija ovih projekata ne garantuje rešenje.

"Mi sve to kad napravimo, ne znamo odakle nam toliko gasa da nabavimo ako nije ruski. I kada sve to opet uradimo, postavlja se pitanje a kako ćemo da nadoknadimo to što moramo da platimo 30 ili 40 odsto višu cenu", rekao je Vučić. On je dodao da je pitanje snabdevanja energentima direktno povezano sa radom industrije i opstankom ekonomije.

Kako se Srbija snabdeva gasom?

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, najveći deo prirodnog gasa obezbeđuje se uvozom iz Rusije. Za potrošnju u Srbiji je 2024. bilo obezbeđeno oko 2.800 miliona kubnih metara gasa, a iz Rusije je uvezeno 2.212 miliona.

Srbija uvozi manju količinu gasa iz Azerbejdžana sa kojim je do 2026. dogovorena godišnja isporuka do 400 miliona kubnih metara. Domaćom proizvodnjom je prošle godine moglo da se zadovolji samo 6,7 odsto potreba, navodi Agencija za energetiku Srbije.

Najveću potrošnju gasa ima industrija, dok domaćinstva troše oko 16 odsto gasa.

BONUS VIDEO: Nakon sankcija NIS-u: Za Gazprom u BiH postoje moguća dva scenarija