Dugo vremena ljudsko društvo se oslanjalo na linearni model razvoja, zasnovan na rastu. Ovakav model doveo nas je do samih limita planetarnih granica, a da pri tome još uvek nisu zadovoljene osnovne socio-ekonomske potrebe svih ljudi.O tome kakve rezultate dobijemo kada na najveće gradove u Srbiji primenimo alternativni model ekonomskog razvoja, popularnu „krofna ekonomiju”, za Klimu101 pisao je Predrag Momčilović, istraživač sa Platforme Zajedničko.
U cilju promene paradigme i uvođenja novih načina merenja održivosti tim istraživača iz Platforme Zajedničko izradio je modele krofna ekonomije za Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, piše portal Klima 101.
Rezultati ukazuju da četiri najveća grada u Srbiji u mnogim indikatorima životne sredine izlaze van okvira prihvatljivih granica, dok istovremeno ne zadovoljavaju sve socijalne i ekonomske potrebe svojih stanovnika. Prateći rezultate modela možemo videti na koje aspekte razvoja grada je potrebno usmeriti pažnju donosioca odluka.
Najzaslužnija za razvoj ekonomskog modela šuplje krofne je engleska ekonomiskinja Kejt Revort koja je u svojoj knjizi „Ekonomija krofne – sedam načina da razmišljate kao ekonomista 21. veka“ prva dala obrise ovog modela. U srži ekonomije krofne je kako da se zadovolje društvene potrebe, a da se pritom ostane unutar ekoloških granica.
Model je nazvan šupljom krofnom jer najviše podseća na izgled američke krofne ili pojasa za spasavanje. Između ekoloških granica koje su predstavljene spoljnom ivicom krofne i društvenih potreba koje se nalaze sa unutrašnje strane, nalazi se bezbedni i društveno pravedni prostor za ljude. Da bi ostali u ovom prostoru potrebno je linarne ekonomske aktivnosti transformisati tako da postanu regenerativne i redistributivne.
Model koji je profesorka Revort predložila u knjizi sačinjen je od devet planetarnih granica koje predstavljaju ekološki plafon, i jedanaest indikatora koji predstavljaju društvenu osnovu. U praksi model krofne funkcioniše tako što se promatra na koji mestima je došlo do curenja (izlaska van poželjnih okvira), jer kao što u svakodnevnom životu ne želite da vam džem iscuri iz krofne, tako i u ovom modelu želite da ostanete unutar zadatih granica održivosti.
Pojedini veliki evropski gradovi već rade na usvajanju modela krofne i baziraju svoj budući razvoj upravo na ovom modelu. U tome prednjače Amsterdam i Brisel, ali model krofne moguće je primeniti i na gradove u Srbiji ukoliko za to postoji politička volja.
Tokom 2021. i 2022. godine tim istraživača Platforme Zajedničko radio je na kreiranju modela krofne za Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Ovi gradovi su izbrani zbog svoje veličine i značaja, kao i mogućnosti poređenja posebno kada su u pitanju Niš, Novi Sad i Kragujevac.
Tokom rada tim se suočio sa brojnim izazovima od nedostatka zvaničnih podataka za pojedine parametre koje je neophodno meriti, do potrebe za prilagođavanjem i razvojom metodologije kako bi lokalni kontekst bio ispoštovan. Kao polazišna tačka poslužili su već postojeći modeli krofne koje je razvila Kejt Revort ali i model koji je razvio Mladen Domazet iz zagrebačkog Instituta za političku ekologiju (IPE).
Na osnovu analize različitih modela predloženih na web stranici doughnuteconomics.org i dostupnih podataka istraživački tim Platforme Zajedničko odabrao je 16 indikatora za modele krofne koji su izrađeni za Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Za sve modele izabrani su isti indikatori kako bi se omogućila uporedivost.
Kada se uporede modeli krofne za ova četiri grada lako su uočljivi glavni problemi, navodi Momčilović.
Gotovo za sve gradove je karakteristično je da je vazduh prekomerno zagađen, s tim da je situacija u Novom Sadu nešto bolja nego u drugim gradovima. Dostupnost vodovoda i kanalizacije veća je u Novom Sadu u odnosu na Beograd, Kragujevac i Niš gde je potrebno raditi na proširenju vodovodne i kanalizacione mreže.
Sa druge strane Novi Sad ima manji procenat pošumljenosti i manje zelenih površina u odnosu na druge gradove gde je situacija nešto bolja, a jedino Kragujevac se nalazi u granicama održivosti. Usled nedostatka podataka za emisije gasova sa efektom staklene bašte za indikator za klimatske promene je izabrana povećanje temperature, dok je za ograničavajuću vrednost uzeta granica iz Pariskog sporazuma od 1.5 C.
Stanovanje, rad i plata su indikatori koji su pod najvećim pritiskom u svim gradovima, a mala razlika je u tome da su u Beogradu i Novom Sadu plate veće ali je u Nišu i Kragujevcu stanovanje povoljnije. Demokratska participacija i rodna ravnopravnost na niskom su nivou u svim gradovima dok je dostupnost zdravstvene zaštite na zadovaljavajućem nivou. Za Niš i Kragujevac nisu biti dostupni podaci za mobilnost.
U modelu krofne nalaze se sledeći indikatori koji su ugrubo podeljeni na biofizičke i socioekonomske. Za granice sigurnog i pravednog prostora održivosti uzete su predložene vrednosti navedene u različitim dokumenatima objavljenim na nacionalnom ili internacionalnom nivou. Usled nedostatka zvaničnih podataka i istraživanja, na krofni nisu prikazani u dovoljnoj meri kulturni elementi koji bi pokazali stavove društva i spremnost na sistematsku promenu. Jer svrha modela šuplje krofne nije samo da konstantuje probleme već i da ih rešava.
U biofizičke indikatore uvršćeni su pošumljenost, kao i zelene površine, održiva poljoprivreda, dostupnost pitke vode, kao i kanalizacije, količina komunalnog otpada, zagađenje vazduha, kao i temperaturne promene.
Pošumljenost – Predstavlja odraz površine pod šumama i šumskim zemljištem u odnosu na ukupnu površinu teritorije grada.
Zelene površine – Merene su površinama pod zelenilom po glavi stanovnika.
Poljoprivredne površine – Usled nedostatka podataka za održivu poljoprivredu još uvek nije pronađen odgovarajući indikator, ali je ona svejedno uvrštena u model kako bi se naglasila njena važnost.
Otpad – Predstavlja količinu komunalnog otpada koji se na dnevnom nivou generiše po glavi stanovnika.
Pitka voda – Predstavljena je brojem domaćinstava priključenim na javni vodovod u odnosu na ukupan broj domaćinstava. Kako su u razmatranje uzeta urbana mesta mali je broj ljudi sa individualnim bunarima i drugim izvorima zdrave pijaće vode, koji nisu priključeni na vodovod.
Kanalizacija – Dostupnost kanalizacije merena je prema podacima koliko je domaćinstava priključeno na kanalizaciju u odnosu na ukupan broj domaćisntava na zadatoj teritoriji.
Kvalitet vazduha – Meren je brojem dana sa prekoračenjem gornje dnevne vrednosti za suspendovane PM10 čestice.
Temperatura vazduha – U nedostatku podaka za CO2 emisije kao odraz klimatskih promena poslužilo je poređenje različitih decenija i prosečne temperature tokom njih.
Rad na definisanju i pronalaženju socioekonomskih indikatora ispostavio se kao još izazovniji usled velikih poteškoća oko dostupnosti podataka jer dostupni podaci ne pružaju stvarni uvid u pojedine oblasti.
Za socioekonomske indikatore izabrani su: rad, obrazovanje, zdravstvo, stanovanje, internet, demokratija, rodna ravnopravnost i saobraćaj.
Rad – Meren procentom stanovnika koji za održivo radno vreme zarađuju platu za dostojanstven život.
Obrazovanje – Mereno procentom stanovnika koji nemaju završeno osnovno obrazovanje.
Zdravstvena nega – Merena brojem doktora na 1000 stanovnika.
Stanovanje – Mereno je putem izračunavanja procenta stanovništva koji se nalazi u stambenom stresu.
Dostupnost interneta – Merena procentom stanovnika koji ima pristup internetu.
Demokratija – Merena visinom izlaznosti na lokalne izbore.
Rodna ravnopravnost – Merena u razlici u platama između muškaraca i žena.
Mobilnost – Procenta učešća pešačenja, javnog prevoza, bicikliranja i drugih održivih oblika mobilnosti.
Model krofne mogao bi da predstavlja primer u kom pravcu gradove u Srbiji treba dalje razvijati i šta su najveći problemi na koje treba uticati kako bi naši gradovi ostali u sigurnom i bezbednom prostoru u kojem su potrebe njihovih stanovnika zadovoljene.
BONUS VIDEO: Kontinuirano zagađenje vazduha preti Srbiji: Stručnjak otkriva kada će ono opasti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar