Podeli:
Foto: REUTERS/Benoit Tessier/Guliver

Danas kada slavi 33. rođendan, sticajem planetarnih okolnosti, možda prvi put u Španiji, Novak Đoković je u savršenom balansu. Ko god veruje da će ga pauza zbog kovid-19 pandemije udaljiti od krajnjih ciljeva, ne poznaje ga dobro. Ovo će samo produžiti njegovo blistavo trajanje.

Da je sve u redu, danas bi svećiće verovatno duvao negde u Parizu, gde obično biva za rođendan, koji uvek nekako pada oko početka Rolan Garosa. Ali nije tamo. Rolan Garos je na silu preseljen za jesen.

Jedno je nesporno – najbolji teniser sveta je s razlogom. I to ukupno 282 nedelje, raspoređene u proteklih nepunih devet godina, tačnije od tog vimbldonskog trijumfa 2011. i onog nezaboravnog prvog grickanja trave.

PROČITAJTE JOŠ:

Lomili su ga, i dalje ga lome. Nije da nisu pokušavali, svojski su se trudili, na razne načine. Na terenu – nisu mogli. Spletkama, samo su dodatno zamutili stvari. Što su više bili negativni prema njemu, to je više svetla isijavao. Neki nestvaran Novakov Dopler efekat, svetla kroz njihovu tamnu tenisku noć. Zaslepljujuća lepota ljubavi prema igri koja je jača od svega.

Na 33. stepeniku, a i pre njega, mnogi su odustali. Bjern Borg je sedam godina već razmišljao zašto je tako mlad, sa 26 otišao u penziju. Pokajao se. Stefan Edberg je stao na okrugloj brojci, 30. Čak je i Novakov idol iz dečačkih dana, Pit Sampras rekao zbogom tenisu na terenu posle 32. rođendana, a zvanično to objavio godinu dana kasnije, bez ijednog odigranog turnira u 12 meseci. Boris Beker isto tako, u 32.

Novak na tako nešto i ne pomišlja, naprotiv. Čeka signal za nastavak trke. Teniske utakmice, u troje. Ostali će, kako stvari stoje, morati dobro da se pomuče da mu pomrse račune.

SUMA SUMARUM – 17 GREND SLEM TITULA

Foto: REUTERS/Issei Kato/Guliver

Na 33. rođendan, Novak Đoković ima tri grend slem pehara manje od Rodžera Federera i dva od Rafaela Nadala, ali je i mlađi od njih, od Švajcarca šest godina, od Španca godinu dana.

Pre samo deset godina, na rođendan, bio je u debelom zaostatku. Tada je na svom kontu imao svega jednu grend slem titulu, onu iz Melburna 2008. Nadal je imao devet, a Rodžer Federer čak 15.

Kako onda nazvati ovu poslednju dekadu u svetu tenisa, nego dekadom Novaka Đokovića? Ako se zna da je u tom periodu osvojio 16, Nadal deset, a Federer svega pet grend slem pehara. Dakle sam više od njih dvojice zajedno. Teniska nejednačina decenije – Novak > Federer + Nadal.

Ta trka sa Federerom i Nadalom je trenutno teniska opsesija planete. Gotovo da nema mesta, foruma, medija, teniskog turnira gde se ne priča o toj GOAT trci, za najvećeg u istoriji tenisa.

Jer u ovih 15 godina, privilegovani smo što smo imali prilike da gledamo na delu trojicu najboljih do sada, koji su, deo jedne iste teniske ere.

PROČITAJTE JOŠ

Koliko je Novaku bilo teško, da posle početnih posrtanja i gledanja u leđa protivnicima, dospe u poziciju da je on bude taj koji suvereno vlada ovim sportom, a da mu najveći rivali, što i statistika potvrđuje, gledaju na kraju u leđa? Strahovito.

Opet brojke – pre deset godina, protiv Federera je imao skor 5:9, a protiv Nadala 7:14. Sada je 27:23 protiv Švajcarca i 29:26 protiv Španca. I u prednosti su sa grend slem trofejima, samo zato što su pre počeli da igraju i pobeđuju.

Kada su Rodžer i Rafa otvorili rivalitet, koji je teniski svet podelio na dva dela, on je bio samo “partibrejker u pokušaju”. Sada tu titulu “partibrejkera” nosi sa ponosom.

Scene sa poslednjeg vimbldonskog finala, koje su samo teniski bogovi mogli da režiraju sa takvom dozom drame i emocija, najbolja su metafora bivstvovanja Novaka Đokovića u vatrenom teniskom okruženju otkako se usudio da gurne prst u oko planeti koja je bila “federeronadalovska” teritorija.

Uostalom, zato nema toliko simpatija i naklonosti navijača kao oni. Zato što je stigao u priču kao treći, ali iz nje bi, kako stvari stoje, mogao lako da izađe kao prvi, što mu je veliki cilj.

“Verujem da mogu da osvojim najviše grend slem titula i srušim rekord po broju nedelja na prvom mestu. To su definitivno moji jasni ciljevi”, to je verbalna strela koju je nedavno odapeo ka jasnoj meti, u intervjuu sa američkim novinarom, Gremom Bensindžerom.

Da ne bude zabune, Novak je tome dodao još nešto što je za njega oduvek bilo važno – da “raste kao ličnost“.

“Istovremeno, to nisu jedine stvari koje me motivišu na dnevnoj bazi. To nije održivo. Ne hrani me svakog dana. Ono što mi daje energiju svakog dana je nešto što je bliže mom rastu kao ličnosti”, podvukao je Đoković.

ŠTA MOŽEMO OČEKIVATI?

Foto: EPA-EFE/WILL OLIVER

U slučaju da sve bude kao pre, nema razloga zbog čega Novak Đoković ne bi mogao da nadoknadi zaostatak u najvećim trofejima za Federerom i Nadalom.

Pre svega, zdrav je. Sa 33 i dalje pokazuje znake šampionskog trajanja, što je nesporno dokazao na početku ove sezone u kojoj je napravio niz od 18-0 do momenta kada je pandemija kovida-19 zaustavila tok sezone.

Motiva ima na pretek, svi elementi igre su na mestu i što je za jednog šampiona najvažnije, ne pokazuje znake zasićenosti koji su počeli da se pojavljuju po osvajanju Rolan Garosa 2016. Naprotiv, angažman Gorana Ivaniševića prošlog leta na Vimbldonu, već se isplatio. Osvojio je dve od moguće tri grend slem titule i ko zna šta bi bilo da ga ta povreda ramena nije zaustavila na US Openu.

Da je sa servisom otišao korak dalje (naročito drugim servisom), videli smo u Australiji, ali to je bio tek početak priče i bez dileme, Novak i dalje radi na dodatnom usavršavanju tehničkih detalja svoje igre. On ne miruje, jer zna da ne miruju ni njegovi protivnici. Dok god je tako, dok god jedan drugog motivišu, biće dobro.

Drugo, da je spreman još dugo da igra, jasno je iz svake njegove rečenice. Nedavno je u jednom intervjuu rekao – “ljudi su skloni da misle da kad igrač pređe tridesetu, počinje da odbrojava svoje dane do penzije. To nije istina”.

Novak ukazuje da su se nevidljive vremenske granice, sa te nekadašnje linije od 30 godina, pomerile unapred. Konors je igrao do 41. Federer u avgustu puni 39, Nadal u junu 34. Sve dok sva trojica ne budu podvukli crtu i rekli “e sad je dosta”, imaćemo šta da gledamo. Ukoliko, se neki drugi faktori ne budu umešali u priču, a to zaista ne može da se predvidi.

MOGUĆE PREPREKE

Foto: EPA-EFE/LUKAS COCH

Prepreka broj jedan svakom igraču može da bude neočekivana povreda, ali Novak je u tom smislu, barem što se dodadašnjeg dela karijere tiče, može se reći prošao veoma dobro.

Izuzetno vodi računa o svom telu, neki bi možda rekli i previše. Savremene dijete, pažljiv odabir čime će se i kada hraniti, sportski režim rada, korišćenje alternativnih metoda, sve to mu nije strano. Dakle, čini sve što je potrebno da bi produžio svoje trajanje na terenu, a određene stavke u igri sugerišu da ide ka tome da igra kraće i efektivnije poene, kako bi se manje fizički i energetski trošio.

Druga moguća prepreka jeste nepredvidljivost teniskog ciklusa, koji može da proizvede nove, mlađe šampione. Kao što je on svojevremeno iskoračio u ranim dvadesetim, isto tako može da se desi neki ciklus da zablista neka nova zvezda na teniskom nebu, koja bi značajno mogla da odredi tok trke za titulu GOAT.

Treća, naizgled nevidljiva pretnja, može da dođe samo iz sfere van terena, iz duboke, tamne zone političke svakodnevnice. Da ga se najveći protivnici plaše, najviše svedoče izjave iz tabora Rafaela Nadala, čiji stric Toni je nedavno priznao da je Rafi daleko veći problem oduvek bilo igrati protiv Novaka, nego sa Federerom.

I konačno, te izjave Rafaela Nadala, koje je maltane svaki relevantniji svetski medij objavio proteklih dana, da će ako bude trebalo, i Novak Đoković “morati da se vakciniše, ako to bude bio uslov da se nastavi sa takmičenjem”.

Može li, dakle, neka “neteniska” odluka da se ispreči na putu Novaku Đokoviću da ostvari sportske ciljeve? Da bude neka vrsta ultimatuma, po sistemu – “take it or leave it”?

Imajuću u vidu sve što ga je do sada snalazilo, ni ova pretnja ne sme se potceniti i zaobići. Posebno zbog toga što može da zadire u njegove duboko privatne i moralne standarde.

Kako god bilo, Novak je i do ovog 33. rođendana uradio toliko da ne mora da pobedi nijedan meč više. Ništa od svog sjaja ne bi izgubio.

Ali svi dobro znamo da takav šampionski kalibar, ne miri se sa arhiviranjem i stavljanjem u poredak prošlosti. Novak je oduvek bio čovek progresa, čovek budućnosti. Vizionar drugačije teniske realnosti. Uostalom, da nije bio takav, Federer i Nadal mu ne bi sada gledali u leđa.

Zato, neka zlatna priča potraje. Srećan ti rođendan, šampione!

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar