Zbog nje je premijer Rumunije tražio azil u Srbiji, a ministarka je u zatvoru

Svet 12. nov. 202107:14
Podeli:
Laura Codruta Kovesi
Laura Codruta Kovesi Foto:EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Hapšenje Gabrijele Žalac, bivše ministarke za regionalni razvoj i EU fondove i sadašnje članice predsedništva HDZ-a, uzburkala je strasti u Hrvatskoj. Za predsednika Zorana Milanovića to je bila još jedna prilika da „bocne“ premijera Andreja Plenkovića rečima da je „Gabi, Plenkovićev kadar, zelena po iskustvu, a po moralu tamnih boja". Premijer je, sa druge strane, bio „iznenađen“ hapšenjem. Žalac će sigurno biti povod za još sličnih „peckanja“, ali ako izuzmemo lokalni aspekat ove priče, ovo hapšenje ima i evropski značaj - dokaz je da Evropsko javno tužilaštvo na čijem je čelu Laura Korduta Kovesi radi svoj posao.

Pročitajte još:

Žalac i još tri osobe uhapšene su pod sumnjom da su izvršili krivično delo tokom nabavke i izrade softvera za ministarstvo na čijem čelu je bila Žalac. Klupko je počelo da se odmotava 2019. godine kada su portal Telegram.hr i novinar Drago Hendl objavili seriju istraživačkih tekstova u kojima su otkrili da je Žalac preplatila pomenuti softver – umesto 2,9 miliona kuna (oko 385.000 evra) plaćen je 13 miliona kuna (oko 1.700.000 evra).

Za slučaj se zaintersovala Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO), a istraga koju su sproveli u saradnji sa hrvatskim vlastima dovela je do hapšenja Žalac i još tri osobe 10. novembra.

Time je Žalac postala još jedan u nizu političara kojima je Kovesi „uzela skalp“ i pokazala kako funcioniše Javno tužilaštvo Evropske unije koje je počelo sa radom 1. juna 2021. godine.

Gabrijela Zalac
Gabrijela Žalac Foto:Patrik Macek/PIXSELL

Ako je EPPO uveren da ima dovoljno dokaza o zloupotrebi novca EU onda slučaj iznosi pred nacionalne sudove zemlje gde se je uočena korupcija. U slučaju Žalac to znači da će nakon hapšenja po nalogu Kovesi, hrvatski sudovi biti u obavezi da nastave slučaj.

Slučaj Viktor Ponta

Kovesi je pre dolaska na čelo EPPO već privukla pažnju evropskih medija i javnosti beskompromisnom borbom protiv korupcije u Rumuniji. Bila je glavni tužilac Nacionalnog direktorata za borbu protiv korupcije (DNA). Prethodno, od 2006. do 2012. godine bila glavni tužilac pri Visokom kasacionom sudu.

Na spisku političara koji su zahvaljujući njenim istragama bio je čak i tadašnji premijer Rumunije Viktor Ponta. Nakon četiri meseca istrage, Kovesi je u septembru 2015. godine podnela optužnicu u kojoj je Ponta optužen za utaju poreza, proneveru i pranje novca tokom 2007. i 2008. godine kada je bio na funkciji državnog tužioca. Deo njegove imovine je zaplenjen – deo jedne kuće, stan i nekoliko računa u bankama.

Viktor Ponta Foto: EPA/Bogdan Cristel

Ponta je ubrzo je podneo ostavku, mada formalan razlog nije bila optužnica već veliki antivladini protesti koji su usledili nakon požara u noćnom klubu u Bukureštu gde je stradalo 32 ljudi, a povređeno više od 500. Lideri protesta su tvrdili da je do požara je došlo zbog raširene korupcije i slabih bezbedonosnih kontrola.

Nekoliko dana kasnije Ponta se povukao sa mesta premijera, a 2010. godine i sa mesta predsednika Socijaldemokratske partije. Ostavku na partijsku funkciju obrazložio je rečima da želi da dokaže svoju nevinost u postupku koji je protiv njega pokrenula Kovesi. U januaru 2018. godine dobio je državljanstvo Srbije gde je prethodno tražio azil.

„Topli zec“ u rodnoj Rumuniji

Iako su ankete pokazivale da Rumuni veruju u DNA, instituciju koji je Kovesi vodila, vlada koju je predvodila Socijaldemokratska partija 2018. godine optužila je Kovesi za zloupotrebu položaja, primanje mita i lažno svedočenje. U martu 2019. godine pozvana je na saslušanje, da bi vrlo brzo postala osumnjičena u drugoj istrazi, gde je optužena za koordinaciju „organizovane grupe tužilaca“ koja je navodno nezakonito procesuirala.

Rumunski Viši kasacioni sud ju je smatrao nevinom, ali tadašnja vlada isterala je svoje i uspeli su da je otpuste. Evropski sud za ljudska prava 2020. godine utvrdio je da je otpuštanjem prekršeno njeno pravo na pravično suđenje, kao i pravo na slobodu govora.

Laura Codruta Kovesi
Laura Codruta Kovesi Foto:EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Ipak, u EU je bila jako cenjena zbog čega je bila pik broj jedan za prvog javnog tužioca EU. Tokom 2019. godine kada se njeno ime pojavilo kao glavnog kandidata na najveći otpor naišla je u rodnoj zemlji.

Nekadašnji ministar pravde Tudorel Toader najavio da Rumunija neće podržati njenu kandidaturu, čak optužio je EU zvaničnike da su bili „pogrešno informisani“ i „nesvesni zloupotreba“ koje je ona počinila u Rumuniji. Toader je bio taj koji je praktično prisilio nevoljnog predsednika Rumunije Klausa Iohanisa da u julu 2018. godine potpiše otkaz i ukloni je sa dužnosti.

BONUS VIDEO Nastavak crne serije: Još jedan požar u kovid bolnici u Rumuniji

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar