6
Bliži se "Dan D" za naftnu kompaniju Srbije (NIS), s obzirom na to da bi za dva dana trebalo da stupe na snagu američke sankcije, pod koje je kompanija dospela zbog činjenice da je njen većinski vlasnik ruski Gasprom. I dalje je neizvesno da li će se gorivo i od 27. februara kupovati pod istim uslovima kao danas. Banke su već počele da pripremaju teren za gašenje računa kompaniji, a ostala je i nada da će stići odobrenje o produženju roka. U toku su završni razgovori advokatskih kancelarija koje zastupaju NIS i OFAK-a, a kako se čini, u igri su svi scenariji.
Naftna industrija Srbije je, uz podršku vlada Srbije i Mađarske, početkom februara uputila zahtev američkom Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija na najmanje tri meseca, ali odgovora, bar po onome što se zna u javnosti, za sada nema.
Iz Naftne industrije Srbije se ne oglašavaju šta može da nas očekuje na pumpama, ukoliko se realizuje odluka o sankcijama, a ćute i Ministarstvo energetike i Vlada Srbije. U utorak se nastavljaju razgovori advokatskih kancelarija NIS-a i američke Kancelarije za upravljenje imovinom u inostranstvu (OFAK) o najavljenim sankcijama, a kako je izjavio generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, očigledno će odluka biti doneta “u pet do 12“.
Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i advokat Milan Parivodić rekao je za N1 da bi bilo sjajno ako bi stiglo rešenje o odlaganju sankcija, ali da je teško da će do toga doći.
PROČITAJTE JOŠ:
„Tog 27. februara počinje operacija na otvorenom srcu NIS-a. NIS je uspavan, otvorena je utroba i radi se operacija. Sada je suštinski važno da do operacije uopšte ne dođe i da se ta stvar rešavala blagovremeno. Mi sada čekamo milost OFAK-a i to da li će oni nešto da dozvole ili neće“, naglasio je Parivodić.
On je istakao da je doprinos NIS-a Srbiji veoma važan – isti kao doprinos celokupne poljoprivrede, te da je najvažniji srpski interes da se sačuva NIS.
„NIS doprinosi osam procenata srpskom budžetu i NIS čini 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. U tom smislu, doprinos NIS-a je isti kao celokupne poljoprivrede, to je taj stepen važnosti. NIS ima 5.100 zaposlenih i sudbina tih ljudi mora biti sačuvana, ali pre svega je najviši nacionalni interes da imamo dovoljno naftnih derivata na tržištu i da ta kompanija bude sačuvana da ne propadne od tih sankcija“, smatra on.
U javnosti su se pojavile nezvanične informacije da će banke u Srbiji zatvarati račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije sa tom kompanijom. Pominje se i da su druge naftne kompanije, među kojima su i „Mol“, OMV, „Eko“, prestale da kupuju derivate iz pančevačke rafinerije.
Parivodić kaže da je načuo da su dve banke već naplatile kredit od NIS-a.
„NIS je političko pitanje ekonomske prirode. Najvažniji srpski interes je da se sačuva NIS, kao kompanija koja je funkcionalna i koja služi srpskom narodu. To je srpska kompanija i mora da nastavi da živi i suži Srbiji. Te sankcije pogađaju sve finansijske posrednike, sve banke koje ne smeju da daju kredite. Ako se ne varam, dve banke su već naplatile kredit od NIS-a“, ističe on.
Objasnio je da postoji način da se NIS „spasi“, a on leži u sporazumu Srbije i Rusije iz 1996. godine i “ specijalnom zakonu o nacionalizaciji“.
„Nacionalizacija je iznuđeno rešenje ako ne postoji saglasnost da na strani Gasproma da se NIS proda. Ukoliko ne daju saglasnost, a za sada je nisu dali, Srbija u stanju nužde mora da reaguje i postoje pravni okvir za to, koji se oslanja na sporazum između Srbije i Srbije iz 1996. gde se kaže da je nacionalizacija ili eksproprijacija stranog ruskog preduzeća moguća ako je to u interesu, u skladu sa nekim zakonom. Taj zakon bi bio taj zakon o nacionalizaciji, ali bi on morao da kosntatuje da postoji javni interes, da država može oduzeti pravo svojine, ali to mora biti urađeno uz tržinu naknadu“, navodi Parivodić.
Cena koju bi Srbija platila za NIS, navodi, iznosi 620 miliona evra, što je, kako dodaje, pravedna tržišna cena.
„Mi dolazimo u situaciju da zavisimo od tuđe volje, a ta volja više brine o svom interesu. Srpska vlada je položila zakletvu da služi srpskom narodu. Mi se nalazimo u stanju potencijalne ekonomske nesreće i od najvećeg značaja je zaštiti interes Republike Srbije, budžeta i građana Srbije“, zaključuje on.
Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, rekao je ranije za Nova.rs da ukoliko na snagu stupe sankcije, svako ko bude sarađivao sa NIS-om rizikuje da se nađe pod udarom tih istih sankcija.
„To će prvo uticati na finansijske institucije, odnosno banke, koje će morati da otkažu saradnju NIS-u. Jasno je da će plaćanje goriva ‘viza’ ili ‘master’ karticama biti odmah obustavljeno“, podvlači profesor.
Primetio je, kaže, da hipotetički postoje šansa da, recimo banke, koje su prvenstveno usmerene na domaći promet, kao što je Poštanska štedionica ili privatna Alta banka, mogu da nastave saradnju sa NIS-om, ali time rizikuju da se i same nađu pod sankcijama. U tom kontekstu možda će moći da se koristi i domaća DINA kartica, mada to uvek kako upozorava naš sagovornik, povlačni rizik finansijske institucije koja se upusti u tu transakciju da i ona dospe na crnu listu.
U svakom slučaju, plaćanje goriva na pumpama za građane će biti otežano, a samo poslovanje NIS-a poprilično onemogućeno.
„Sam NIS će imati veliki problem sa plaćanjem. Recimo, kako će bilo šta kupovati, od najsitnijeg repromaterijala do nabavki sirovina, zatim je tu pitanja kako će isplaćivati plate svojim zaposlenim. Blokada finansijskog poslovanja izuzetno je opasna za svakoga koliko god jak igrač bio. U Republici Srpskoj zbog američkih sankcija mnogi su morali da stave ključ u bravu od perionica do velikih kompanija. Možemo da dođemo u situaciju da nije pitanje da li će biti goriva, već što ne možemo da ga kupimo, čak i ako ga ima“, naglašava profesor Radosavljević.
Prema pisanju Blica, NIS-ove pumpe neće biti zatvorene i snabdevanje će biti redovno. One će nastaviti da rade, a derivati nafte koji se budu kupovali na nekoj od 400 benzinskih stanica, u dva brenda – NIS Petrol i premijum brend GAZPROM, moći će da se plate DINA karticom i kešom, jer se pretpostavlja da će se Visa i Mastercard, priključiti sankcijama.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović naglasio je juče da goriva ima, kao i da je snabdevanje redovno.
„Srbija ima 90 dana rezervi nafte, a i da NIS sigurno ima derivata za srpsko tržište do maja. Ako to saberete imamo 180 dana bez direktnih posledica. Neće biti nikakvih kantica“, istakao je Bajatović.
Vlada i stručni timovi na dnevnom nivou prate situaciju i pokušavaju da u poslednjem trenutku izađu iz ovog lavirinta, međutim, vreme ističe a rešenja nema, odnosno američka administracija ne odgovara na zahtev o odlaganju sankcija.
Pri tom, ruska strana ne želi da se odrekne svojih akcija i vlasništva.
Ukoliko bi NIS-u bilo zabranjeno da uvozi naftu, pretpostavlja se da bi veliku ulogu mogao da ima i mađarski MOL, koji je već ponudio svoje resurse.
Koliko Srbija u ovakvoj situaciji može sama da nađe prihvatljivo rešenje, bez dogovora Moskve i Vašingtona, uključujući i eventualnu kupovinu 50 posto akcija Gasprom njefta, koji je u režimu sankcija, neizvesno je.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je za RTS da postoje dva moguća pravna procesa – delistiranje i licenciranje. Bajatović kaže da je delistiranje nerealno jer da NIS ne bi trpeo sankcije takva odluka mora da prođe i kroz proceduru Kongresa SAD.
Druga opcija, kaže direktor Srbijagasa, jeste proces licenciranja.
„Imate primere u Evropi. Gasprombanka je dobila da obavlja određene delatnosti, dovoljno je velika da ne bi stalo snabdevanja, pre svega gasom, jer je nafta pod potpunim sankcijama što se tiče EU. Imate primer Rosnjefta. Radi se o nafti koja pokriva 12 odsto nemačkog tržišta i još nisu zamenili nikakvu vlasničku strukturu“, objansio je Bajatović.
