U Mineapolisu se niko nije iznenadio što su nemiri krenuli baš odatle.
Činjenica da je iz Mineapolisa krenuo čitav nacionalni pokret naročito nije iznenadila aktiviste koji dobro znaju kakva je bila situacija. Kažu da ovaj grad ima dugu istoriju policijske brutalnosti koja je simptom rasne nepravde prisutne generacijama unazad.
Mreža aktivista u Mineapolisu godinama se bori za reforme i pokušava da ublaži procep između siromaštva crnih zajednica i ostatka građana, dok usput apeluje na grad da revidira budžete policijskih departmana koji neprekidno targetiraju Afroamerikance. Isti borci za prava upozoravali su da će nastati haos ako vlast ne bude reagovala na dvostruku krizu – prekomerno agresivnu policijsku silu i ekonomski disparitet.
„Grad je još pre nekoliko godina bio upozoren da će se ovo dogoditi ukoliko ne budu obuzdali policiju i pozabavili se ekonomskom nejednakošću sa kojom se Afroamerikanci ovde suočavaju“, rekla je za Tajm Nekima Levi Armstrong, advokatica i osnivačica Mreže za rasnu pravdu. „Nisu ništa preduzeli i ovo je posledica toga.“
Pročitaj i:
Kada je pokret Black Lives Matter uhvatio zamah na nacionalnom nivou posle ubistava Erika Garnera i Majkla Brauna 2014. godine usled policijske agresije, protesti solidarnosti pokrenuti su i u Minesoti. Novi protesti izbili su već naredne godine kada je policija u Mineapolisu ustrelila Džamara Klarka, nenaoružanog Afroamerikanca, a potom i 2016. kada je policajac ubio Filanda Kastilja. Nijedan policajac nije osuđen.
Ovi slučajevi doveli su do organizovanja na loklanom nivou; demonstranti su 18 dana kampovali ispred jedne od policijskih stanica u Mineapolisu i nekoliko nedelja ispred kuće gradonačelnika kada je Kastilj ubijen. Počele su da se množe lokalne grupe i projekti. Protiv policijske brutalnosti se aktivno delovalo već nekih pet godina u Mineapolisu.
Flojdova smrt je, ipak, na neki način drugačija od prethodnih, kažu aktivisti; on je ubijen u trenutku kada su rasne tenzije već počele da se pojačavaju usled pandemije koronavirusa.
Pročitaj i:
Afroamerikanci u Mineapolisu su već zarobljeni u siromaštvu, na nivou čitave Amerike su stradali u pandemiji u daleko većoj meri nego belci, i policijska brutalnost se dodatno intenzivirala; nastala je „savršena oluja“.
Minesota je jedan od saveznih država sa najvećim raskorakom u prihodima između crnih i belih građana. Prema zvaničnim podacima, Minesota je potvrdila 24.850 slučajeva koronavirusa do 31. maja, a iako Afroamerikanci čine tek 7 odsto stanovništva, činili su 22 odsto obolelih.
Simptomatično je i da je Mineapolis u smislu materijalne štete prošao najgore od svih američkih gradova u kojima se demonstracije održavaju. U ostatku zemlje su uglavnom lomljeni izlozi ili paljeni automobili, dok je u Mineapolisu čitav potez od tri kilometra demoliran. I to sve pošto je zapaljena policijska stanica.
Flojdova smrt je, zapravo, bila samo varnica.
Mnogi zato ističu da se na protestima više ne radi isključivo o Flojdu, već o organizovanom i trajnom napadu na građansko društvo, o podsticanju straha i o uništavanju vrednosti i institucija koje se nalaze u srži crnih zajednica.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare