Holokaust
Obeležavanja dana Holokausta u Nemačkoj Foto:EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Porukama "Nikada više" i "Pamtimo" brojne zemlje Evropske unije obeležile su Dan sećanja na Holokaust - genocid počinjen tokom Drugog svetskog rata nad Jevrejima, kada su nemački nacisti ubili šest miliona ljudi. Dok Nemačka na današnji dan poručuje "nikada više ne sme da se dogodi Aušvic", Srbija svoje ratne zločince veliča i oslikava im murale u centru Beograda.

Na dan kada je 1945. godine oslobođen nacistički logor Aušvic, najviši zvaničnici EU poručuju da se ovakav zločin nikada ne sme ponoviti i pozivaju na svakodnevnu borbu protiv govora mržnje i diskriminacije.

Na zapadnoj fasadi nemačkog Bundestaga nalazi se poruka “#Mi se sećamo”, a danas je na sednici minutom ćutanja odata pošta žrtvama nacizma.

Preživela Holokaust Inge Auerbaher održala je govor, a svečanoj sednici prisustvovao je i predsednik izraelskog Kneseta Miki Levi.

Holokaust
Obeležavanja dana Holokausta u Nemačkoj Foto:REUTERS/Michele Tantussi

Istorijski teret Nemaca

„Zastrašujuće je kako se danas umanjuju zločini Holokausta i kako se koriste za društvenu propagandu, pre sveg ana društvenim mrežama“, rekla je predsednica Bundestaga Berbel Bas.

Bas je istakla da kampanja sećanja na žrtve Holokausta treba da pokaže da su širom svega građani jedinstveni u suprostavljanju pokušaju da se prošlost zaboravi ili zloupotrebi.

Kada se govori o nemačkoj politici, na umu moramo imati straobalni istorijski teret koji i danas osećaju svi Nemci i političari, a to su nacistički zločini i ludilo koje je koštalo života milione Jevereja, rekao je nedavno za naš portal novinar Nemanja Rujević.

Holokaust
Obeležavanja dana Holokausta u Nemačkoj Foto:John MACDOUGALL / AFP / Profimedia

„Nemačkoj nije lako da tek tako poteže pretnje ratom, da naoružava nekoga za borbu protiv Rusije. Kada tome pridodate njuh za međunarodni biznis i sardadnju, dobijete to što Nemačka jeste danas“, ističe on.

Saga zvana veličanje zločinaca

U paralelnom univerzumu, u Beogradu je osvanuo mural osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, koji je iz sve snage branila – država.

Mural osuđenom Ratku Mladiću izazvao je brojne proteste i sukobe policije i demonstranata na ulicama Beograda. Nakon što je u novembru Inicijativa mladih za ljudska prava najavila da će ukloniti mural posvećen osuđenom ratnom zločincu, ministar Vulin stao je u odbranu Ratka Mladića.

Vulin je u saopštenju naveo da neće biti dozvoljeno nijedno javno okupljanje u ulici u kojoj se oslikan mural.

mural Ratku Mladiću Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

„Ni oni koji bi da prekreče mural generalu Mladiću, ni oni koji bi da ga čuvaju neće dobiti dozvolu za okupljanje. Pozvati nevladine organizacije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Žene u crnom i nečega što je najavljeno kao „Kosovo“, a doći u Beograd da bi se krečile fasade je licemerno, podlo i vođeno zlom namerom“, izjavio je Vulin.

Nakon što su policajci u civilu napali aktivistkinju Aidu Ćorović koja je mural gađala jajima, veliki broj građana protestovao je u Njegoševoj ulici.

Sam ministar Vulin to veče obišao je mural Ratku Mladiću, kako bi se uverio da kordoni policije čuvaju mural, dok su protestanti potisnuti daleko od Njegoševe ulice.

I dok je pomenuti mural nekoliko puta „uništen“, prekrečen i gađan farbom, uvek se pojave oni koji bace novo svetlo na našu mračnu prošlost.

Mehanizam za međunarodne krivične sudove, naslednik Haškog tribunala, potvrdio je 8. juna Ratku Mladiću doživotnu zatvorsku kaznu za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

POGLEDAJTE JOŠ:

EU poručuje: Da pamtimo i ne ponovimo

”Holokaust je bio evropska katastrofa. Antisemitizam je dehumanizovao jevrejski narod i u nacističkoj Nemačkoj otvorio vrata Holokaustu. To nikada ne smemo zaboraviti”, poručila je predsednica Evropske komiije Ursula fon der Lajen.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u saopštenju povodom današnje komemoracije u Briselu, kojom se obeležava 77 godina od oslobađanja Aušvica, podsetio je na reči preživelih logoraša koji su upozorili da je do Aušvica došlo ”malim koracima, zbog ravnodušnosti i diskriminacije prava manjina” i da se ”ono što je bilo jednom može ponoviti”.

”Zato danas moramo učiniti više od sećanja. Sećanje, nažalost, nije dovoljno. Moramo delovati. EU deluje. Borimo se protiv ovih neprijatelja demokratije i osnovnih vrednosti. Ali ovo mora biti i lična borba svakog od nas koja počinje odbacivanjem ćutanja, odbijanjem prihvatanja i odbacivanjem malih koraka koji vode u ravnodušnost”, poručio je Mišel.

BONUS VIDEO Prefarban mural Ratka Mladića

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare