Asovi svetskog tenisa, Đoković, Nadal i Federer, pre nego što je zbog operacije završio sezonu, zadala je ozbiljnu glavobolju organizatorima US Opena uoči donošenja konačne odluke hoće li turnira biti.
Organizatori četvrtog grend slema sezone na „Flašing Medouzu“ u Njujorku, saznali su ovih dana iz direktnih kontakata sa najboljim svetskim igračima kakav je njihov stav po pitanju organizacije ovog, reklo bi se „pandemičnog“ tipa US Opena.
PROČITAJTE JOŠ:
Odgovor na koji su naišli možda ih je iznenadio, ali je ako ništa drugo barem iskren i jasno im ostavlja prostor da odluče u skladu sa time – da organizuju turnir „po svaku cenu“, čak i da na njemu ne bude onih najboljih ili da, poput Vimbldona, zatvore radnju do naredne godine.
Činjenica je da je čelnicima US Opena najteže, oni su u kalendaru svake godine uvek taj završni grend slem i situacije više sile, kakva je svakako ova sa koronavirusom, ostavljaju ih bukvalno na vetrometini.
Australijan Open je održan, u Melburnu su prebrinuli sve brige oko takmičenja i zarade još u januaru, kada je korona tek počela da se širi po svetu.
Rolan Garos je pribegao hrabroj i riskantnoj odluci da, ne pitajući nikog, termin takmičenja pomeri za jesen, kada se situacija sa pandemijom kako tako može razbistriti. Dakle, Francuzi su kupili vreme.
Znamo da je Vimbldon jedini od takmičenja „velike četvorke“ imao opciju da uzme novac od osiguranja, tako da je Njujork, kada se sve sabere, ostao u najtežoj poziciji za reakciju.
Situacija sa pandemijom u „Velikoj jabuci“ nije ostavila mnogo nade za optimizam, jer se radi od gradu u kojem je od posledica koronavirusa do danas premunulo ukupno 16.877 ljudi, a zajedno sa okolinom 24.299.
Koliko je to dramatičan broj može da se zamisli ako se ima u vidu da centralni stadion na Flašing Medouzu, „Artur Eš“ ima kapacitet od 23.771 mesta. Uz to, Nacionalni teniski centar „Bili Džin King“ služi i dalje kao kovid bolnica i stvarno bi moralo mnogo toga pozitivnog da se dogodi da se tamo, krajem avgusta i početkom septembra održi veliki grend slem turnir.
AMERIČKI PONOS
Ipak, Amerikanci ne bi bili Amerikanci ako ne bi i u najtežim situacijama nastojali da pokažu da su jači od svega, pa i od ove virusne pošasti.
Hrabro se bore sa pandemijom, čine sve ne bi li stvari doveli pod kontrolu što je pre moguće i shodno želji mnogih ljudi, održali turnir.
US Open je jedan od sportskih brendova Amerike. Ponos nacije, ponos Njujorčana. Za sve njih bio bi veliki udarac da se najbolji svetski teniseri i teniserke ne okupe krajem leta i ne odigraju nijedan poen.
Za USTA bi svakako bio ogroman udarac da turnira ne bude, u onom profesionalnom i finansijskom smislu. Taj lanac zavisnosti je veliki, grend slem je jedan veliki organizam sastavljen od velikoj broja posebnih ćelija koje sve zajedno čine jednu skladnu celinu.
Ako je jedna ćelija bolesna, nije dobro. Ako se u jednom segmentu prave propusti, osetiće se i na drugom mestu. Ako su sve ćelije, kao što je slučaj sada, ugrožene pandemijom, može da usledi klinička smrt turnira ili u prevodu, njegovo neodržavanje.
Otuda, jasno je zašto još niko iz Njujorka nije spreman da stavi tačku na celu priču o turniru 2020. Da, i dalje se razmatraju sve opcije, ali te predložene mere mogu da budu prihvatljive ili neprihvatljive većini, kako se uzme.
Ako se tenis igra zbog zarade i sponzora, onda će odluka verovatno biti takva da će turnira biti. Ako je cilj samo da ne propadne ekonomija turnira, onda će neko verovatno i rizikovati i reći, „pa dobro, ne možemo imati sve što bismo imali u normalnom slučaju“, ali važno je da turnira bude. Sa publikom ili bez nje, a ovo drugo je logično, daleko verovatnije.
Tačno je, posle udarca kakav je koronavirus zadao Njujorku i pre svega američkom društvu, ljudima tamo je zaista potrebna kakva-takva uteha. Makar i „krnji US Open“ iako svi znamo da „to ne bi bilo to“.
ZABRINUTOST VELIKE TROJKE
Očekuje se da će čelnici US Opena organizovati još jednu rundu razgovora sa predstavncima igrača, pa vrlo verovatno i sa Novakom Đokovićem, iako su njegov stav po tom pitanju već mogli da čuju proteklih dana.
Rafael Nadal je prvi nedavno izašao rekavši kakav je njegov stav po pitanju mogućnosti da se US Open igra po posebnom režimu, o kojem se dosta pričalo u poslednje vreme – igrači bi došli tamo posebnim letovima sa određenih lokacija, spavali bi u hotelima na aerodromu i ne bi imali pristup Menhetnu.
Takođe, direktno iz hotela bi išli na trening, na teren, bez korišćenja svlačionica, a u njih bi mogli da uđu samo pred izlazak na teren na zvaničnom meču. Uz to, mogli bi sa sobom da povedu samo jednog člana stručnog tima, dakle bez ekipe koja uključuje recimo kondicione trenere, fizioterapeute i slično.
Nadal je u izjavi za agenciju AP rekao:
„Ako me sada pitate da li bih otputovao u Njujork da igram tenis, moj odgovor bi bio ‘ne’. Ali, kroz nekoliko meseci verujem da bi turniri tamo mogli da se igraju. Ne možemo se vratiti sve dok zdravstvena situacija ne bude potpuno bezbedna, ali i da svi igrači iz svake zemlje mogu da doputuju na turnire i da se takmiče pod bezbednim uslovima. Ukoliko do toga ne dođe, onda nema svrhe da se igra“, jasan je Španac.
Novak Đoković je tu bio još jasniji:
„Imao sam razgovor sa Svetskom teniskom organizacijom u čijoj sam strukturi kroz Savet igrača. Razgovarali smo o nastavku sezone, pričalo se o US openu koji bi trebalo da se održi u redovnom terminu. Ne zna se da li će do toga doći, dobio sam predlog pravila i propisa kojih bi trebalo da se pridržavamo svakodnevno tamo i zaista su ekstremni u odnosu na Srbiju i region. Neke stvari ne mogu još da podelim jer su poverljive, ali sigurno je da ne bismo imali pristup Menhetnu. Morali bismo da spavamo u hotelima na aerodromu ili na Long Ajlendu gde se nalazi US open, morali bismo da se testiramo dva ili tri puta nedeljno, mogli bismo da dovodimo samo jednog čoveka u teniski klub što je nezamislivo jer imate trenera, kondicionog trenera, fizioterapeuta… Veliki tim ljudi. Mere su poprilično žestoke, organizatori po svaku cenu žele da održe turnir iz ekonomskih razloga što je meni potpuno razumljivo, ali sa druge strane pitanje je koliko igrača je spremno da se podvrgne takvim uslovima“, poručio je Đoković.
Konačno, ni Rodžer Federer, koji je, zbog nove operacije kolena, objavio da je sezona za njega završena. Prethodno takođe nije bio oduševljen idejom da pod ovakvim uslovima ide u Njujork. Rekao je da nije zainteresovan da igra na takmičenju ako na njemu nema publike, što bi u Njujorku, u svetlu dešavanja poslednjih meseci, bilo vrlo verovatno.
Šta to ostavlja kao opciju organizatorima? Da se odreknu najvećih zvezda ili da nagaze „do daske“ i svo nezadovoljstvo ostalih igrača, kojima je zarada neophodna, okrenu protiv preostalih članove „velike trojke“, elegantnim taktičkim volej udarcem. Prebacivši im lopticu u njihovo polje sa izborom – uzmi ili ostavi.
Poslednje vesti iz Njujorka kažu da su organizatori napravili rez, kako bi se uštedelo dodatnih 20 miliona dolara. Bez posla je ostalo stotinak ljudi iz organizacije, pojedine kancelarije su zatvorene, prateći projekti i programi privremeno stopirani ili ugašeni. Da li i to nešto nagoveštava? Moguće je.
Idealnog rešenja, očigledno nema. I neće ga ni biti. Treba sve ovo prihvatiti i razumeti, ali tenis, posle svega, mora preživeti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare