Žestoka bitka za Senat SAD: Put do pobede – preko Džordžije

Svet 05. jan. 202121:26
Podeli:
Lider republikanske većine u Senatu, Mič Mekonel Foto: EPA-EFE/Greg Nash / POOL

Džordžija je savezna država na kojoj se ove godine lome sva američka koplja.

Aktuelni američki predsednik Donald Tramp i izabrani predsednik Džozef Bajden danas su u američkoj državi Džordžija, poslednjeg dana kampanje uoči izbora za dva mesta koja su odlučujuća za odnos snaga u američkom Senatu, gornjem domu Kongresa.

Tramp će biti u Daltonu, a Bajden u Atlanti, dok čekaju rezultate izbora koji će umnogome određivati i sudbinu budućeg predsednika.

Šta se dešava u Džordžiji?

Džordžija, savezna država na američkom jugoistoku, danas je u centru pažnje američke politike, pošto se u njoj održava drugi krug ključnih izbora za američki Senat. Demokratski kandidati – baptistički sveštenik Rafael Vornok i televizijski producent Džon Osof takmiče se sa republikancima koji su služili u Senatu u poslednjem sazivu Kongresa SAD – Keli Lefler i Dejvida Perdjua.

Pročitajte još:

Drugi krug izbora za dva mesta u Senatu SAD neophodan je jer nijedan od četiti kandidata nije osvojio većinu na izborima 3. novembra, a prema poslednjim anketama oba nadmetanja su previše neizvesna da bi se prognozirao pobednik.

Prema dosadašnjem broju glasova, i republikanci i demokrate imaju po 48 senatorskih mesta, a za većinu je potrebno 51.

Upravo će rezultati izbora u Džordžiji odrediti da li će većinu u Senatu SAD imati demokrate ili republikanci.

Zašto je važno ko ima većinu u Senatu?

Bez obzira na to iz koje je stranke aktuelni šef Bele kuće, na njega svejedno ogroman uticaj ima ona stranka koja ima kontrolu nad Senatom.

Senat i Predstavnički dom zajedno čine američki Kongres. Senat je gornji dom Kongresa, a Predstavnički dom donji. Kongres je zakonodavno telo SAD.

Senat sačinjavaju senatori, a svaku saveznu državu podjednako predstavljaju dva senatora. Senatori se biraju većinskom odlukom naroda.

U zavisnosti od ishoda izbora za Senat može nastati disonanca od koje će zavisiti da li će novi predsednik uspeti da sprovede ambiciozne izmene zakona; ukoliko republikanci zadrže Senat, Bajden će se suočiti sa blokadom.

Sa druge strane, ishod predsedničkih izbora važan je za određivanje većine u Senatu jer ovim telom predsedava potpredsednik SAD koji ima pravo glasa kada je rezultat glasanja nerešen, odnosno odnos snaga republikanaca i demokrata dođe na 50 prema 50.

Ko ima Senat, ima moć

Senat se smatra prestižnijim telom od Predstavičkog doma i zato je borba za Senat skoro uvek žešća. Kao gornji dom raspolaže ovlašćenjima koja mogu biti vrlo važna za politički život Sjedinjenih Država i tokom Trampovog mandata Senat je u više navrata demonstrirao svoju moć.

Senat potvrđuje nosioce važnih funkcija poput saveznih sudija, sekretara, sudija Vrhovnog suda i upravo je ovo telo odigralo važnu ulogu u imenovanju konzervativne Ejmi Koni Beret po predlogu aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa.

Republikanska većina u Senatu potvrdila je Beret za sudiju obezbedivši na taj način konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu koja ide naruku republikancima, iako se načelno tvrdi da ove sudije ne postupaju po stranačkoj liniji.

Foto:EPA-EFE/JIM LO SCALZO

Takođe, Senat je okončao i političku sagu koja je zimus podelila Ameriku: oslobodio je Trampa obe optužbe u procesu opoziva, kako se i očekivalo.

Demokratama se sada daju solidne šanse za preuzimanje kontrole nad Senatom, ali ni Senat nije svemoguć bez Predstavničkog doma, pošto je neophodno da oba doma odobre predloge zakona pre nego što se oni proslede predsedniku na potpisivanje.

Takođe, ako republikanci nastave da kontrolišu Senat, a demokrate Predstavnički dom, izvesno je da će Bajdenova administracija imati duge pregovore o pitanjima kao što su porezi, imigracija i zdravstvena zaštita.

#TrumpTapes

Poslednji skandal koji je potresao Ameriku takođe je vezan za Džordžiju. Džordžija je u središtu Trampovih tvrdnjim o izbornim neregularnostima za koje do sada nije ponudio validne dokaze, a upravo u ovoj američkoj državi, nekadašnjem republikanskom uporištu, Bajden je na izborima 3. novembra pobedio Trampa sa prednošću manjom od 12.000 glasova, od ukupno pet miliona.

Donald Tramp Foto:Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Pročitajte još:

Posle četiri godine brojnih skandala, Tramp je još jednom šokirao javnost zatraživši od državnog sekretara Džordžije Breda Rafenspergera da mu „pronađe“ dovoljno glasova da ospori Bajdenovu pobedu u ovoj državi.

Vašington post je objavio snimak ovog, najblaže rečeno, neobičnog razgovora koji je i Tramp javno priznao na Tviteru.

Tramp je sada prevazišao sebe pritiscima na zvaničnike iz Džordžije da „pronađu dovoljno glasova“ da se izbegne njegov izborni poraz u toj državi.

“Vidi, sve što tražim je da pronađeš 11.780 glasova. Jedan više nego što imamo”, kaže Tramp na snimku koji je VP objavio.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram