14
Ukidanje plaćanja doprinosa za zdravstvo i uvećanje minimalne zarade na 450 evra, a prosečne na 700 evra plan je Crne Gore najavljen za početak iduće godine. Milica Bisić, profesorka javnih finansija i fiskalne politike na fakultetu FEFA za N1 navodi da zdravstveni doprinosi i u Srbiji, kao i u Crnoj Gori, predstavljaju, u stvari, namenski porez i da je s tog stanovišta svejedno kako će biti finansiran - iz namenskog poreza koji se zove zdravstveni doprinos, ili iz opštih poreza. Moguće je, navodi, i u Srbiji ukinuti plaćanje doprinosa za zdravstvo, uz podizanje poreza na zarade sa 10 na 15 odsto, dok bi se nedostajućih pet do šest procenata nadomestilo kroz rast nekog drugog poreza, za šta je "najbolji kandidat" - PDV.
„Načelno, doprinos za zdravstveno osiguranje u suštini nije osiguranje ni u Crnoj Gori, ni u Srbiji. Jer, obim usluga ne zavisi od visine uplata – koliko god da plaćate doprinose, obim zdravstvenih usluga je jednak. To je, u stvari – namenski porez“, objašnjava Milica Bisić za N1.
Kada je reč o ukidanju plaćanja doprinosa za zdravstvo na zarade, postoje nedoumice šta će biti izvor finansiranja zdravstvenih usluga.
„Dobre stane ukidanja namenskog poreza koji se zove zdravstveni doprinos i prebacivanje usluga javnog zdravlja na opšte poreze u suštini je što omogućava da se smanji realno fiskalno opterećenje rada i da se zdravstvene usluge na koje svi imaju pravo finaniraju iz opštih poreza, što olakšava i administriranje“, ukazuje Bisić.
Ona podseća da u Srbiji praktično 99,5 odsto građana ima pravo na zdravstvenu uslugu nezavisno od toga kako se plaća zdravstveno osiguranje – to je ili obezbeđeno kroz budžet neposredno, ili kroz doprinose.
Po ukidanju naplate doprinosa na zarade rashodi za usluge javnog zdravlja ne bi trebalo, ističe, da budu veći. Progresivno oporezivanje ni u Crnoj Gori, ni u Srbiji, ne može da nadoknadi gubitak koji se stvara po ukidanju doprinosa. Ovo je zbog strukture prosečne zarade, gde je medijalna zarada ispod prosečne (polovina zaposlenih ima platu do iznosa medijalne zarade, a polovina iznad i prema poslednjim podacima ona u Srbji iznosi 49.999 dinara za jul, dok je prosečna plata 64.731 dinar, prim. nov.).
„Taj gubitak koji će biti posle ukidanja doprinosa neće moći da se nadomesti iz progresivnog oporezivanja zarada, već će morati da se pronađe drugi izvor finansiranja“, navodi Bisić.
Ona dodaje da je u Crnoj Gori ostvaren rast budžetskih prihoda za oko 20 odsto zbog, kako isitiče uvedene e-fiskalizacije.
„Verujem da će to, umesto doprinosa, biti glavni izvor finansiranja u Crnoj Gori, verujem da će samo delimično moći da se nadoknadi iz progresivnog oporezivanja dohotka i firmi“, ističe Bisić.
Kada je reč o Srbiji, ukupni doprinosi za zdravstvo – i na teret zaposlenog, i na teret poslodavca, iznose oko 10,3 odsto, dok je porez na zaradu 10 odsto.
„Ono što bi moglo kod nas da se uradi je da se porez poveća na 15 odsto – da bude jednaka stopa kao i za ostale prihode, a da se ovih pet, šest odsto nadokanadi kroz rast nekog drugog poreza. Najbolji kandidat za to je PDV, koji je u Crnoj Gori već 21 odsto, pa teško može da bude izvor, dok bi u Srbiji to moglo na takav način da se uradi“, ukazuje Milica Bisić.
Kada bi se porez povećao na 15 odsto, a ukinuli zdravstveni doprinosi, izgubilo bi se oko šest odsto procentualnog opterećenja na zarade, ali samo do visine osnovice za maksimalno oporezivanje – doprinosi se, podseća ona, plaćaju samo do iznosa od pet prosečnih plata, dok se porez plaća na ceo iznos zarade.
„To znači da bi oni koji imaju veće plate plaćali veći porez – tako bi ta progresija bila povećana kod nas“, napominje sagovornica N1.
Kada je reč o neoporezivom delu plate, koji Crna Gora planira da podigne na 700 evra bruto zarade (a u Srbiji je trenutno 18.300 dinara, a od iduće godine za 1.000 dinara viši, prim. nov.), Bisić ističe da je u Srbiji neoporeziv iznos već nekoliko puta povećan.
„To se odnosi samo na porez, a on je mali, svega 10 odsto na zarade. Najveći deo fiskalnog opterećenja čine doprinosi za PIO, zdravstvo, nezaposlenost. A osnovica za njih se ne umanjuje za neoporezivi iznos“, objašnjava Bisić.
Sagovornica N1 smatra da bi promena načina finansiranja javnog zdravlja dovela do rasterećenja poreskog prihoda od rada.
„To je nešto što bi trebalo učiniti, ali pre svega ono nastaje zbog samog sistema obaveznih doprinosa. S druge strane – bitno je definisati ko ima pravo na zdravstvene usluge. To su svi poreski rezidenti, svi oni koji plaćaju trajno porez treba da imaju pravo na zdravstvene usluge – to su svi oni sa ličnom kartom Srbije i svi stranci koji imaju stalni boravak u našoj zemlji. Tako bi se mogla obezbediti identifikacija lica koja ima pravo na zdravstvene usluge i ukinuti ovaj komplikovani sistem sa zdravstvenim doprinsima i zdravstvenim knjižicama. Već neko vreme postoji ta ideja u Srbiji i mislim da je vredna razmatranja“, napwominje Bisić, dodajući da trenutno u Srbiji postoji čak 21 uplatni račun javnih prihoda samo za uplatu doprinosa.
Bonus video: Georgi Genov – Hoće li se i na bakšiš plaćati porez
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
