Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Ako je i bilo dileme oko politike predsednika SAD Džoa Bajdena prema Srbiji i Kosovu, sada je više nema. Bajden je u svom prvom obraćanju Srbiji i to u čestitki povodom Dana državnosti poručio da SAD podržava postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom i to sa "fokusom na međusobno priznanje". Na pitanje da li je diplomatski da se u čestitki povodom nacionalnog praznika upućuje poruka o potrebi priznanja nezavisnosti dela svoje teritorije, sagovornici Nova.rs navode da čestitke po pravilu odražavaju politički stav vezano za odnose sa jednom državom, te da je u Bajdenovoj jasno prepoznatljiv stav američke administracije prema Srbiji.

„U ime američkog naroda, upućujem iskrene čestitke Vama i Vašim sugrađanima povodom Dana državnosti Srbije 15. februara…“, naveo je Džo Bajden u čestitki predsedniku Aleksandru Vučiću, što je i njegovo prvo zvanično obraćanje Srbiji.

Bajden je istakao da SAD ostaju trajno posvećene unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, pomenuo je i „nepokolebljivu“ podršku evrointegracijama Srbije, kao i sprovođenju neophodnih reformi.

Novi američki predsednik ostao je pri poznatom stavu SAD o neophodnosti postizanja „sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji s Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje“.

Ovakav stav Bajdena i SAD o Kosovu nije neočekivan, ali je neobično, bar za širu javnost, da se on ističe u čestitki povodom najvećeg državnog praznika.

„Politički akt u kome je definisana spoljna politika SAD“

Za diplomate, međutim, ovde nema ništa sporno. Zoran Milivojević za Nova.rs navodi da se u čestitki američkog predsednika, koja je u ovom slučaju politički dokument, jasno vide intencije spoljne politike SAD i odnosa sa Srbijom.

„Za mene je to očekivano i na liniji je onoga što smo mogli da naslutimo iz predizborne kampanje iz ona dva dokumenta, ali i iz kontituteta politike demokrata onako kako je to Bajden najavio. Ovo je prvi jasan politički dokument iz koga se može prepoznati stav američke administracije vezan i za odnose sa Srbijom, ali i za druga pitanja u regionu“, navodi Milivojević.

Foto: Print screen N1

On kaže da čestitke po pravilu odražavaju politički stav vezano za odnose sa jednom države, ali i „za druga pitanja koja su od značaja za državu koja upućuje čestitku, a koja se tiču i države kojoj se upućuje čestitka“.

„U čestitki to može da se kaže, i kaže se, kao što se u čestitki nekim drugim državama podvlače ljudska prava, regionalna stabilnost, bezbednost mir. U njoj može da se iznese neki generalni stav koji je vezan za odnose između te dve zemlje i za koje zemlja smatra da je važno. Nije neobično, ali ovo je jedan politički akt u kome vrlo jasno definisana spoljno politička pozicija SAD. Kad je reč o Kosovu, vrlo je jasna pozicija međusobno priznanje, tu nema nikakvih rezervi kakav je stav administracije. To je otklon od onoga što smo imali u vašingtonskom sporazumu, gde nije bilo  govora o statusnim pitanjima“, objašnjava Milivojević.

Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD, navodi da je Bajden nabrojao neka opšte poznata mesta iz politike Amerike prema nama. Upitan da li je diplomatski da se stav o neophodnosti priznanja Kosova ističe u čestitki, on kaže:

„Mislim daje ta čestitka više upućena Evropljanima nego Srbiji. Mislim da je to poruka da on stoji pri svojim stavovima i da očekuje da Evropa stoji na tom istom stanovištu“.

Foto: medija centar beograd; Ivan Vujačić

On dodaje da su se mnoge stvari u svetu promenile otkako je diplomatija postala sredstvo masovne komunikacije.

„Obično se ni te čestitke ni ne objavljuju. Nema ni razloga da se te čestitke koje su protokolarne, šta god stajalo u njima, objavljuju“, smatra Vujačić.

Jovanović: Čestitka Bajdena nije za diplomatske udžbenike

Neke diplomate, međutim, o potezu Bajdena imaju drugačiji stav. Vladislav Jovanović, bivši ambasador Jugoslavije u UN, smatra da njegova čestitka upućena povodom Sretenja Aleksandru Vučiću ne može da se tumači kao primer diplomatske čestitke za nacionalni praznik druge države.

Vladislav Jovanović
Foto: N1

On je za Tanjug ukazuo da se „dan radosti za drugu državu“ uobičajeno koristi za ponavljanje spremnosti za unapređenje odnosa u raznim oblastima, po mogućstvu i razvijanje prijateljskih odnosa što, kako ističe, svakako nije „fokusiranost na međusobno priznanje Srbije i tzv. Kosova“.

„Skoro pa nikada se diplomatska čestitka ne optereti posebnim zadatkom i to najtežim mogućim u međusobnim odnosima između Srbije i Amerike. Traženje od Srbije da se u narednom periodu posveti rešavanju pitanja Kosova na način suprotan nacionalnim i državnim interesima i njenom Ustavu, nešto je što nije uobičajeno i nije dobro da se nađe ni u jednom diplomatskom udžbeniku kao primer čestitke praznika jednoj zemlji“, navodi Jovanović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare