Vlast hoće građanski rat: Aleksandra iz Poljske za Nova.rs

Svet 01. nov. 202020:51 > 00:21
Podeli:
Foto: Aleksandra Samonek

"Policija, zdravstveni radnici, vozači, profesori, i žene i muškarci, svi smo na ulicama svaki dan, zajedno, spremni na dugu borbu za slobodu, a vlast se plaši onoga što bi mogli da učinimo. Vlada u Poljskoj poziva na nasilni odgovor demonstrantima i želi rat. Pre bi pristali na žrtve, nego da povuku sramnu odluku o zabrani abortusa", priča za Nova.rs Aleksandra Samonek, aktivistkinja iz Krakova, koja danima šeta u protestima i diže svoj glas u borbi za slobodu i demokratiju.

„Svaki dan je sve više ljudi na ulicama, a u petak smo oborili rekord. General Jaroslav Simcik, komandant policije, tvrdi da je oko 430 hiljada ljudi učestvovalo u preko 400 protesta“ priča Aleksandra.

Pročitajte još:

OKO.Press, nezavisna poljska novinska agencija, procenila je da se 80 gradova u Poljskoj, i čak 20 u drugim zemljama, već pridružilo ovom pokretu za promene.

Spremni smo na dugu borbu

„Nema znakova da ćemo popustiti i da će opasti broj ljudi na ulicama uprkos pritisku i pretnjama Vlade. Vlast je do sada odbila svaku saradnju sa protestnim odborom. Štaviše, Jarosłav Kačinski, lider Vlade i vladajuće stranke, pozvao je nacionalističke grupe da nasilno odgovore demonstrantima, pokušavajući da započne građanski rat u Poljskoj. Dalji koraci protestnog pokreta u velikoj meri zavise od toga. Dajemo sve od sebe da budemo solidarni, da se ujedinimo, a činjenica da pokret podržava ogroman broj ljudi u Poljskoj, sigurno nam ide u korist. Istovremeno, pokušavamo da stvorimo unutrašnji i spoljni pritisak na vladu i spremni smo na dugu borbu. Naš osnovni zahtev je trenutna ostavka aktuelne vlade, pa će pobeda verovatno zahtevati ogroman napor svih građana Poljske“ objašanjava naša sagovornica.

Foto: EPA-EFE/LESZEK SZYMANSKI

Ovakvo tretiranje žena od strane Vlade, naglašava ona, samo je jedan od elemenata strategije uvođenja društvenih podela.

„Oni žele da smanje solidarnost među civilnim društvom u Poljskoj. Na kraju, kontrola žena je sredstvo za kontrolu celokupne naše zajednice. Povrh toga, i na nesreću religioznih članova pokreta, socijalna filozofija katoličke crkve je oružje protiv poljskog društva, kao što je islam oružje protiv arapskih zajednica i njihovih pogleda na svet“.

Vlast nas se plaši

Aleksandra aktivno i neumorno učestvuje u svim većim protestima u Krakovu.

„Brzo sam shvatila da se duh demonstranata sada veoma razlikuje od onoga što pamtimo iz prošlosti. Polako pronalazimo načine da frustraciju i bespomoćnost pretvorimo u konstruktivnu akciju, ali što je još važnije, gradimo solidarnost čija je snaga uporediva samo sa onom iz protesta 1989., koja je dovela do pada komunizma. Kao društvo učimo kako da održimo nedeljivost uprkos našim razlikama. Ovaj proces je počeo odavno, ali ako nam se pridružite na ulici, videćete da je napokon ‘opipljivo’ počeo da daje plodove“.

Foto: EPA-EFE/SZYMON LABINSKI

Iako su protesti nazivani ‘Ženski štrajk’, na ulicama su i muškarci i žene.

„Uticaj pokreta na vladu je već vidljiv. Posle samo pet dana protesta, Kačinski je najavio da će biti inkriminisani. Organizatorima protesta preti kazna i do osam godina zatvora. Ove represije samo dolivaju ulje na vatru. To je jasan signal da nas se vlada plaši, strahuju šta bismo sve mogli da činimo, pa moramo jurišati napred. Već su se dogodile određene promene koje su istorijski značajne. Nikada ranije nismo videli da se policija otvoreno pridružila opštem političkom protestu, zajedno sa zdravstvenim radnicima (usred korona krize), osobljem javnog prevoza i vozačima, univerzitetima, školama i mnogim preduzećima u privatnom sektoru, naročito četvrta najveća banka u Poljskoj, mBank“.

Krenuli smo u bolju budućnost

„Bez obzira na ono što postignemo u bliskoj budućnosti, način na koji se organizujemo, štitimo međusobno i radimo zajedno ostaće zauvek s nama. Biće nam potrebno mnogo više vremena da dođe do trajne promene, ali sigurna sam da ćemo za 10 ili 20 godina, kada se osvrnemo na događaje od prošle nedelje, moći da kažemo da je to trenutak kada smo krenuli u bolju budućnost. Podrška pokretu je ogromna i nivo socijalne mobilizacije koji smo razvili je bez presedana, kod većine mladića i devojaka. Očekujem da će se narednih dana i nedelja sve više žena pridružiti protestu“ poručuje Aleksandra.

Foto: EPA-EFE/Leszek Szymanski

Iako su protesti sve masovniji, policija, kaže naša sagovornica, nerado koristi nezakonite mere protiv učesnika.

„Ne plašim se hapšenja, mislim da je to malo verovatno. Kako možete uhapsiti skoro pola miliona ljudi, i to prebrojavajući ih? Policija nerado koristi bilo kakve nezakonite ili nepravedne mere protiv nas. Izuzev pojedinačnih slučajeva, čini se da su ljudi postigli konsenzus sa policijom, gde se hapšenja dešavaju samo nakon nekog oblika opasnog ponašanja, poput nošenja oružja na protest. Nadam se da će se ovaj konsenzus održati, uprkos vladinim pokušajima da ga slomi. Što se tiče hapšenja organizatora, prvo će biti potrebno vreme da se njihove radnje inkriminišu, a zatim da se sprovede potpuna istraga od slučaja do slučaja. To nam daje dovoljno vremena za decentralizaciju pokreta i raspodelu odgovornosti na više ljudi nego što sistem može da podnese“.

Foto: EPA-EFE/SZYMON LABINSKI

Ne damo da nas Vladina propaganda zavede

Jaroslav Kačinski daje sve od sebe da protesti postanu radikalniji.

„On čini sve da se to dogodi tako što poziva nacionalističke grupe da ‘zaustave proteste po svaku cenu’, uključujući i nasilna dela, i sugeriše da je srž sukoba odbacivanje katoličke tradicije. Međutim, većina demonstranata snažno je posvećena nenasilnim akcijama. Bilo je slučajeva napada na demonstrante, ali generalno se trudimo da ne uzvraćamo, jer to ne bi služilo našoj agendi. Takođe se trudimo da zadržimo fokus na ostavci vlade i odvajanju države od katoličke crkve, a ne da dozvolimo da nas vladina propaganda zavede. Pristup poljske Vlade ljudskim pravima i demokratskim vrednostima je isključivo instrumentalan. Doslednim otporom takvoj politici možemo usporiti (i možda konačno zaustaviti) demokratsko odstupanje koje se dešava u Poljskoj poslednjih godina. To zauzvrat otvara nove mogućnosti ženama i muškarcima i u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope“ objašnjava Aleksandra.

Foto: EPA-EFE/LESZEK SZYMANSKI

Pakao na zemlji za sve žene

Naime, pravo na abortus bilo je ograničeno u Poljskoj čak i pre nedavne kontroverzne presude Ustavnog suda.

„Pre 2020. abortus je bio dozvoljen samo u slučajevima ozbiljnog zdravstvenog stanja fetusa, ozbiljne pretnje životu majke ili kada je trudnoća bila rezultat silovanja (ili drugog nezakonitog dela). Da bi se ovo postavilo u perspektivu, prema OKO.Press-u, 2019. godine, među 1.100 legalnih prekida trudnoće, izvedeno je 1.074 zbog ozbiljnog medicinskog stanja fetusa. Izvršena su samo 33 postupka zbog ozbiljne pretnje po život majke i tri zbog silovanja ili drugog nezakonitog dela. Stoga je trenutna presuda smatrala neustavnom gotovo 98 odsto slučajeva prihvatljivih pobačaja u Poljskoj. Nosioci ovog reza već su nagovestili svoj plan zabrane pobačaja u slučaju silovanja. Ovo je pakao na Zemlji za sve žene i ne smemo popustiti u borbi“, naglašava sagovornica našeg portala iz Poljske.

Učili smo na greškama, baš kao i građani Srbije

Ona sa osmehom ističe koliko je ponosna na žene u Poljskoj, ali i na sve građane.

„Posle onoga što sam doživela protekle nedelje, mogu otvoreno da kažem da sam ponosna na sve svoje sugrađane. Sposobni smo da učinimo mnogo više nego što smo mislili. Kao i vi u Srbiji, tako smo i mi u Poljskoj imali seriju kratkotrajnih protesta u prošlosti i to je bila katastrofa. Za mnoge Poljake jedina zamišljena alternativa funkcionisanju u zemlji, koja ne ispunjava naša osnovna očekivanja bila je – emigracija! Nije nam bilo dozvoljeno ni da pretpostavimo bilo kakav osećaj vlasništva nad našom političkom, socijalnom i ekonomskom stvarnošću. Sada, međutim, mislim da je najvažnije da su protesti sve češći i sve jači. Učili smo – i još uvek učimo – na svojim greškama i sigurna sam da su i građani Srbije učili na svojim. Živeti demokratiju je složen proces koji moramo savladati kao zajednica i za to je potrebno vreme. Međutim, ako istrajemo i prilagodimo se, bez obzira na to koliko puta ne uspemo, na kraju ćemo prevladati“ poručuje aktivistkinja Aleksandra Samonek, u razgovoru za Nova.rs.

Foto: EPA-EFE/RADEK PIETRUSZKA

Podsetimo, protesti širom Poljske počeli su kao odgovor na odluku Ustavnog suda kojom je praktično zabranjen abortus. Naime, Ustavni sud je doneo odluku da je abortus na osnovu nepopravljive malformacije fetusa nezakonit. Tom odlukom se, u ovoj većinski katoličkoj zemlji, abortus gotovo u potpunosti zabranjuje, što je izazvalo opšte nezadovoljstvo, bes i masovne proteste. Kada ova odluka stupi na snagu, prekid trudnoće biće legalan samo u slučaju incesta, silovanja ili ugroženog zdravlja majke.

BONUS VIDEO