Tokom 2020. godine banke su, na ime raznih provizija i naknada, zaradile oko 329 miliona evra. U ovaj iznos uračunata je svaka provizija naplaćena na šalteru banke, preko elektronskog i mobilnog bankarstva, svaka naknada za kartice, čekove, podignute kredite, održavanje računa... Banke su prilično domišljate kada je reč o naplati do sada besplatnih usluga, pa nas često neprijatno iznenadi kada saznamo koliko nas određena usluga zapravo košta.
Glavni izvor prihoda banaka su kamate. Od njih su banke tokom 2020. zaradile ukupno 121,25 milijardi dinara, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Od raznih naknada i provizija bankarski sektor je imao čist prihod od 38,7 milijardi dinara što je oko 329 miliona evra. Ipak, to je za oko 29 miliona evra manje nego što je naplaćeno 2019. godine.
Banke iznose svojih tarifa moraju javno na istaknu i na svojim sajtovima. Takođe, Narodna banka Srbije obavezuje banke da redovno objavljuju najčešće provizije, čiji uporedni pregled je dostupan na sajtu NBS. Uz to, svaka banka mora pre svakog povećanja cene svojih usluga obavezno da obavesti i svoje korisnike.
Međutim, građani često ne kontrolišu promene koje im banke najavljuju pa se neprijatno iznenade kada do juče besplatna usluga počne da se naplaćuje.
Nijedna banka ne zaračunava trošak otvaranja i zatvaranja tekućeg računa, ali se naplaćuje njegovo mesečno održavanje – od nepunih 200 dinara za najjednostavnije paket račune pa do oko 800 dinara koliko u pojedinim bankama dosežu troškovi održavanja tekućih računa koji uključuju usluge mobilnog i elektronskog bankarstva, više kartica među kojima su i „zlatne“, ali i dostupni popusti u pojedinim trgovinama.
Još se pamti trošak „ležarine“ koju je jedna banka u Srbiji pre tri godine zaračunavala korisnicima koji imaju čekove. Ova provizija podrazumevala je da banka mesečno zaračunava 30 dinara po svakom čeku koji njen klijent još nije iskoristio. Uz to, banka je korisniku naplaćivala i 100 dinara kad konačno ispiše ček i to na ime „troška realizacije“. Danas se za čekove i dalje naplaćuje samo trošak izdavanja koji se, kako stoji u tarifarnicima nekoliko banaka koje smo proverili, kreće od 10 do 35 dinara po jednom čeku.
Ukidanje „ležarine“ ne znači da banke nisu smislile nove vrste provizija. Tako jedna od najvećih banaka na tržištu – Komercijalna, uvodi trošak od čak 1.000 dinara u slučaju kada korisnik pogreši broj tekućeg računa na koji uplaćuje novac, što zahteva storniranje uplate.
Do sada ova usluga nije ni postojala u tarifarniku.
„Ne postoji opravdanje za rast naknada jer su banke u Srbiji 2020. godine profitirale oko 400 miliona evra, tako da nema reči o nekim gubicima koje žele da nadoknade kroz rast provizija“, kaže za portal N1 Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača Efektiva.
Banke, kako ističe, podižu standardne tarife, ali uvode i neke „fantastične“ kako ih naziva Gavrilović. Jedna od njih je i pomenuta provizija za pogrešno upisan broj računa.
„Klijent se kažnjava za ukucavanje pogrešne cifre. Ako ja kao klijent radim posao banke, koristim svoj laptop ili telefon, za plaćanje, moram da budem tehnički opremljen, da koristim svoj internet, svoje vreme, ukucavam brojeve, u potpunosti radim posao bane i pogrešim cifru radeći posao banke – banka me kažnjava sa 1.000 dinara. A šta se dešava kada službenik banke ukuca pogrešan broj računa? Ništa“, ističe Gavrilović.
On navodi primer korisnika koji je poslednjeg dana u roku platio porez, ali je dobio kaznu jer uplata nije stigla na vreme.
„Posle provere ispostavilo se da je službenik banke pogrešio broj računa i da uplata nije otišla gde treba. I za to nisu predviđene nikakve sankcije“, ukazuje on.
Među „fantastične“ naknade ubraja još jednu koju od oktobra uvodi Komercijalna banka.
„Banka koja ima veliki broj deviznih penzionera je odlučila da od 1. oktobra naplaćuje proviziju za primanje penzija iz inostranstva. To do sada nije naplaćivano“, naveo je Gavrilović.
Uvidom u tarifarnik ove banke, koji će u primeni biti od 1. oktobra, vidi se da će naknada za penzije iz Slovenije biti 0,30 odsto od iznosa, minimum 150 dinara. Procenat je niži za penzije koje stižu iz Nemačke – 0,23 odsto, dok će se za ostale ino penzije naplaćivati naknada od 0,35 odsto, odnosno minimum 150 dinara.
Ukoliko se korisnik ne saglasi sa promenom tarifa svoje banke, ima pravo da raskine ugovor i promeni banku. Međutim, to često nije tako jednostavno – u slučaju da korisnik ima kredit u njoj promena banke zahtevala bi i refinansiranje zajma što je naročito komplikovano ukoliko je reč o dugoročnom zaduženju za kupovinu stana.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare