Istraga o aktivnostima ličnog advokata prethodnog predsednika SAD Donalda Trampa u Ukrajini ušla je u novu agresivnu fazu pretresom stana i kancelarije Rudija Đulijanija, dok pojedini detalji ukazuju da je interesovanje istražitelja šire od pitanja da li je prekršio zakon lobiranjem u ime ukrajinskih zvaničnika, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE).
Izvršenje naloga za pretres sa zaplenom mobilnih telefona i kompjutera je neobičan postupak protiv advokata, a posebno advokata bivšeg predsednika, ističe Njujork tajms (The New York Times), uz ocenu da ovaj potez označava značajan razvoj dogadjaja u dugoj istrazi protiv Djulijanija u kojoj se ispituju i neki ljudi i postupci koji su bili u središtu prvog procesa za Trampov opoziv.
Federalne službe su fokusirane na pitanje da li je Đulijani nelegalno lobirao u Trampovoj administraciji 2019. u ime ukrajinskih zvaničnika i oligarha koji su mu pomagali u traženju prljavštine o Džozefu Bajdenu dok je bio potpredsednik Baraku Obami, a koji su iz svojih razloga tražili da se ukloni tadašnja američka ambasadorka u Kijevu, koja je posle i smenjena.
Pokušaj uticaja na vladu SAD u ime stranih zvaničnika je federalni kriminalni čin ako ta aktivnost nije prijavljena u Ministarstvu pravde, objašnjava Njujork tajms.
Mada nalozi nisu eksplicitna optužba, njihovo sprovodjenje, kako ističe list, pokazuje da je istraga ušla u novu agresivnu fazu, pošto za dobijanje naloga istražitelji moraju da ubede sudiju da imaju dovoljno razloga da veruju da je počinjen zločin i da će pretres dovesti do dokaza. Pretres Djulijanijevog stana i kancelarije je novi znak da i posle Trampovog izlaska iz Bele kuće, istrage o mogućim nezakonitim radnjama pre i tokom njegovog boravka na funkciji nastavljaju da se razvijaju, dok lokalne i savezne vlasti istražuju članove užeg kruga bivšeg predsednika, piše Vašington post.
Istraga o Djulijaniju vrti se oko njegovih kontakta s ljudima u Ukrajini u dok je bio Trampov advokat.
Uoči prošlogodišnjih predsedničkih izbora, Djulijani je tražio informacije koje bi mogle da budu politički štetne za tadašnjeg kandidata Bajdena i tražio smenu američke ambasadorke u Ukrajini, što je, kako ističe list, bila najvažnija epizoda za prvi Trampov impičment.
Pročitajte još:
Dva Djulijanijeva saradnika, Lev Parnas i Igor Fruman, optužena su za kršenje zakona o finansiranju kampanje 2019. godine. Emigranti rodjeni u Sovjetskom Savezu izjasnili su se da nisu krivi u slučaju koji je pokrenuo tužilac u Njujorku. Oni su pomogli Djulijaniju da se poveže s bivšim ukrajinskim zvaničnicima koji su tvrdili da se njihova zemlja, a ne Rusija mešala u američke predsedniče izbore 2016. i da je istraga ukrajinske vlade protiv Hantera Bajdena ugašena pod sumnjivim okolnostima.
Tokom većeg dela 2019. i 2020. godine, Djulijani je bio izvor velike nervoze u Ministarstvu pravde, navodi Vašington post pozivajući se na bivše zvaničnike, pošto se postavljalo pitanje da li je radio za Trampa ili za ukrajinske interese.
Tramp i Djulijani u to vreme su pozivali ukrajinsku vladu da istraži Bajdena i njegovog sina Hantera, koji bio u odboru ukrajinske energetske kompanije, dok je njegov otac nadzirao politiku Obamine administracije prema Ukrajine. U okviru te kampanje pritiska, Tramp je to tražio od ukrajinskog kolege u telefonskom razgovoru u julu 2019. godine, što je dovelo do prvog od dva Trampova impičmenta.
Djulijani je žesto kritikovao ambasadorku Mari Jovanovič, čiji je jedan od najvećih protivnika bio bivši ukrajinski generalni tužilac Juri Lucenko.
Djulijani se sastao sa Lucenkom u Njujorku 2019. da razgovara o mogućnosti da Ukrajina otvori novu istragu o izborima 2016. ili kompaniji Burizma u čijem je upravnom odboru bio Hanter Bajden.
Djulijanijev advokat rekao je da su nalogom za pretres traženi i kontakti njegovog klijenta s drugim ljudima među kojima je kolumnista Džon Solomon, ukazuje Volstrit džurnal. Zahtev za prepisku sa Solomonom, kako ističe list, sugeriše da je obim interesovanja federalnih istražitelja o Djulijanijevim aktivnosti šire nego što se mislilo i da se ispituju svaki neformalni ili zakulisni napor o širenju informacija o Bajdenu i Ukrajini.
Dokumenti predati Kongresu pokazuju da je Solomon u otprilike to vreme bio u bliskom kontaktu sa Djulijanijem i njegovim saradnicima, navodi Volstrit džurnal, dodajući da spisi pokazuju da su Djulijanijevi saradnici, među kojima i Parnas, davali informacije Solomonu za njegove kolumne. Solomon je negirao da je bio u koordinaciji s Djulijanijem i njegovim saradnicima.
Ipak, Hil je sproveo istragu prošle godine koja je zaključila da su njegove kolumne odstupale od standarda pisanja mišljenja pošto su pokušavale da spoje mišljenje i istražni materijal. Solomon više ne radi za taj portal.
Istaknuti slučaj s veoma neuobičajenim upadom u uži krug bivšeg predsednika i agresivnom taktikom protiv advokata izgleda da označava kraj višemesečnog sporenja tužioca na Menhetnu i zvaničnika u Ministarstvu pravde da li intenzivirati istragu o Djulijaniju, ukazuje Politiko.
Tužioci su tražili nalog za pretres Djulijanijevog stana od prošlog leta, ali je to sprečeno u Ministarstvu pravde zbog internih pravila koja sprečavaju korake u istrazi na 60 dana od izbora koje bi mogle da utiču na rezultat glasanja, rekla je osoba upoznata sa situacijom. Zahtev je odbacivan i posle izbora, sve dok na čelo Ministarstva pravde nije došao Bajdenov kandidat.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare