Incko ostavio „rupu u zakonu“? Da li će negatori genocida proći nekažnjeno

Svet 27. jul. 202115:33
Podeli:
Valentin Incko Foto:AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Odluka visokog predstavnika Valentina Incka da zabrani negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca u BiH izazvala je oduševljenje i odobravanje u celom civilizovanom svetu piše Klix.ba. Međutim, portal postavlja pitanje da li formulacija koju je Incko upotrebio omogućava da se kazne svi koji negiraju genocid ili to ipak neće biti slučaj.

Pročitajte više:

Incko je odlučio da ove zabrane uvede kroz izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine. Član koji se tiče zabrane negiranja genocide glasi ovako:

„Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša opravdati zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. augusta 1945. ili Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u Bosni i Hercegovini, a usmereno je protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, i to na način koji bi mogao podstaći na nasilje ili mržnju usmerenu protiv takve grupe osoba ili člana takve grupe, kaznit će se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina“.

Upravo ovaj poslednji deo, koji glasi „i to na način koji bi mogao podstaći na nasilje ili mržnju“ zbunio je neke građane i analitičare. Oni postavljaju pitanje da li to znači da nije svako negiranje genocida zabranjeno, piše Klix.ba.

Naravno, s moralne stane, nema sumnje da svaka vrsta negiranja genocida praktično podstiče mržnju ili nasilje. No, ono što je sporno jeste da takva odredba komplikuje sudske postupke.

Konkrentno, zadatak tužioca koji bude vodio neki predmet biće da dokaže ne samo da je neko negirao genocid, već i da je time podsticao na mržnju ili nasilje. Ne samo da će to zakomplikovati sudske procese, već će otvoriti i mogućnost individualnog tumačenja ovog zakona među tužiocima i sudijama.

Na primer, pojedini tužioci i sudije, pogotovo oni iz srpskog naroda, koji eventualno dobiju takve slučajeve, moći će da zauzmu stav da neko negiranjem genocida ne podstiče na mržnju ili nasilje i tako donese oslobađajuću presudu. Pogotovo što će biti slučajeva u kojima će političari ili građani iz RS-a negirati genocid, ali u istoj izjavi pozivati na mir, pomirenje, suživot, borbu protiv mržnje i nasilja itd. Takve slučajeve smo već imali prethodnih dana, piše Klix.ba.

Srebrenica. Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Doktor pravnih nauka Goran Šimić kaže da „ne možete negirati genocid, a da ne počinite to drugo (podsticanje na nasilje ili mržnju)“.

„To drugo je samo dodatak onome prvom. Kada kažete nije počinjen genocid u Srebrenici, vi morate uvesti Bošnjake u priču i podstičete ovo drugo. Tako da je to dodatni opis onom negiranju, jer bi onda ostalo nedorečeno o čemu se zapravo radi. Ne možete negirati genocid u Srebrenici, a da ne uvredite Bošnjake, a Bošnjaci su jedna etnička grupa i odmah dođete na to da ugrožavate nekoga“, kazao nam je Šimić.

No, na pitanje da li će to i sudovi tako tumačiti, on kaže da ćemo „videti kada sud donese prvu takvu odluku“.

„Kroz sudsku praksu ćemo videti kako su to sudije doživele. Mi to možemo tumačiti na ovaj ili onaj način, a kako će sudovi to tumačiti, videćemo ako se ikoga procesuju“, kazao je Šimić.

On kaže da ima puno potencijalnih kandidata za procesuiranje, ali da je u ovom trenutku veliko pitanje kako će se u stvarnosti provoditi ovaj zakon te da sve zavisi od Tužilaštva BiH i ukupne društvene i političke klime.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar