Ruska ofanziva na istočni ukrajinski region Donbas nije samo ključna bitka u ratu koji je traje duže od 55 dana, već prema tvrdnjama Kremlja, krajnji cilj Rusije. I Vladimir Putin lično rekao je da je „potpuno oslobođenje Donbasa“ cilj ruske vojske, a ruski komandanti usmerili su sve svoje snage na ovaj deo Ukrajine. Zašto je Donbas toliko bitan za Moskvu?
Kada su krajem februara ruski tenkovi ušli u Ukrajinu uz susedne Belorusije, odluku da pokrene rat Vladimir Putin pravdao je Donbasom. Kako je rekao, cilj specijalne vojne operacije (što je termin kojim u Rusiji nazivaju invaziju na Ukrajinu) je zaštita ruskog stanovništva i stanovnika koji govore ruski u Donbasu. Putin je tvrdio da je Ukrajina izvršila genocid u Donbasu od rata 2014. godine, a tu tvrdnju ponovio je još mnogo puta.
Prošle nedelje, uoči početka ofanzive na Donbas, prvi čovek Rusije rekao da je njegov cilj da „pomogne ljudima koji žive u Donbasu i koji osećaju svoju neraskidivu vezu sa Rusijom“.
Donbas je industrijsko srce Ukrajine na istoku gde se uglavnom govori ruski jezik i gde živi najveći broj etničkih Rusa iz Ukrajine. Ovaj region, koji čine Luganska i Donjecka oblast, bogat je rudama, zbog čega su ga vekovima naseljavali rudari iz različitih delova Evrope i Rusije.
Tokom sukoba 2014. godine, proruski separatisti iz Luganska i Donjecka jednostrano su proglasili Donjecku Narodnu republiku (DNR) i Lugansku Narodnu Republiku (LNR). Rusija je ove dve teritorije, koje Ukrajina smatra „privremeno okupiranim teritorijama“, priznala kao nezavisne tek nekoliko dana uoči početka invazije 24. februara.
Kada je počeo rat koji i dalje besni u Ukrajini, dve trećine teritorije Donbasa bilo je u ukrajinskim rukama, dok samo jednu trećinu čine LNR i DNR. Cilj druge faze ruske vojne operacije, kako je saopšteno sredinom marta, zapravo je oslobođenje celog Donbasa, što znači i delova koji su do sada bili pod kontrolom ukrajinske vojske.
Kada Putin govori o Donbasu, on misli na ceo region koji se proteže od severne granice koju Ukrajina deli sa Rusijom do Zaporoške oblasti na jugu. U to spada i Marijupolj, luka na Azovskom moru koja teritorijalno pripada Donjeckoj oblasti, ali nije ušla u sastav DNR jer proruski separatisti nisu uspeli da je osvoje ni 2014. godine.
Ako bi ovog puta uspeli u tome, kopnom bi se spojili DNR i LNR sa Krimom, poluostrvom koje Rusija od 2014. godine smatra delom svoje teritorije. Sledeći korak mogao bi da bude i pripajanje samoproglašenih republika, kao što je to bio slučaj sa Krimom 2014. godine. Lider proruskih separatista u Lugansku, već je govorio o referendumu u „skoroj budućnosti“, a čini se da i u Rusiji mnogi na Donbas gledaju kao na Rusiju, a ne Ukrajinu.
Uprkos tome što je Ukrajina stekla nezavisnost 1991. godine, Donbas je zadržao posebno mesto u psihi ruskog rukovodstva. Čuveni sovjetski propagandni poster iz 1921. godine je nazvao Donbas „srcem Rusije“, prikazujući region kao srce koje kuca sa krvnim sudovima koji se protežu širom tadašnje Rusije. Pre toga, ovaj region je bio deo koncepta „Novorosije“ ili Nove Rusije.
Upravo ta istorijska slika i danas je u glavi mnogih nacionalista u Rusiji, kažu stručnjaci. Posmatrači su često sugerisali da je Putinova ideja ponovno ujedinjenje Sovjetskog Saveza.
Ana Makanju, bivša direktorka za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, prošlog meseca je rekla da Putin veruje da je „poput ruskih careva“ i da je „pozvan od Boga da vrati slavu ruskog carstva“.
Takav projekat ne bi bio moguće bez zauzmanja Donbasa, obzirom na njegov emocionalni status kao industrijske kičme nekadašnje Ruske imperije. Upravo bi i to mogao da bude jedan od konteksta zašto je Putin preusmerio invaziju na region gde je počeo njegov sukob sa Ukrajinom pre osam godina.
PROČITAJTE JOŠ:
Podaci američkih obaveštajnih službi sugerišu da je Putin fokusirao svoju ratnu strategiju na postizanje neke vrste pobede na istoku do 9. maja na „Dan pobede“ kada se obeležava pobeda nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
„Postoji svaka mogućnost da će Putin sada krenuti da podeli Ukrajinu na pola, što će mu dati dovoljno da proglasi pobedu na domaćem terenu“, kaže Samir Puri, viši saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije, koji je radio kao posmatrač primirja u Donbasu, između 2014. i 2015. godine.
„Zauzimanje Donbasa bi bila utešna nagrada jer je Kijev sada van ruskog domašaja, ali to je dobra utešna nagrada“, rekao je Puri.
BONUS VIDEO: Bombardovana železnička stanica u Kramatorsku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare