Podeli:
Foto: EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

Sedamnaest grend slem titula. Najuspešniji teniser protekle decenije. Vlasnik brojnih rekorda. Novak Đoković je idealan kandidat za ono što teniski fanovi poslednjih godina nazivaju najvećim svih vremena - GOAT.

Dakle, “greatest of all time”. Ili GOAT. To je imenik za brojne pokušaje da se u sto i nešto godina kontinuiteta teniskih rekorda odredi ko je najbolji. Ipak, da li je li tako nešto moguće, da li je realno?

Racionalno je reći da nije. Jer, ne mogu se porediti igrači iz različitih era, koji su imali različitu konkurenciju, Igrači koji su igrali drvenim reketima sa ovima koji u rukama imaju najmodernije modele haj-tek generacije.

I sama teniska igra je evoluirala, menjala su se i pojedina pravila, podloge, i zaista je možda i nepotrebno u svemu tome određivati ko je bio najveći i najbolji.

Ali teniska zajednica 21. veka ima tu stalnu potrebu da priča o GOAT. Pozivaju se na različite parametre, broj Grend slem titula, ukupan broj nedelja na vrhu ATP liste, međusobni skor šampiona…

Logično, postavlja se pitanje – zašto je nastala ta potreba za pričom o najvećem svih vremena, i to baš sada, u eri trojice najdominantnijih igrača u istoriji?

Da li je to puki pokušaj stepenovanja njihovih teniskih božanstava? Zar nismo svi dovoljni srećnici zato što smo svedoci nečeg nesvakidašnjeg, teniski i sportski nadrealnog?

Ili je to samo vešt pokušaj da se zamaskira realna slika ili u krajnjoj nameri, sa jedne strane ospori nešto što je možda već sada evidentno – da Novak Đoković ima ogromnu šansu da postane najuspešniji teniser u istoriji. I to po svim relevantnim parametrima.

GOAT ne postoji

Odgovor je: Ne postoji GOAT. U najboljem slučaju to je opšta digresija, distrakcija pažnje sa glavne teme – aktuelnog trenutka, onog što se sada dešava.

Ne postoji, jer nikada nije ni postojao, niti se utvrđivao kriterijum za njegovo određivanje. Nema konsenzusa – ne postoji ni GOAT. Najtačnije je reći, svi veliki šampioni su jedan zajednički GOAT. Jedino oni znaju šta je tamo gore, u rajskim teniskim sferama, na vrhu planine. Ono što je za ogromnu većinu nedostižno.

Foto: EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

Kako da poredite Lejvera i Federera? Borga i Nadala? Ili Samprasa i Đokovića? Igrače koji nisu bili savremenici?

Kako vrednovati šta je od onog što su oni uradili bilo vrednije od uspeha nekog drugog? Ne samo iz iste ere, već uopšte, u teniskoj istoriji?

U priči o takozvanom “najvećem” ide se iz krajnosti u krajnost – od onih koji tvrde da su samo brojke i trofeji relevantni, do onih koji u celu priču umeću i treći element – auru šampiona, prepoznatljivost kod publike, trag koji su ostavili u masama obožavalaca.

Ako se i zanemari ovo što je rečeno, postavlja se pitanje, a zašto svet nije imao potrebu pre samo 20, 30 ili 40 godina da utvrđuje ko je najbolji?

U tom pitanju leži i deo odgovora – teniska lavina koju su u poslednjih 17 godina pokrenuli jedan Švajcarac, Srbin i Španac, stvorila je jedinstven trenutak u istoriji sporta iz kog je proistekla i ta potreba za potvrđivanjem ko je od njih najbolji. A time i uopšte, do sada.

Jer, već su se po svemu izdvojili. Ako se pogleda “grend slem semafor”, na kojem su imena Federera, Nadala i Đokovića, on trenutno pokazuje odnos grend slemova od 20-19-17. I trka je još u punom jeku, kraj joj se, barem za sada, ne nazire.

Foto: EPA-EFE/MICHAEL DODGE

Kralj decenije

Ako dakle nemamo GOAT u punom smislu, onda je izvesno da možemo da iznesemo činjenicu koju niko ne može da ospori – Novak Đoković je najbolji teniser protekle teniske decenije.

