Podeli
Foto: EPA/YANNIS KOLESIDIS

Ekonomski sunovrat grčkog društva pre 10 godina, tešku krizu, dugogodišnju recesiju i nezaposlenost, iskoristila je ultradesnica, za svoje jačanje. Naime, poznata neonacistička stranka "Zlatna zora", koja do tada nije uspevala da pređe cenzus, na izborima u junu 2012. dobila je 425.990 glasova i 18 mesta u grčkom parlamentu. Danas se ova stranka raspada, ali njen uspeh i dalje ostaje kao upozorenje.

Poslanici ove stranke ne razlikuju se mnogo od poznatih skinhedsa, odnosno nacista širom sveta. Njihov imidž su obrijana glava, nabildovane ruke, crne majice sa simbolom koji je kombinacija starogrčkog meandra i nacističke svastike. Između sebe se pozdravljaju fašističkim pozdravom, a njihovi članovi su organizovani u takozvane jurišne bataljone nacističkog tipa, koji napadaju strance – imigrante, piše The Guardian.

Zlatna zora bila je neonacistička stranka koja je nastupila tokom ekonomske krize u Grčkoj. Stranka je na opštim izborima u zemlji 2012., osvojila 18 poslaničkih mesta. Nijedna izričito fašistička stranka u Evropi, godinama unazad, nije imala takvu prolaznost na opštim izborima.

Foto: EPA/SIMELA PANTZARTZI

Iako su članovi Zlatne zore ponekad igrali igru ugledne politike, oni nisu bili puki desni populisti, bili su onakvi kakvi su nacisti o kojima češće čitate u istorijskim knjigama. Vođeni dubokim rasizmom i antisemitskom teorijom zavere, sa gorljivom predanošću Hitleru, Zlatna zora kombinovala je ulično nasilje sa skupovima koji mašu zastavom i ekstremnom retorikom.

U godinama pre izbornog proboja Zlatne zore, njeni protivnici bili su zastrašeni, pretučeni i u nekim slučajevima, gotovo ubijeni. Jednom kada su kandidati stranke ušli u parlament, nasilje je samo raslo. Saradnici stranke poput Roupakiasa – koji tvrdi da nije bio njegov član, iako drugi svedoci kažu da je bio ključni zvaničnik u njegovom lokalnom ogranku – činilo se da veruju da ih delovi grčke države tolerišu ili čak podržavaju u njihovim nastojanjima. Ipak, događaji koji su se odigrali u noći, septembra 2013. godine sve su promenili.

Ubistvo Fisasa

Tri navijača Zlatne zore, 17. septembra uveče, gledali su fudbal u jednom baru u Keratsiniju, predgrađu Pireja, kada su primetili 34-godišnjeg repera Fisasa u noćnom izlasku sa prijateljima. Fisas, čije je scensko ime Killah P, bio je lokalno poznat kao promoter hip-hopa i pobornik protiv rasizma, sa grčkim mladima iz radničke klase. Trio Zlatne zore počeo je da telefonira, a kamere za nadzor pokazuju da su komunicirali sa strankom.

U pola 12 uveče snimci pokazuju da je poslat SMS sa telefona za koji se pretpostavlja da pripada Giorgosu Patelisu, vođi ogranka Zlatne zore u Nikaiji, na nekoliko različitih brojeva:”Svi dođite odmah u lokalnu kancelariju. Ko god je u blizini. Nećemo čekati one koji su daleko. Odmah.” Roupakias, koji je kod kuće gledao televiziju, bio je jedan od ljudi koji su se očigledno odazvali pozivu. Nešto pred ponoć, konvoj navijača Zlatne zore na motornim vozilima, sa Roupakiasom u svom automobilu, stigao je u Keratsini. Svedoci su videli kako grupa Zlatna zora preti Fisasu i njegovim prijateljima, pre nego što su ih pojurili iza ugla i do glavnog puta, u Aveniji Tsaldari. Dok su njegovi prijatelji bežali, Fisas se zaustavio kako bi se suočio sa svojim napadačima, koji su ga brzo prikovali uza zid.

Foto: EPA-EFE/ORESTIS PANAGIOTOU

Snimci CCTV-a pokazuju šta će se dalje dešavati. Dok Fisasa napadaju grupe muškaraca po dvojica ili trojica, na očigledno koordinisan način, automobil u kojem je Roupakias se zaustavlja. On izlazi, prilazi blizu Fisasa kao da ga zagrli i zadaje fatalni udarac. Lekar koji je lečio Fisasa kasnije je roditeljima rekao da je ubod izgledao kao “profesionalni udar”.

Nakon što je izbo Pavlosa Fissasa u grudi, ostavivši ga da iskrvari na pločniku, Giorgos Roupakias mirno se vratio do svog automobila i čekao da ga uhapse.

Ranije tokom 2013., dva čoveka povezana sa Zlatnom zorom na smrt su izboli Pakistanca, Šezeda Lukmana, na ulicama Atine. To ubistvo je jedva registrovano u grčkim medijima, a kamoli u međunarodnim. Ubistvo Fisasa, međutim, postalo je naslovna strana širom sveta.

Istraga o ubistvu brzo je postala istraga same Zlatne zore, a rezultat je ogromno krivično suđenje – najveće suđenje nacistima od Nirnberga. Više od šest godina nakon što je počelo, suđenje se tek privodi kraju. Ukupno 68 osoba se tereti da su rukovodili ili pripadali zločinačkoj organizaciji. Optuženi, koji uključuju rukovodstvo Zlatne zore i sve poslanike, optuženi su za reket, pokušaj ubistva i posedovanje oružja.

Ročišta na sudu završiće se ovog proleća, a uskoro će stići i presuda. Zlatna zora izbrisana je na prošlogodišnjim opštim izborima, a nova konzervativna vlada proglasila je da su godine krize gotove.

Ipak, bila bi greška prevideti ono što je suđenje otkrilo. Priča o Zlatnoj zori je najekstremniji oblik fašizma prisutan u evropskoj politici ovog veka. Ono što ga čini dvostruko šokantnim jeste to što se odigralo u zemlji koja je brutalno stradala od nacističke Nemačke, Evropska unija, osnovana na obećanju „nikad više“, delimično je odgovorna za uspon Zlatne zore. Kako je pokret koji podseća na neke od najgorih trenutaka 20. veka mogao da procveta u naše vreme?

Istraga Zlatne zore

Zlatna zora osnovana je početkom 80-ih, u početku kao masonsko društvo. Dugi niz godina bila je mala i polu skrivena, regrutujući svoje članove sa grčke fudbalske scene, odnosno huligane. U kasnim dvehiljaditim godinama, međutim, sprovela je novu strategiju, formirajući grupu „ljutih građana“ u Svetom Pantalejmonu, koja je zastrašivala i tukla imigrante, uglavnom izbeglice iz Avganistana.

Svaka zemlja u Evropi ima grupe poput Zlatne zore: male, često prikrivene mreže desničarskih ekstremista čija ideologija zamagljuje liniju između politike i kulta.

Foto: EPA/SIMELA PANTZARTZI

Posledice ekonomske krize

Novoizabrana grčka vlada iz 2009., koju je vodila levičarska stranka Pasok, objavila je da je otkrila veliku rupu u javnim finansijama. Grčka je bila jedna od zemalja koje su najviše izložene finansijskom padu. Vlada je bila primorana da prihvati rešenje od međunarodnih pozajmnih institucija, što je izazvalo mere štednje, na kojima je insistirala EU. Povećanje poreza, suzbijanje plata i smanjenje javne potrošnje bacili su stotine hiljada ljudi u siromaštvo.

Mnogim Grcima čitava politička klasa izgledala je korumpirano. “Mi glasamo, vi glasate, oni kradu”, bio je popularni slogan u protestnom pokretu koji je izbio 2011. godine.
U atmosferi haosa i straha Zlatna zora trudila se da privuče podršku nezadovoljnih, žestoko se suprotstavljajući neredu protesta, ali pozicionirajući se protiv štednje. U oktobru, pet meseci nakon izbora, koalicija NVO-a, uključujući agenciju UN za izbeglice, upozorila je na nagli porast rasističkih napada u Grčkoj. Počeli su da se dešavaju brojni nasilni incidenti. Niz napada, prethodio je Fissasovom ubistvu.

Krajem 2012. avganistanska zajednica proterana je iz Svetog Pantalejmona, a njihove prodavnice i kafići su zatvoreni. Krajem 2013., posle talasa hapšenja koja su usledila nakon ubistva Fisasa, vrhovni sud Grčke imenovao je dvojicu sudija za sprovođenje istrage. Tokom devet meseci sastavili su spisak predmeta koji sadrži izjave svedoka, razgovore u policiji, fotografije, video snimke, zaplenjene diskove, zapise poziva i prisluškivane telefonski razgovori.

Foto: EPA-EFE/PANTELIS SAITAS

Sudsko veće atinskog apelacionog suda, veće sudija koje odlučuje o tome da li treba da se nastavi postupak, na osnovu člana 187 Grčkog krivičnog zakonika, optužilo je 69 članova i pristalica Zlatne zore, uključujući sve njene poslanike, za organizovani kriminal. (Jedan optuženi je od tada umro, pa ih 68 sada čeka presudu.) U optužnici je jasno rečeno da optuženima nije suđeno zbog njihovih verovanja.

U aprilu 2015. suđenje je počelo pod budnom pažnjom medija dok su se pristalice Zlatne zore borile sa svojim antifašističkim protivnicima ispred atinskog suda. Tokom godina svedočilo je više od 150 svedoka – policajaca, pravnih i političkih stručnjaka, navodnih žrtava napada, anonimnih doušnika. Suđenje je bilo sporo, praćeno štrajkovima i proceduralnim komplikacijama. Ipak, otkrilo je nešto od vitalnog značaja: kako fašistička ideologija pokušava da iskoristi ljutnju i ogorčenost društva.

Sve svedoci su rekli da veruju da uputstva stižu direktno sa vrha. Kao što je Ilias Stavrou, još jedan bivši član koji se odrekao prava na anonimnost, svedočio: „U stranci koja ima takvu strukturu vojnog stila, ništa se ne može dogoditi bez naredbe ili dozvole odozgo. Što Michaloliakos naredi, to se ispunjava. Zlatna zora ne gaji lična osećanja. Za Zlatnu zoru, rasa je ideološka jedinica, a ne osoba. ”

Navodno postojanje zatvorenih ćelija – slično kao olujne jedinice originalne nemačke nacističke stranke, ili crnokrvni eskadristi Musolinijevih fašista – je centralno u ovom slučaju. Sve do uspona Zlatne zore, postojale su uporne optužbe da su elementi grčke policije tolerisali ili čak podržavali njene aktivnosti. Žrtve rasističkih napada prijavile su policajce koji gledaju ili se pridružuju, dok su ih pripadnici Zlatne zore prebijali.

U aprilu 2018. sud je saslušao dokaze o prisluškivanju telefonskog poziva između visokog člana Zlatne zore i oficira u jedinici za kontrolu nemira, koji je očigledno prenosio detalje o kretanju levo ležećih demonstranata. Jedna analiza glasova data na izborima 2012. godine sugerisala je da je čak 50% službenika za kontrolu nemira u Atini možda glasalo za tu stranku.