Nedeljama su čelni ljudi svetskog tenisa iz ATP i ITF razmišljali kako da razmrse Gordijev čvor u godini kovida i konačno su presekli.
Doduše, možda ne kao Aleksandar Makedonski, jednim presekom mača, već možda pre solomonski, našavši privremeno rešenje, kako su konstatovali, koje bi trebalo da zadovolji sve strane u ovoj priči o renkingu, dakle pre svega tenisere.
PROČITAJTE JOŠ:
Činjenica je da teniska 2020. godina presedana. Ništa nije normalno i redovno, i takve moraju biti i mere koje se tiču rangiranja tenisera, koji su u celoj ovoj priči potpuno nevini – mogu samo da posmatraju šta se dešava, prilagode se tome i čekaju bolje dane.
Osnovna dilema bila je – kako nastaviti sa osnovnim ciljem da se igrači rangiraju u sezoni koja je nepotpuna i nekompletna, kada se zna da se sistem rangiranja zasniva na najboljih 18 rezultata u toku jedne godine (52 nedelje).
Trebalo je voditi računa o mnogim faktorima, da se ne oštete igrači koji nisu mogli da brane poene na turnirima koji se nisu igrali, kao i oni koji zbog sveopšte pandemične situacije prosto ne žele da rizikuju da se razbole odaskom na mesta poput Njujorka koji su, i pored najave da će se tamo igrati tenis, i dalje velika žarišta koronavirusa.
ZAŠTITA STAROG SISTEMA RANGIRANJA
Bitno je naglasiti da se radi o privremenom sistemu bodovanja, koji je napravljen da bude fleksibilan i da se može modifikovati u slučaju novih otkazivanja takmičenja ili eventualno goreg scenarija, produžetka pandemije koronavirusa.
Iz ATP naglašavaju da novi sistem obezbeđuje fleksibilnost i korektnost na svim nivoima. Konačno ne oštećuje one koji reše da ne igraju, a nagrađuje one koji su spremni da igraju i postižu bolji rezultat u odnosu na proteklu sezonu.
Takođe, ovim sistemom se brani princip odbrane poena iz nedelje u nedelju u 2021. godini jer obezbeđuje mobilnost igrača kroz rangiranje.
Teoretski to sve dobro zvuči, a pitanje je šta će biti ukoliko se kojim slučajem američki deo kalendara, koji kreće od druge polovine avgusta, ne ispuni, tačnije ukoliko pandemija ne popusti i zbog toga ta takmičenja budu otkazana.
Jer, kako stvari stoje, među samim teniserima uveliko je jasna podeljenost i po geografskom principu. Malo je onih iz Evrope koji su trenutno spremni da „prekorače“ Atlantik i obrnuto, Amerikanaca koji su za put u Evropu.
Ostaje pitanje kako će se svemu prilagoditi oni koji nisu sa ova dva kontinenta i kojima će putovanje biti jedan od bitnih faktora u celoj priči, pre svega zbog stanja sa pandemijom koronavirusa u pojedinim zemljama.
KAKO FUNKCIONIŠE „NOVI“ SISTEM
U ATP su zamislili da se umesto sistema zbrajanja poena u 52 nedelje, produži rok, te će se u ATP listu računati najboljih 18 rezultata postignutih u periodu između marta 2019. i decembra 2020. godine. Dakle u ciglo 22 meseca.
Pritom, računaće se najboljih 18 rezultata. Primera radi, igrač koji je igrao u Madridu 2019. i ponovo igra tamo u 2020. godine, računaće mu se bolji od ta dva rezultata.
U tih 18 turnira, neće moći da ima dva rezultata sa istog takmičenja, tako da neće moći da u tih 18 ima dva puta skor iz Madrida ili bilo kog drugog turnira.
Rezultati koji budu računati u listu, a koji su postignuti u 2020. godini, kalkulisaće se po sistemu 52 nedelje, tačnije važiće sve dok se taj turnir ne bude održao u 2021. godini.
PROČITAJTE JOŠ
Primera radi, Nadal, koji je prošle godine pobedio na US Openu, neće morati da igra tamo i 2020. godine, a moći će da računa na poene iz 2019. godine, i oni će mu biti obrisani tek kada dođe vreme da se US Open odigra 2021. godine.
Još jedna stvar koja je bitna je da u 2020. nema ATP trke za ATP tur finale u Londonu. Poeni sa prethodnog ATP tur finala brišu se u novembru, po završetku Mastersa u Parizu, a kao osnov za odlučivaanje kojih osam igrača će igrati na kraju u „O2 Areni“ u Londonu, važiće plasman na važećoj ATP listi.
Tako će svi imati jednaku šansu da se kvalifikuju.
Uz to, ako se jedan turnir nije održao iz nekog razloga 2019, a jeste 2020. godine, igrač će moći da računa na poene sa ovogodišnjeg izdanja u tih najboljih 18 rezultata.
Konačno, kao merodavna lista za određivanje nosilaca, na prvim turnirima u nastavku sezone, uzeće se ona koja je zamrznuta 16. marta i važiće za prve dve nedelje takmičenja.
Ono što je za Novaka Đokovića veoma bitno je to kada će se brisati poeni koji su osvojeni u periodu od januara do marta 2020. godine, kada je on krenuo da igra i pobežuje u furioznom tempu.
Iz ATP kažu da, pod uslovom da sezona 2021. krene normalnim tokom, dakle od turnira u Australiji, datum brisanja poena neće se menjati. Izuzev ATP tur finala 2019, datumi za sve turnire koji se nisu igrali 2020. će biti produženi za godinu dana.
RAFA I NOVAK I NJIHOVA TRKA
U kakvoj poziciji su, posle svega ovoga, oni najbolji na svetu – Novak Đoković i Rafael Nadal?
Nema sumnje da će nastavak trke za bodove biti veoma bitan i zbog njih, jer je trenutna razlika na ATP listi svega 370 poena u korist Novaka.
Iako ima mišljenja da novi sistem pogoduje više jednom ili drugom, u osnovi, oni su u prilično ravnopravnoj poziciji.
Činjenica je da mogu sami da kreiraju i biraju gde će igrati, a gde neće, što će opet zavisiti i od uslova na terenu, ali i toga gde bi mogli da profitiraju i povećaju bodovni saldo.
Jasno je da Novak neće morati da igra recimo u Madridu, gde je prošle godine osvojio maksimalnih 1.000 bodova, ali zato deluje da je US Open, na kojem je prošle godine osvojio „samo“ 180 bodova, na neki način mamac za Novaka, da dođe i pokuša da osvoji veći broj poena.
Ipak, Đoković će po svemu sudeći ostati veran svojim principima i neće igrati tamo gde uslovi za njega ne budu prihvatljivi, pa čak i po cenu da neigranjem u Njujorku, prepopusti priliku da osvajanjem trofeja smanji zaostatak u trci za GOAT sa Federerom i Nadalom.
Možda je i Novaku jasno da ni Rafa, sad kada je novi sistem obelodanjen, neće morati da igra na Flašing medouzu. Ili, prosto, može da se prilagodi u odnosu na odluku protivnika. Ako Rafa slučajno odluči da igra, može i on to da učini, ali opet, sve to je tako malo verovatno kada se samo pogledaju brojke o kovidu u SAD i Njujorku.
U svakom slučaju, ova sezona nas je naučila da moramo da budemo oprezni u svemu, pa i prognozama i kalkulacijama. Baš kao i zlokobni virus, sve još lebdi u vazduhu…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar