0
Veće cene energenata imaju domino efekat na celokupnu privredu. Tako je i jedna cementara iz Srbije najavila poskupljenje za 25 odsto, zbog visoke cene struje na liberalizovanom tržištu. Kada osnovni inputi poskupe, poskupeće i konačni proizvod i usluge, kaže Bojan Stanić iz PKS.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava da je do porasta cena došlo u drugoj polovini prošle godine, kada je privreda krenula lagano da se oporavlja posle pandemije, prenosi RTS.
Tada je, kako kaže, došlo do disbalansa između ponude i tražnje, zbog čega su porasle cene industrijskih proizvoda, žitarica, energenata, kao i cene transporta.
„To se intenziviralo u 2021. godini i poslednjih nedelja, iako je bilo naznaka i ranije. Imamo tu energetsku krizu iz prostog razloga što je tražnja privrede konstantno velika, ponuda je ograničena i time što je smanjena proizvodnja uglja iz potrebe da se organizuje smanjenje emisije ugljen-dioksida. Iz tog razloga imali smo porast cene energenata“, rekao je Stanić.
Kao primer naveo je prirodni gas, koji se tretira kao čista energija, a čija je cena od početka godine porasla 125 procenata, a samo poslednjih mesec dana oko 25 odsto.
„Sada Kina kao veliki energetski potrošač traži dosta tog tečnog gasa, što samo gura cenu na više“, dodaje Stanić.
Projektovane stope rasta na staklenim nogama
Gost Dnevnika napominje i da smo sada na pragu kontrasituacije.
„Da usled ograničenja ponude i porasta cene energenata proizvodnja znatno usporava i određene delatnosti su već smanjile proizvodnju, i to može da dovede do toga da projektovane stope rasta na globalnom nivou budu smanjene“, rekao je Stanić.
Govoreći o najavi jedne cementare da će zbog poskupljenja energenata i ona za 25 odsto podići cene, o čemu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Stanić je naveo da to ne mora da znači da će i cene u građevini biti za 25 odsto veće.
„Rast ne mora da prati linearno, ali ono što je bitna stvar jeste da kada osnovni inputi za proizvodnju poskupe svakako će i finalne usluge i proizvodi poskupeti“, rekao je Stanić.
Ističe da je reč o globalnom problemu na koji pojedinačna država ne može da utiče, ali da od njene ekonomske snage zavisi da li može da interveniše i subvencioniše niže cene energenata za privredu, stanovništvo.
Rizik od stagflacije
Kako kaže, od početka godine privrednici u Srbiji su upozoravali na porast cena inputa, a sve više se žale i na porast cene električne energije.
Sada se govori da se zajedno sa Vladom radi na tome da se pronađu mehanizmi odgovora na ovu krizu kako bi se očuvala osnova za projektovani ekonomski rast od između 6,5 i sedam odsto, rekao je Stanić.
Ističe da vreme nije saveznik za rešavanje problema, jer se približava zima, kada domaćinstva troše više energenata. Takođe, od toga koliko će ledenih dana biti tokom zime zavisi i to koliko će ona uticati na potrošnju.
Ukazuje na to da se u vidu mora imati i ono što se dešava na međunarodnom tržištu.
„Opšti porast cena. Dakle, inflacija recimo u SAD je na tridesetogodišnjem maksimumu. Sa jedne strane, to se pravda tom neravnotežom između ponude i tražnje, ali ima analitičara koji govore da je privreda postala pregrejana usled dugotrajne ekspanzije monetarne politike koja je upumpala veliki novac u privredu, a tržište nije bilo u mogućnosti da to potpuno izbalansira“, rekao je Stanić.
Ističe da opšti porast cena i energetska kriza mogu dovesti do onoga što se zove stagflacija – usporavanje privrednog rasta, a s druge strane kontinuirani porast inflacije.
„Imate stagnaciju i inflaciju ruku pod ruku. To nije izvestan scenario koji će se desiti, ali to je jedan od ključnih rizika koji može da ugrizi svetski oporavak u srednjem roku jer može da traje više godina i postepeno usled niskog rasta i porasta cena dolazi do postepenog porasta nezaposlenosti“, rekao je Stanić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
