U Las Vegasu danima su temperature blizu istorijskih najviših nivoa, dostigavši najviši nivo od 46,6 stepeni Celzijusa (116 stepeni Ferenhajta). Tako je postavljen novi rekord za ovo doba godine.
PROČITAJTE JOŠ:
„Umirem, osećam kao da ću se onesvestiti“, rekla je Vajolet.
Ona zarađuje na Vegas Stripu tako što se fotografiše sa prolaznicima. Ima problem sa srcem, prenosi Gardijan. Dok govori naslanja se na žardinjeru gde ona i još nekoliko žena čuvaju flaše sa vodom.
„Ovde sam jer moram da platim kiriju, ali tako je vruće i tako brzo dehidriram“, rekla je ona.
Istraživači predviđaju da će ovonedeljeni toplotni talas biti prvi od nekoliko koji će pogoditi SAD pre kraja leta. Vođen klimatskom krizom, i pojačanim ekspanzivnim rastom grada, Vegas već ključa i biće još gore.
Broj stanovnika Las Vegasa raste, a grad se širi u okolnu pustinju. Dodatni beton samo pogoršava stvari. U vrelim danima auto-putevi su zasuti pokvarenim automobilima, kolima hitne pomoći, dostavnim kamionima, autobusima koji pregorevaju.
„Klima u Nevadi se menja. U stvari, građani Nevade već primećuju kao sve ovo promene utiču na njih. Klimatske promene su se vratile kući“, izveštava vebsajt lokalne klimatske inicijative iz Nevade.
Promene su posebno izražene u gradu greha i okolini koji se zagreva brže nego bilo koji drugi u SAD. Toplotni talasi ne samo da postaju sve topliji, već su i sve češći. Letnje vreme sve više zadire u proleće, sve je manje prostora za neko olakšanje.
„Sve veći intentzitet nije prošao neopaženo među radnicima koji moraju da se izbore sa opasnim uslovima, ali niko u dolini ne sme da razgovara o tome“, rekao je Džef, sobar i portir. Odbio je da navede prezime iz straha od odmazde od svog poslodavca.
Istakao je da njegova zaduženja zahtevaju da se kreće između ekstremnih vrućina i klimatizovanih prostora. Međutim, ističe da mu ovaj posao nudi zdravstveno tako da planira da istrpi.
Rafael Martinez, koji radi kao čuvar, rakao je da stoji napolju tokom smene od osam sati. Bio je svedok da je nekoliko ljudi gubilo svest upravo na ulici.
„Ljudi se neprestano onesvešćuju. Znojim se i osećam vrućinu, ali nisam od onih koji se žale“, rekao je on.
Često pije vodu, za koju je rekao da mu pomaže. Uvek vodi računa da stoji u hladovini.
Vrućina je jedna od najsmrtonosnijih vremenskih katastrofa, prema podacima savezne vlade, a u Južnoj Nevadi podaci mrtvozornika pokazuju da je broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom u porastu. Zvaničnici su naglasili važnost da ljudi ne ostaju u automobilima i da ne ostavljaju tamo životinje.
„Sigurno će biti uticaja na ljude koji se ne mogu rashladiti“, rekla je Kristina Dahl, viši naučnik o klimi iz Unije zabrinutih naučnika, neprofitne organizacija za zastupanje.
Iako toplotni stres i toplotni udar sami po sebi mogu biti fatalni, istraživači su takođe otkrili da oni koji su izloženi visokim temperaturama imaju veće stope hroničnih bolesti bubrega. Vruće vreme takođe dovodi to problema sa kvalitetom vazduha, zadržava štetne zagađivače, dok skokovi u upotrebi energije iz klima uređaja povećavaju emisije. Studije pokazuju da toplota utiče na mozak, usporavajući kognitivne funkcije.
Okrug Klark, gde se nalazi Las Vegas nudi centre za hlađenje kada naleti vrućina, ali mnogi od njih zatvaraju se noću čak i kada temperature preko noći ne padaju.
„Vidimo da urbana područja dožvljavaju izraženiji i izraženiji porast učestalosti ekstremnih vrućina. To je zbog kombinacije celokupnog zagrevanja koje svi imamo, ali u urbanim sredinama se pojavača upotrebom veštačkih materijala. Kako gradovi postaju razvijeniji, a sve je manje prirodnog pokrivača, to će se pojačavati signal zagrevanja koje vidimo širom sveta“, ističe Dahl.
Broj stanovinika se ovde povećao za više od 64 odsto između 2000. i 2018. godine. Zvaničnici očekuju da će broj i dalje rasti, predviđajući da će u narednih 40 godina biti blizu 3,2 miliona ljudi to područje nazivati domom.
U međuvremenu, gradnja se nastavlja. Stambeni razvoj na rubovima grada je u raznim fazama, a radnici se čak i tokom najtoplijih dana nalaze na radnim mestima.
„Teško je i vruće je, ali ako ne radimo, nećemo dobiti novac“, rekao je Ignjacio Regrelar.
On i njegov tim rade po osam sati na ekstremnim vrućinama.
„Problem je u tome što će ako šef kaže da je spreman, a vi to ne učinite, on dovesti druge radnike. Radnicima treba postao, ali je teško“, dodaje on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar