Auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, proglašen je za projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, a njegova izgradnja je najavljivana za 2019, pa 2020, zatim 2021. i konačno za februar 2022. godine. Radovi, međutim, još nisu počeli. Iz Ministarstva građevinarstva nema novih zacrtanih rokova, a u Pokrajinskoj vladi kažu kako će instistirati na početku izgradnje.
Dugačak 100 kilometara, sa više saobraćajnih petlji, na teritoriji četiri grada i tri opštine, odnosno na ukupno četiri hiljade hektara – tako bi, prema Prostornom planu, trebalo da izgleda budući auto-put. Povezivaće Zrenjanin sa Beogradom i Novim Sadom, a u sistemu putne mreže Srbije prepoznat je kao osnovna veza na pravcu sever-jug.
Da će njegova izgradnja početi 20. februara, saopštio je u Zrenjaninu pre tačno godinu dana tadašnji ministar građevinarstva Tomislav Momirović. Mašine od tada, međutim, nisu viđene.
Aleksandar Marton iz Lige socijaldemokrata Vojvodine kaže da građani Zrenjanina imaju poslednjih godina samo priliku da slušaju lepa obećanja. Ako se izuzmu obećanja o zdravoj pijaćoj vodi, Marton kaže – bilo ih je više i za buduću saobraćajnicu. Najpre da će dobiti takozvani „scnell strasse“, a nakon polaganja kamena temeljca za fabriku guma Linglong i auto-put.
Pročitajte još:
„Nemamo vodu, skidaju se pruge po Banatu, nema putničkog, ni železničkog saobraćaja između Zrenjanina i Pančeva, a bilo ga je 150 godina. Naravno da je i za Zrenjanin i uopšte čitav Banat bitno da imamo auto-put. Jasno je da on puno košta, ali bi doneo puno benefita“, smatra Marton.
Da je taj projekat od istorijskog značaja, nikakvu dilemu nema ni predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. U junu prošle godine je nakon sastanka sa predstavnicima kineske kompanije najavio da će izgradnja prve deonice početi za nekoliko meseci. Danas nema jasan odgovor.
„Izborili smo se za Fruškogorski koridor. Globalna situacija nije laka, jer se mnogi projekti finansiraju kroz kredite. Verujem da ćemo ove godine započeti izgradnju auto-puta od Beograda do Zrenjanina i od Zrenjanina do Novog Sada, a imamo i najave iz Vlade Srbije i predsednik Republike je o tome govorio otvoreno pre nekoliko nedelja. Borićemo se i zahtevati od Vlade Srbije da svoje napore na izgradnji koridora intenzivira i da njihova izgradnja počne u ovoj godini“, rekao je Mirović.
Mirović nije precizirao da li je mislio na godinu koja je na isteku, ili onu koja dolazi. Naglašava ipak da je to jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata za Vojvodinu.
Ideja pokrajinske administracije o brzoj saobraćajnici bila je pred realizacijom, kada je u maju 2019. Vlada Srbije odlučila da to bude auto-put i preuzela posao. Za sada nema informacija o datumu kada će početi radovi, jedino da će petlja Ečka, na zahtev zrenjaninskih privrednika i zbog potreba Linglonga, biti pomerena ka budućoj fabrici guma.
Profesor beogradskog Saobraćajnog fakulteta Draženko Glavić najavljeni put vidi kao pravac regionalog značaja, na kom bi brza saobraćajnica bila isplativija nego auto-put.
„Sve u svemu, morate da utvrdite da postoji saobraćajna potreba i da postoji ekonomska opravdanost putnog pravca. Od Beograda do Zrenjanina trenutno ima oko 5.000 vozila, a od Zrenjanina do Novog Sada oko osam do devet hiljada vozila dnevno, što je u neku ruku nedovoljan saobraćaj za auto-put.“, smatra Glavić.
Profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu Slobodan Aćimović je za Euronews Srbija rekao da je auto-put potreban i da na to uvek moramo pesrpektivno i tržišno da gledamo, jer će veći obim saobraćaja biti kada on bude izgrađen. On je podsetio da je 2014. godine na Koridoru 10 bilo 44 miliona putnika, a da ih je 2019. godine, kada je završena ova saobraćajnica, bilo 66 miliona. Kada su u pitanju razlozi za odlaganje početka izgradnje saobraćajnice koja bi trebalo da poveće Beograd, Zrenjanin i Novi Sad,, profesor kaže da pretpostavlja da se još sprovode detaljne procedure, koje se tiču i odoobravanja konkretnog projekta.
„Bilo je tu i nekih nedoumica oko delova trase između Zrenjanina i Beograda. Po mojim poslednjim podacima Studija izvodljivosti je predata u avgustu u Državnu revizionu komisiju, a Studija uticaja na životnu sredinu u septembru i to ide nekim svojim tokom, jer recenzenti to moraju da pregledaju i da ocene“, rekao je Aćimović.
On je podsetio da se pričalo da će put graditi kineska kompanija „Šandong“ i rekao da bi to možda moglo da krene polovinom 2023. godine. Prva cifra koja se pominjala je bila 530 miliona, pa 600 miliona evra, a kako čekamo čini se da će auto-put biti sve skuplji, jer je sada u igri iznos od oko 800 miliona evra. Profesor je rekao da je cena stvar pregovora između Vlade Srbije i kineske kompanije, ali je napomenuo da su procene sada drugačije i zbog promene tržišnih uslova, jer je sve poskupelo, a naročito građevina.
Aćimović je dodao da ne vidi nijedan problem sa izgradnjom ove saobraćajnice, ali da je najavljeno više projekata i da se sada postavlja i pitanje prioriteta.
„Po meni bi bitniji put bio onaj koji je namenjen ka Đerdapskoj magistrali, ali i jedan i drugi su nam potrebni. Nema infrastrukture koja ne donese neki boljitak. Izgradnja pruge nam je donela da u prvoj polovini ove godine imamo povećanje putničkog prevoza na železnici za 54 odsto. Svaki put donosi bržu prohodnost, veću bezbednost u saobraćaju, ali i poziv investitorima da tu negde blizu lociraju svoje kapacitete. Gledao sam neke analize od Niša do Dimitrovgrada, od kada je završena saobraćajnica, te opštine su dobijale nove investicije, koje su locirane u proseku do maksimalno 22 kilometra od auto-puta“, naveo je Aćimović.
BONUS VIDEO: Zašto se deonica autoputa Miloš Veliki rekonstruiše nakon samo tri godine od otvaranja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar