Šezdeset dve nevladine organizacije zatražile su uvođenje moratorijuma na lov u Crnoj Gori. Neposredan povod je pojavljivanje dva mečeta u Beranama u petak i ubijanje medvedice dan ranije, za koju se pretpostavlja da im je majka. Prema crnogorskom Zakonu o divljači i lovstvu, trajno je zabranjen lov na mečku s mečetom, kao i na mužjaka i ženku do dve godine starosti. Krivičnim zakonom Crne Gore, za ubistvo ili povredu životinja, koje pripadaju posebno zaštićenim vrstama, predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina zatvora.
Slučaj u Beranama, gradu na severu Crne Gore, poslednji je u nizu ubijanja zaštićenih vrsta, a što je krivično delo za koje najčešće izostaju adekvatne kazne.
Inicijatori uvođenja zabrane lova, Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP), Parkovi Dinarida i Green Home traže od Vlade Crne Gore hitno uvođenje najmanje petogodišnjeg moratorijuma na lov divljači nakon serije slučajeva u kojima su na meti bile zaštićene životinjske vrste.
Slučaj medvedice koja je ubijena u selu Rovci, kod Berana, bio je okidač za zahtev.
„Ovo je potpuno varvarstvo, ne znam zaista šta je bilo u glavama tih ljudi da ubiju zaštićenu životinju, najverovatnije majku dvoje mečića čija je sudbina sada dovedena u pitanje budući da nisam kao biolog siguran da su dovoljno zreli da prežive bez majke“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) državni sekretar u Ministarstvu ekologije Danilo Mrdak.
Iz CZIP-a ocenjuju da je slučaj mečke „poslednja kap“ u čaši prepunoj primera ubijanja zaštićenih životinjskih vrsta u Crnoj Gori.
Aleksandar Perović iz CZIP kaže da je uvođenje zabrane lova na teritoriji cele države jedino rešenje da se zaustavi pustošenje divljeg sveta Crne Gore.
„Ovom ubijanju naše prirode moramo stati na put. Predložili smo uvođenje moratorijuma i da se odmah krene sa evidentiranjem pravog stanja u lovištima, kako bismo jednom krenuli od nule i uspostavili pravi sistem zaštite živog sveta“, ističe Perović.
Danilo Mrdak iz Ministarstva ekologije, pak, smatra da bi uvođenje moratorijuma u ovom trenutku bilo ishitreno i da bi pre eventualnog donošenja odluke trebalo sagledati stanje u lovištima.
„Ja ne bih otvarao rat sa lovcima već bih pokušao da među njima nađemo razumne ljude koji bi preuzeli lovačke organizacije i krovnu lovačku organizaciju i konačno primenili zakone koji uopšte nisu tako loši i koji jasno ukazuju na to šta je dozvoljeno, šta ne“, komentariše Mrdak.
Prema crnogorskom Zakonu o divljači i lovstvu, trajno je zabranjen lov na mečku s mečetom do dve godine starosti i na mužjaka i ženku do dve godine starosti. Krivičnim zakonom Crne Gore, za ubistvo ili povredu životinja, koje pripadaju posebno zaštićenim vrstama, predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Mrki medved je u Evropi zaštićena vrsta kojoj preti izumiranje, a zarad njihove zaštite usvojeni su međunarodni dokumenti čiji je potpisnik i Crna Gora.
Ekološki aktivista Aleksandar Dragićević podseća da su na meti krivolovaca i druge zaštićene vrste.
„Krivolovci u Crnoj Gori veruju da su iznad zakona i iznad države i da mogu da ubijaju zaštićene životinje gde, kada i kako hoće. Imamo činjenicu da smo u proteklih 40 dana svedočili pravom masakru divljači na severu države, pa i u samom centru, u Podgorici. Na meti su sve same zaštićene vrste, a najčešće krivolovci su oni koji sebe nazivaju lovcima“, kaže Dragićević.
Za manje od pola godine evidentiran je niz slučajeva ubijanja zakonom zaštićenih vrsta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar