Dok se pripremamo za još jednu jesen borbe sa pandemijom koronavirusa, mediji ističu kako je ovaj trenuta dosta čudno vreme. Sa jedne strane situacija je bolja nego prošle godine, pošto države sada imaju vakcine i vakcinišu svoje građane protiv koronavirusa. Međutim, sa druge strane stvari su još gore, zato što je uglavnom dominantnija zaraznija Delta varijanta, prenosi CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
Ova varijanta uglavnom izaziva porast infekcija, hospitalizaciju i smrtni slučajeva u zemljama gde se zaostaje u procesu vakcinacije. Ono što je postalo jasno jeste da se koronavirus neće u potpunosti iskoreniti. Stručnjaci predviđaju da će to postati endemično.
„Nećemo iskoreniti ovaj virus, kao što smo to učinili sa malim boginjama, mislim da će on ustaliti po sezonama kao grip ili prehlada“, rekla je Linsei Mar, profesor građanskog i ekološkog inženjeringa u Virginia Teku, i stručnjak za prenos zaraznih bolesti.
To znači da ćemo morati da unaučimo da živimo i „plešemo“ sa koronavirusom. Kao i kod drugih bolesti i ova zahteva strogu kontrolu, dajući virusu što je moguće manje slobode kako ne bi stvorio pozornicu za porast bolesti i smrti koju su sve zemlje doživele prošle zime, prenosi CNN.
To znači pronalaženje ravnoteže između ekstrema sa jedne strane – blokada koja pokreće ekonomski i lični haos, a sa druge strane poštovanja prava pojedinaca iznad dobra drutšva u celini – i da se stvari negde sretnu na sredini.
Šta možemo i treba da uradimo sada kako bismo sada i na jesen bili sigurni da ćemo naći put suživota sa virosom?
CNN je tokom proteklih nedelja razgovarao sa stručnjacima iz celog sveta o spremnosti za pandemiju, kako bi dobili smernice o tome kako najbolje i najsigurnije živeti svoj život do jeseni.
Došlo se do dogovora o pet strategija koje treba primeniti.
Prvo mesto: Vakcinacija
Na vrhu liste za sve stručnjake je vakcinacija.
„Moramo da vakcinišemo što je moguće više ljudi“, rekla je Linsei Mar. Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku zaraznih bolesti na Univerzitetu u Minesoti i epidemiolog, ponovio je njeno mišljenje.
„Prva stvar je da moramo da nastavimo za programima vakcinacije“, rekao je on, dodajući da na ove trenutne skokove koji se beleže neće uticati ti napori jer je za razvoj punog imuniteta potrebno četiri do šest nedelja.
„Ali aposlutno je kritično da se ljudi sada vakcinišu, jer je vrlo verovatno da ćemo videti dodate nalete, bilo ove jeseni ili ove zime. A način da se to svede na minimum jeste da zapravo budete vakcinisani. Zato vas molim da to učinite“, rekao je on.
Držite maske u blizini poput kišobrana
Stručnjaci smatraju da je nošenje maski jednako važno kao i vakcinacija, posebno zbog prisutnosti Delta varijante. Za razliku od ranijih varijanti koronavirusa, pokazalo se da Delta postoji u nosu i gornjem delu grla inficiranih, u jednakim količinima, iako virusno opterećenje mnogo brže opada kod vakcinisanih, prema još neobjavljenoj studiji iz Singapura.
„Ponovo je potrebno nošenje maski, jer to smanjuje količinu virusa koji je u vazduhu oko nas i pomaže nam da se zaštitimo pojedinačno od udisanja virusa u vazduhu oko nas. Ljudi mogu da šire virus bez ikakvih simptoma. Dakle ovo nam je zaista potrebno dok ne smanjima broj slučajeva“, rekla je Mar.
Maske plus ventilacija – sigurnije škole
Ono što stručnjake posebno brine jeste što se ovaj novi talas pandemije poklapa sa novim polaskom dece u školu, otvaranjem fakulteta, pa se nastavnici, političari i roditelji sukobljavaju oko osnovnih mera javnog zdravlja, posebno oko vakcina i maski.
„Svako ko pokuša da kaže ‘pa ne brinite za decu, virus im neće smetati’, to nije dokaz. Posebno s obzirom da je Delta varijanta tako zarazna, deca su veoma ozbiljno ugrožena i na nama je da učinimo da ih zaštitimo, rekao je u nedelju na Foksu dr Frensis Kolins, direktor Nacionalnog instituta za zdravlje.
Dr Monika Gandi, profesorka medicine i saradnica šefa odseka za HIV, infektivne bolesti i globalnu medicinu u Opštoj bolnici u San Francisku, smatra da je potrebno da deca u školama nose maske.
„Upamtite, možemo bezbedno da otvorimo škole čak i bez vakcinacije. Postoje postupci koji funkcionišu, to su maske i istreno ventilacija“, rekla je ona.
Testiranje
Dr Džeremi Faust, lekar hitne pomoći u Brighau i ženskoj bolnici i instruktor na medinciskoj školi Harvard ističe da bi trebalo integrisati brze testove u svakodnevni život sa dosta više rutine.
Tu se govori o antigenskim testovima u svrhu pregleda ljudi. Dok je PCR test zlatni standard za otkrivanje koronavirusa, antigenski testovi mogu da budu korisni u utvrđivanju da li je osoba bez simptoma zarazna.
Svako ko ima simptome bi trebalo da ostane kod kuće, ali antigenski testovi mogu da budu korisni za nekoga ko se oseća dobro ali želi da proveri da slučajno ne širi virus.
Faust ovo posebno ističe zbog Delta varijante.
„Tako sam se uplašio u vezi sa ovim: počeo sam da slušam o ljudima koji su bili pozitivni na brzim testovima, koji su bili vakcinisani. To ne znači samo da su zaraženi, već da su potencijalno zaraženi“, dodao je on.
Kao vakcinisana osoba, Faust ističe da u tom slučaju ne želi da virus namerno priširi na svoje dete, koje je nevakcinisano ili imunokompromitovanu osobu koja možda još nije imala odgovarajući imunološki odgovor.
Proceniti rizik izloženosti
Faust je rekao da je s obzirom na dominaciju Delta varijante, vreme da se ponovo proceni i prilagode rizici od izloženosti ako je potrebno, posebno ako su ublažili mere u kasno proleće ili rano leto.
„Delta je promenila moj kalkulator rizika za mene – i mislim da je to dobro i za druge da urade“, rekao je on.
Na primer, Faust je rekao da je u junu otišao na „dva potpuno neozbiljna putovanja“ u Njujork.
„I ja sam jeo u zatvorenom prostoru, jer je broj slučajeva bio mali, a ja sam bio vakcinisan, a redovne infekcije se zapravo nisu dešavale“, rekao je on.
Ali s ozbirom na današnju situaciju, rekao je da neće učiniti istu stvar.
„Sada, moja preporuka o putovanjima je da putujete samo kada je to zaista potrebno“, rekao je on.
Sličan način razmišljanja treba da se primeni i na sve „rizične“ aktivnosti od posećivanja vančanja i koncerata i sportskih događaja, do večere i putovanja. A ono što je potrebno variraće od osobe do osobe.
„Mislim, šta je vama zaista, zaista važno – zapitajte se: da li je vredno rizika? Zaista dajte prioritet“, preporučuje Faust.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar