Dugogodišnji predsednik TK Partizan, Dušan Grujić, otišao je sa životne pozornice u 71. godini. Svet tenisa u Srbiji izgubio je jednog od velikih teniskih radnika i entuzijasta, ljudi koji su 24 sata živeli i disali za tenis.
Grujuć je punih 25 godina bio sinonim za Teniski klub Partizan. U vremenima kada tenis na ovim prostorima još nije bio tako popularan, kada su na terenima kraj stadiona u Humskoj tek stasavala buduća velika imena teniskog sporta u Srbiji, a kasnije i u svetu, Grujić je svakodnevno predano radio na održavanju kluba.
I nije mu bilo lako, jer je Partizan, kao i brojni drugi sportski kolektivi u zemlji, imao mnogo finansijskih problema.
Zasluge Grujića u uspesima i brojnim trofejima crno-belih na domaćim i međunardodnim takmičenjima su velike i svi koji su imali prilike da rade i treniraju u ovom klubu, znaju o kakvoj sredini i o kakvom čoveku se radi.
PROČITAJTE JOŠ:
TK Partizan je u svojim redovima imao troje tenisera koji će, tokom svojih blistavih karijera, stići do samog teniskog vrha – Novak Đoković i Ana Ivanović u singlu, a Nenad Zimonjić u dublu.
Imena Janka Tipsarevića, Filipa Krajinovića, Dušana Lajovića, Miomira Kecmanovića, Dušana Vemića, Olge Danilović, Bojane Jovanovski, i mnogih drugih, neka su u dugoj istoriji Partizana.
Prvi teniski učitelj Novaka Đokovića, Jelena Genčić, bila je član Partizana, a za 18 godina napunila je vitrine sa 20 titula prvaka u raznim kategorijama.
I Novak Đoković, koji je navijač Crvene zvezde, trenirao je godinama u Partizanu i predsednik Dušan Grujić je često isticao to što je Novak u svoj pohod u osvajanje teniskog sveta, krenuo upravo sa crno-belih terena.
Pre pet godina, Novak je po osvajanju titule na US Openu, posetio svoj nekadašnji klub, koji je nesebično pomagao.
„Ne mogu ja da određujem ko će za koga da navija. Znam samo da je Novak Đoković jedino igrao u Partizanu, da jedini šalje pomoć Partizanu, jer da nije njega, koji šalje loptice, rekete, rančeve, opremu, pitanje je da li bi naša deca mogla da treniraju uopšte“, rekao je tom prilikom Grujić.
Otuda je Grujić oduvek bio saveznik porodice Đoković, za koju je tvrdio da je uradila neverovatan posao za srpski tenis. Zato mu je bila želja da teniski teren crno-belih sa 3.500 mesta jednog dana ponese ime najboljeg tenisera sveta.
„Đoković je jedini koji nam pomaže i moja je želja da stadion nosi ime Novaka Đokovića“, rekao je 2015. godine.
Uvek je bio spreman da pomogne, pa tako i kada je Jelena Dokić nakratko došla u Srbiju 2005.
Grujić je posle razgovora sa njenim ocem Damirom, ponudio Jeleni da trenira na terenima TK Partizan.
Svi koji su poznavali Dušana Grujića znaju da nikada nije imao dlake na jeziku. Uvek je otvoreno govorio o svemu, često i na svoju štetu i imidža kluba koji vodi, ali uvek se vodio samo jednim – da Partizanu i svima koji rade u njemu bude bolje i da klub stalno napreduje.
I sam je nesebično privređivao i pomagao koliko je to mogao, a nije imao problem ni da stane i suprotstavi se mnogima, kada je smatrao da je to bilo ispravno.
U jeku krize, u SD Partizan su tokom 2006. godine planirali da restruktuiraju postojeći prostor i da na mestu gde su tereni teniskog kluba sagrade apartmane i tržni centar.
Grujić se tada žestoko usprotivio projektu.
„Čelnici Sportskog društva Partizan nikako da shvate da mi u Humskoj nismo podstanari, već smo jedni od osnivača crno-bele sportske zajednice. Prvo rušenje su zakazali za 13. novembar, ali nisu uspeli i mogu da im poručim da im ta namera nikada neće poći za rukom. Ako ponovo krenu na TK Partizan, imaće mnogo problema. Najtrofejniji su košarkaši, ali smo i mi u vrhu po rezultatima. I pored toga, neki žele da nas unište“, govorio je tada Grujić, koji je dobio podršku Ane Ivanović i brojnih drugih tenisera i teniserki.
Izašao je kao pobednik iz te bitke, ali ne i krajem 2010. godine, kada su po osvajanju jedinog pehara Dejvis kupa, krenula previranja u vrhu Teniskog saveza Srbije.
Grujić je imao svoje, Savez na čelu tada sa Slobodanom Živojinovićem sasvim druge vizije. Predsednik Partizana nije želeo da ustukne, pa je najavio kandidaturu, ali je istu povukao pošto mu nije dozvoljeno da održi konferenciju za medije u prostoru Saveza, i to kao kandidat.
„Tenisu sаm mnogo dаo, izgubio sаm zdrаvlje i jednostаvno više ne želim dа budem deo svegа togа. Sаvez je držаvnа institucijа i niko ne može dа je privаtizuje“, govorio je tada Grujić.
Nije tajna da je sa mnogima, zbog svojih otvorenih stavova, dolazio u sukob. Zalagao se za promene, a nesebičnu podršku davao je i ocu Novaka Đokovića, Srđanu.
„Dižem obe ruke za Srđana Đokovića. Cenim ga kao roditelja koji je svoje dete doveo do mesta trećeg igrača na planeti“, pričao je svojevremeno Dušan.
Tada trećeg, a posle i prvog mesta. I sada je u prilici da bude najbolji svih vremena.
Partizan, srpski tenis, i sport uopšte, izgubili su u Dušanu Grujiću velikog radnika, čoveka koji je život posvetio belom sportu.
Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
