Podeli:
Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Olga Danilović, jedna od velikih nada srpskog tenisa, poslednja je u nizu igračica koje su javnosti ispričale neku od svojih priča na popularnom blogu "Behind the Racquet".

Danilovićeva je proteklih godina važila za jednu od najtalentovanijih igračica, ali od osvojenog turnira u Moskvi 2018. godine, nikako ne uspeva da postigne željene rezultate.

PROČITAJTE:

“Oba moja roditelja su bili u sportu. Majka je novinarka na nacionalnoj televiziji, a otac je igrao u NBA. Zajedno su od 16. godine. Nikad nisam osećala pritisak s njihove strane da moram da se bavim sportom. Imala sam tu slobodu da mogu da radim šta želim. Probala sam da se bavim baletom, umetničkim klizanjem… A onda je došao tenis. Od tada mi je reket stalno u rukama. Odnos igača prema tenisu varira od ljubavi do mržnje. Doživela sam mnoge teške trenutke, ali ne mogu sebe da zamislim na drugom mestu osim na terenu”, počela je priču Danilovićeva.

Ona je jedan od najboljih primera kako je težak prelazak iz juniorskog u profesionalan tenis.

“Često me pitaju o toj transformaciji iz juniorskog u profesionalni tenis. Iskreno, nikad nisam razumela šta su želeli da kažem. Kada sam počela da igram kao profesionalac, osvojila sam dva turnira na kojima je nagradni fond bio 15.000 dolara, igrala sam finale turnira sa nagradnim fondom od 25.000. Osvojila sam svoju prvu WTA titulu 2018. godine u Moskvi. Brzo sam napredovala, a onda me je život udario. Nije sve bilo lako, nije svuda bilo cveća i duge. Moralo je da bude i kiše. Ne kiše, već pravih pljuskova”, dodala je beogradska teniserka.

Za Olgu je sve krenulo kako ne želi od jeseni 2018.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

“Posle učešća na US Openu, igrala sam turnir u Taškentu. Te nedelje izgubila sam dedu. Takođe, rastala sam se sa trenerom Aleksom Korečom, koji mi je bio mentor. Bio je to težak period za mene. Igrala sam bez trenera, probala sam sa njih nekoliko, ali nije išlo”, rekla je Danilovićeva.

Srpska teniserka, trenutno 170 na svetskoj listi, otkrila je da se sa španskim stručnjakom rastala prijateljski.

“Između mene i Aleksa se ništa nije desilo, nismo se svađali. On je bio jedan od najboljih tenisera sveta, ali sada ima porodicu, druge poslove, nije mogao da putuje sa mnom. Meni je bio potreban neko ko će stalno biti sa mnom jer sam imala samo 17 godina i nisam mogla da živim sama. Osećala sam se izgubljeno, kao da izdajem svoju igru. Kada sam bila na terenu, pokušavala sam sve da izbrišem i koncentrišem se na meč, ali jednostavno nisam mogla. Moj deda je bio brižan čovek. Kad god bi nešto o meni izašlo u novinama, on bi to isekao, pravio je album. Kada sam osvojila Moskvu, plakao je. Dva meseca kasnije je preminuo. To me je jako pogodilo, ali mi je bilo drago da je bio svedok jednom od najlepših momenata u mom životu. Teško je kad se tako nešto dogodi, morate da se ponašate normalno, ali ništa nije isto. Nisam želela da gubim mečeve. Rekla sam sebi da moram da probam da igram, ali nisam bila u redu”, priznala je mlada teniserka.

Na kraju, kaže da veruje da je sve to loše iza nje.

“Imam mlađu sestru i mlađeg brata, roditelji takođe nisu mogli da putuju sa mnom. Kada sam tražila trenera, bilo je vrlo teško. Bilo mi je potrebno vreme da se oporavim od svega. Prošle godine sam bila ponosna na sebe jer sam uspela da ostavim sve to iza. Tada sam prvi put osetila uspone i padove profesionalnog tenisera”, zaključila je Danilovićeva.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar