0
Ruska ekonomija ušla je u 2025. godinu vidno oslabljena i suočena sa gomilom rizika, o čemu govore i zvanični podaci i izjave ruskih državnih funkcionera. Nakon što je prvobitno izdržala udar zapadnih sankcija 2022. zahvaljujući visokim cenama energenata i ogromnoj javnoj potrošnji na rat, danas privreda pokazuje znakove zastoja. Rast bruto domaćeg proizvoda praktično je zamro sa oko 4% prošle godine pao je na tek oko 1% na početku 2025, a postoje nagoveštaji da bi zemlja mogla skliznuti i u recesiju.
Industrijska proizvodnja stagnira ili opada u mnogim sektorima van vojne industrije, a potrošačka tražnja je sve slabija. Istovremeno, budžetski prihodi od izvoza nafte i gasa naglo su se smanjili usled pada cene energenata, a državni deficit se nagomilao na najviši nivo još od devedesetih. Inflacija i kamatne stope ostaju bolno visoke, što dodatno opterećuje kako kompanije tako i domaćinstva. Kombinacija slabog rasta, dvocifrene inflacije i skupog zaduživanja jasno ukazuje na ranjivost ruske privrede kako se rat približava trajanju od pune četiri godine. Sami ruski zvaničnici počinju da priznaju ozbiljnost situacije.
Ministar ekonomskog razvoja Maksim Rešetnjikov upozorio je sredinom 2025. da se privreda „već, čini mi se, nalazi na pragu ulaska u recesiju. Na samom pragu.“ Premda je naglasio da recesija još nije neizbežna i da će zavisiti od budućih odluka, ovo je bilo javno priznanje da je višemesečno „hlađenje“ ekonomskih aktivnosti prešlo u opasnu fazu. Nakon perioda pregrejavanja usled ratne potrošnje tokom 2023–24, ekonomija je sada praktično stala. U prvom polugodištu 2025. rast BDP-a bio je jedva nešto iznad 1% na godišnjem nivou, a nezvanične procene govore da su mnogi civilni sektori već ušli u recesiju. Kritički orijentisani ekonomski analitičari navode da se formirala „privreda stagnacije“ bez naznaka novog pokretača rasta. Drugim rečima, posle kratkog zamaha zahvaljujući ratnoj proizvodnji, privreda se vratila u stanje stagnacije iz kojeg će se teško izvući bez generalne promene politike.
Visoka inflacija ostaje uporan problem koji najviše utiče na životni standard i poslovanje. Iako centralna banka Rusije zvanično cilja inflaciju od 4%, stvarnost je daleko od toga, jer su potrošačke cene u prvoj polovini 2025. rasle oko 10% na godišnjem nivou prema zvaničnim podacima, dok nezavisni analitičari procenjuju da je stvarna inflacija možda i preko 15%. Posledice toga osećaju se na terenu. Plate svakako nominalno rastu (prosečna zarada je navodno premašila 100 hiljada rubalja), ali realno ih nagriza rast cena, pa su mnoga domaćinstva i dalje u gubitku. Centralna banka je, da bi obuzdala inflaciju, držala ključnu kamatnu stopu na ekstremno visokom nivou, do 20% pa i više tokom 2023/24. To su najviše kamatne stope u poslednjih nekoliko decenija, koje su privredu dovele u stanje tzv. stagflacije (kombinacija stagnacije i inflacije).
Tek u leto 2025. Banka Rusije je počela oprezno da snižava kamatu (sa istorijskog vrhunca od 21% na 18%), ali to je i dalje izuzetno skupo zaduživanje. Krediti s dvocifrenom kamatom guše investicije, jer ruski biznisi mesecima upozoravaju da ih visoki troškovi finansiranja odvraćaju od ulaganja. Čak je i jedan od čelnih ljudi Sberbanke javno rekao da su privredi potrebne mnogo niže kamate od oko 12–14% da bi se ponovo pokrenule investicije van sektora vojne industrije. Centralna banka trenutno balansira između dva rizika da ako brže spusti kamatne stope da pomogne rastu, rizikuje još veći rast cena i pad rublje, a ako ih drži previsoko, guši privrednu aktivnost. Iako se ruska centralna banka pokazala kao mahom kompetentna i adaptabilna od perioda uvođenja sankcija, deluje da joj se u sadašnjem kontekstu sužava manevarski prostor.
Posebno je zabrinjavajuće stanje državnih finansija. Ogromni troškovi rata u Ukrajini, koji sada ulaze u četvrtu godinu, opteretili su budžet rekordnim izdacima za odbranu i bezbednost. Procene su da čak preko 40% saveznog budžeta odlazi direktno ili indirektno na vojne svrhe. Prihodi države, međutim, ne prate taj tempo, naprotiv, prihodi od prodaje nafte i gasa, koji čine oko trećinu budžeta, značajno su pali 2023. i 2024. usled kombinacije sankcija i pada cena energenata na svetskom tržištu. Već 2024. Rusija je zabeležila budžetski deficit od oko 1,7% BDP-a, najveći od devedesetih, a prvobitni plan Moskve da 2025. završi s minimalnim deficitom ubrzo je napušten.
U aprilu 2025. vlada je bila prinuđena da utrostruči prognozu deficita, priznajući da se rupa u finansijama ubrzano širi zbog globalno niskih cena nafte i zapadnih pritisaka. Samo u prvih pet meseci 2025. Savezni budžet upao je u minus od oko 3,4 biliona rubalja, jer su rashodi eksplodirali dok su prihodi podbacili. Visoka ratna potrošnja početkom godine nije neuobičajena, ali analitičari upozoravaju da je kumulativni deficit do proleća 2025. bio pet puta veći nego u istom periodu 2024. i najveći zabeleženi fiskalni minus u savremenoj istoriji Rusije. Ministar finansija Anton Siluanov zato je već povećao neke poreze i pojačao zaduživanje države, nastojeći da popuni budžetske rupe bez diranja „svetih“ rashoda za odbranu. Veliku prednost Rusije u ovoj oblasti karakteriše i tradicionalno nizak javni dug, što ostavlja određenog prostora za buduće zaduživanje.
Još jedan ključni stub ekonomske stabilnosti, suvereni fond akumuliran u godinama visokih prihoda od prodaje fosilnih goriva ubrzano se topi. Likvidne rezerve Nacionalnog fonda blagostanja smanjile su se do sredine 2025. na oko 2,8 biliona rubalja, što je 71% manje nego pre rata. To praktično znači da su „crni dani“ već pojeli veći deo ušteđevine. Prvi put posle dugo vremena likvidna sredstva fonda manja su od godišnjeg budžetskog deficita koji se očekuje. Drugim rečima, i da potroši sav preostali fond, država bi jedva pokrila tek godinu dana trenutnog tempa potrošnje iznad prihoda. Dokle god je značajan deo vrednosti ovog fonda koji se nalazi na teritoriji zapadnih država zamrznut, do tada je i manevarski prostor korišćenja njegove pune vrednosti manji.
Pročitajte još:
Jedan od najvećih rizika za rusku ekonomiju u nastavku 2025. godine jeste globalno tržište energenata, tačnije, mogućnost daljeg pada cene nafte. Rusija je i dalje u ogromnoj meri zavisna od prihoda od izvoza nafte i gasa. Međutim, zbog sankcija i tržišnih promena, ruska nafta danas se prodaje uz veliki diskont kupcima u Aziji, a svako globalno pojeftinjenje barela direktno pogađa Moskvu. Finansijski analitičari izračunali su da pad cene sirove nafte od samo 10 dolara po barelu znači oko 17 milijardi dolara manje prihoda za ruski budžet, što je otprilike 0,8% BDP-a vrednosti u manje u državnoj kasi. Drugim rečima, ukoliko bi cena, recimo, Brent nafte pala sa 80 na 70 dolara, Rusija bi ostala bez sume ravne gotovo celokupnom godišnjem budžetu za obrazovanje. Takvi gubici su teško nadoknadivi, pogotovo sada kada je likvidna rezerva fonda gotovo istrošena. Ekonomistkinja Elina Ribakova upozorava da je pad cena nafte postao „jedan od najvećih, ako ne i najveći“ indirektni udar sankcija na rusku ekonomiju, teži od mnogih formalnih sankcija. Ova tačka će u najvećoj meri zavisiti od nivoa proizvodnje bliskoistočnih država, koje jesu najavile uvećanu proizvodnju, jer ukoliko bude značajna, onda će podrazumevati i veći pad cene nafte na globalnom tržištu, što će i najviše pogoditi rusku ekonomsku stabilnost.
Ukupno posmatrano, sankcije su konačno počele da nanose ozbiljnu štetu ruskoj privredi u kombinaciji sa drugim nepovoljnim faktorima. Nakon inicijalnog šoka 2022, kada su zapadne zemlje zamrzle deo ruske vredne imovine i uvele hiljade restrikcija, ruska ekonomija je uspela da izbegne kolaps zahvaljujući zalihama, visokim cenama nafte, visokoj javnoj potrošnji na vojsku i brzom preusmeravanju izvoza ka Aziji. Međutim, taj model ratne ekonomije pokazao je svoja ograničenja. Strukturalni problemi su isplivali u punom obimu: produktivnost stagnira, strane investicije i tehnologija su presušile, a visoke kamate guše privredni sektor. Bez konkurencije i inovacija, ruski izvoz van energenata i naoružanja jedva raste, dok su civilni sektori u četiri godine porasli svega nekoliko procenata ukupno. Nedostatak uvoznih komponenti i odlazak stručne radne snage dodatno slabe privredu.
Sve navedeno čini rusku ekonomiju osetljivom i podložnom novim šokovima. Ako se ratni rashodi nastave ovim tempom, stručnjaci procenjuju da Kremlj ima još možda godinu dana prostora pre nego što bude primoran na drastične rezove ili reforme. Sankcije su do sada uglavnom postepeno nagrizale rusku privredu, gde se tokom 2023. i 2024. ovaj pritisak manje osećao, ali u 2025. vidljivo je da su kumulativno nanele značajnu štetu. Privredni rast je trenutno anemičan, inflacija visoka, fondovi za „crne dane“ potrošeni, a kapacitet za prilagođavanje više ograničeni. Recesija više nije hipotetički rizik već realna opasnost. Istovremeno, globalne cene nafte predstavljaju dodatnu neizvesnost. Da li će Rusija uspeti da izbegne formalnu recesiju i finansijsku krizu zavisi od više faktora, ali je izvesno da je ranjivost njene ekonomije tokom 2025. veća nego ikad u poslednje dve decenije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