Ako pogledamo period od početka 2011. do danas, nepunu dekadu koja će biti završena tek na kraju ove kalendarske godine, možemo da kažemo da je Đoković već sad po svim parametrima u odnosu na najveće rivale – neprikosnoven!

I tu u pomoć prizivamo brojke – ako se računa ukupan broj trofeja igrača “velike trojke” od 2011. zaključno sa proteklim Australijan Openom, Novak Đoković je daleko ispred rivala. Osvojio je 60 titula, Nadal ima 41, a Federer 37.

Jedan od ključnih parametara onih koji pričaju o “najboljem svih vremena”, jesu grend slem trofeji i Novak je u pomenutom periodu takođe dominantan. Ima 16 slemova, naspram Nadalovih deset i Federerovih pet. Dakle sam više nego Rafa i Rodžer zajedno!

Ako bismo zašli i u strukturu osvojenih titula i podelili je u tri segmenta, na grend slem trofeje, Masterse i ATP Tur finale i ostale titule (Serija 500, 250), i po tom parametru vidi se koliko je srpski teniser nadmašio najljuće rivale.

Ako saberemo grend slemove, ATP Tur finala i masterse, Novak od 2011. do danas ima 49 takvih titula, Nadal 27, a Federer 16.

Đoković je od 2011. do danas osvojio 16 grend slem trofeja, 33 mastersa i ATP tur finala i 11 “ostalih” titula. Nadal ima deset grend slemova, 17 mastersa i 14 ostalih, a Federer pet slemova, 11 pehara sa ATP Tur finala i mastersa i 21 titulu iz kategorije “ostalih”.

I procenat pobeda u pomenutom vremenskom segmentu jasno je na strani Đokovića. Njegov skor je 582-82, Nadalov 513-99, a Federerov 499-97. Dakle, Srbin ima najviše pobeda i najmanje poraza.

Foto: EPA-EFE/SCOTT BARBOUR

Uz to, Novak ima 87,65% pobeda, dok su Nadal i Federer gotovo izjednačeni, 83,82% ima Španac, a 83,72% Švajcarac.
Takođe, međusobni skor se često navodi kao veoma bitan u tom odmeravanju snaga. Đoković ima pozitivan ukupan skor i sa Federerom (27:23) i sa Nadalom (29:26), dok Rafa ima bolji u odnosu na Rodžera (24:16).

Ukoliko se gleda od 2011. na ovamo, Novak je u velikoj prednosti u odnosu na drugu dvojicu, sa Rafom ima skor 22:10, a sa Rodžerom 21:10.

Konačno, i broj nedelja na čelu ATP liste u pomenutom periodu govori dovoljno da je sve na strani trenutnog broja jedan.

Od 2011. na ovamo Federer je na čelu teniskog karavana proveo svega 25 nedelja, Rafael Nadal 134, a tu je i Endi Mari sa 41 nedeljom.
Sva trojica zbirno imaju tačno 200 nedelja, dok Novak Đoković ima sam 279 nedelja i kako stvari stoje ta brojka će i dalje rasti.

Rasplet bitke

Kako će sve izgledati na kraju, znaćemo tek kada sva trojica budu okačili reket o klin. Kada o njima hrončari vremena budu davali konačan sud.

Za sada, ne posustaju. Federer i sa nepunih 39 godina, veruje da može da osvoji još koji grend slem. Nadal, sa dominacijim na Rolan Garosu, najbliži je da ga stigne i pretekne makar u tom pogledu. Zato će i naredni samit u Parizu biti interesantan. Ali i zbog Novaka, koji veruje da može da im se približi na korak ili dva.

Najmlađi od njih trojice, može da preskoči obojicu i postane lider. Ako ostane zdrav i bude igrao na nivou iz protekle decenije.

Teniski svet je svestan toga i otuda mnogi unapred proglašavaju da je kraj trke takav da će Federer biti prvi, ma kako da na kraju bude bilo na večnoj listi.

To su sve dimne bombe, na koje ne treba reagovati.

Jer složićete se, najbolje je dok je ovako. Dok su sva trojica na velikoj sceni. Dok gledamo čaroban spoj stila i elegencije, sirove snage i izdržljivosti i inteligencije.

Ako ništa drugo, svi smo izuzetno privilegovani što smo svedoci ovog doba. Zato nam GOAT i nije potreban.