Slovenački filozof i levičar Slavoj Žižek kaže da je razlog što nacionalizam oživljava na prostoru bivše Jugoslavije to što su ljudi nešto očekivali od liberalne demokratije a nisu to dobili. Ističe da je od trenutne pandemije virusa korona, opasniji "digitalni virus", kao i da nam je potrebna globalna zdravstvena koordinacija, što je pokazala situacija prošle godine. Povodom poslednjih protesta u SAD, ocenjuje da "to nisu bili samo neki glupi desničari, već je to izraz fundamentalne krize američkog političkog sistema".
Pročitajte još:
„Već pre 30 godina i više, kada je počelo u bivšoj Jugoslaviji sa nacionalizmima, to nije bila prirodna eksplozija, mislim da je, a to je jasno kod (bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana) Miloševića, pa donekle i u Sloveniji, to bio manevar u svakoj republici vladajuće partijske garniture, kako da ostanu na vlasti – videli su da se bliži neka vrsta demokratije i gledali su kako da ostanu na vlasti“, kaže Žižek u Danu uživo na TV N1.
Ističe da je „paradoksalno, razlog što nacionalizam oživljava to što su ljudi nešto očekivali od liberalne demokratije, a nisu to dobili“.
Na pitanje kako danas vidi rešavanje pitanja Kosova, on kaže da i danas zastupa tezu ne „prljavog diplomatskog prekrajanja granice, već strogo koordiniranog malog prekrajanja granice – ako je neki deo na severu Kosova koji je većinski srpski ili neki većinski albanski deo u Sandžaku – zašto se ne bi razmenili“, smatra filozof.
Dodaje da „veruje da kontakt između ljudi, razmena robe, putovanja, pomažu“.
„Nemojmo sebi postavljati velike ciljeve, sad kao odjednom svi plešemo kolo bratstva. Sprečimo rat, i onda polako – kontakti, razmena robe itd, i videćemo šta će se desiti“, kaže on i dodaje da, koliko zna, nažalost, razmena deluje tamo gde ne bi trebalo, a to je trgovina drogom i belim robljem.
Potrebna globalna zdravstvena koordinacija
Na pitanje kako ocenjuje situaciju sa pandemijom koronavirusa, Žižek navodi da je prva panika u martu i aprilu prošle godine „bila skoro zdrava, normalna panika, bojali smo se“.
„A sada je nešto sasvim drugo, nije strah, već duboka depresija, iako imamo vakcinu, ljudi ne vide jasnu perspektivu, krše propise, ne iz zadovoljstva, već u stilu onoga ‘iskoristi dan’. Ako nas umre globalno dva-tri odsto, biće ekonomska kriza, ali mnogo gore biće fundamentalna psihološka, egzistencijalna kriza. Mi smo bića navike, trebaju nam osnovne koordinate, a to išćezava, i to vidim kao globalnu opasnost“, ukazuje Žižek.
Dodaje da ne treba da mislimo da kad dobijemo vakcine da će sve biti rešeno.
„To će se vući, čak i da ova vakcina proradi, biće drugih varijanti virusa“, ističe on.
„Ovu zdravstvenu krizu povezujem sa krizom celog našeg bića zbog kontrole digitalnim medijima. Svi smo već kontrolisani digitalno. Kad kupite ovaj moderni televizor, oni ne samo da prate šta si gledao, već ovi najmoderniji imaju i mašinu koja prati vaš izraz lica. Toga se zaista bojim – tzv. neposredneg kontakta naših misli sa kompjuterom. Nismo još tamo, ali se bližimo“, kaže Žižek.
Ističe da je čak više nego koronavirus, digitalni virus prava opasnost.
„Ko zna šta će se desiti. Nisam pesimista, ali mislim ipak da bi zbog svih ovih procesa društvo trebalo da iznad mehanizma tržišta preuzme osnovnu kontrolu nad zdravstvom, okolinom, energijom“, navodi on.
Na pitanje na koji način bi to bilo moguće, navodi da je on „pesimističan optimista, to nije jeftini paradoks“.
Dodaje da „društvo treba organizovati da svi ljudi imaju garantovana osnovna sredstva za preživljavanje“.
„Nije to stvar naprednih socijalističkih snaga, to država treba da radi u internacionalnoj kooperaciji, pa i u kooperaciji sa lokalnim snagama. Potrebna je neka, ne nova totalitarna organizacija, već neka socijalizacija. Treba nam izvršna vlast, više ljudi kao (uzbunjivač Džulijan) Asanž, vlast koja je kontrolisana, ali koja može brže da radi da svoje mere realizuje“, ističe Žižek.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare