Da srpski poslanici ne mogu da rade na daljinu potvrdio je danas predsednik Skupštine Ivica Dačić, što znači da je za funkcionisanje ove institucije u vreme pandemije neophodna puka sreća - da se korona ne raširi među poslanicima, od kojih je već nekoliko zaraženo. Ukoliko se to dogodi biće ugrožen rad Parlament, ali i donošenje Zakona o budžetu za 2021.
Koliko je tačan broj zaraženih u Skupštini Srbije nije poznato, jer ova institucija nije odgovorila na pitanja Nova.rs, međutim predsednik Skupštine Ivica Dačić kaže za naš portal da brige nema – Zakon će biti izglasan na vreme.
„Parlament nije ugrožen, radi se normalno uz sve mere“, kaže Dačić i dodaje da je zaraženo „nekoliko poslanika i zaposlenih“.
„Skupština mora da radi, prošli put nije radila, pa su svi to kritikovali“.
A prošli put bilo je na početku godine, kada je zbog pandemije rad Parlamenta zamrznut na više od 40 dana i kada su sve važne odluke umesto narodnih poslanika donosili Vlada i predsednik Srbije.
Dačić je u ranijoj izjavi za naš portal rekao da sednice na daljinu – koje su postale praksa širom sveta zbog pandemije – nisu moguće jer pored toga što ih ne prepoznaje Pravilnik, ne postoje tehnički uslovi. Međutim postavlja se pitanje zašto, nakon iskustva prethodnog saziva s početka korona krize, ti uslovi nisu stvoreni.
„S obzirom na to da situacija izazvana koronavirusom traje već devet meseci, od Parlamenta se očekivalo da do sada već ima plan za rad u ovim vanrednim okolnostima izazvanim koronavirusom. Od 3. avgusta, kada su poslanici položili zakletvu, bilo je dovoljno vremena da se preduzmu konkretni koraci, čak i da se omogući ‘online’ rad Parlamenta. Od Parlamenta, koji je jedna od najvažnijih institucija ove države, se očekuje da među prvima ima odgovor na to kako nastavlja svoj rad u vanrednim okolnostima“, kaže za Nova.rs Tamara Branković iz Otvorenog parlamenta.
Ona ističe da su vanredno stanje u martu i aprilu, i uopšte situacija izazvana koronavirusom, potpuno ogolili pravi položaj Parlamenta u našem društvu – odnosno njegovu potčinjenost izvršnoj vlasti.
„Skupština se tokom vanrednog stanja sastala tek posle 44 dana od njegovog uvođenja i to samo da bi potvrdila oduke Vlade. Za to vreme parlamenti u regionu su našli način kako da organizuju rad u ovakvim vanrednim okolnostima: u Sloveniji su izmenili poslovnik da bi omogućili virtuelan rad, u Crnoj Gori radio je skupštinski kolegijumi, u Hrvatskoj su sednice bile izmeštene u prostor koji omogućava distancu. Parlament mora da nađe način da funkcioniše u vanrednim okolnostima posebno imajući u vidu njegov značaj kao i posao koji stoji pred poslanicima. Prvi zadatak je svakako usvajanje budžeta za 2021. godinu“, zaključuje Branković.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar