Ovo je bila najgora Putinova godina ikada

Svet 26. dec. 202015:54 > 16:11
Podeli:
Foto:NATALIA KOLESNIKOVA / AFP / Profimedia

Za ruskog predsednika Vladimira Putina 2020. godina počela je iznenađujuće loše. Naime, u početku je mislio da će samo da raspiše referendum koji će ga zadržati na vlasti sve do 2036. godine, što će mu omogućiti da u Rusiji radi šta god mu padne na pamet, što je donekle i ranije bio slučaj, ali ova haotična godina donela je niz događaja koji su ruski narod, ali i politiku doveli u težak položaj, i zadali snažne udarce Putinu i Kremlju.

Referendum koji bi omogućio Putinu da vlada do 2036. bio je zakazan za april i na početku godine činilo se da predsednik Rusije ide ka doživotnoj vladavini.

Umesto toga usledila je najizazovnija godina dosad za Putina i celu Rusijiu.

Pročitajte još:

Kako je koronavirus počeo da se širi svetom, činilo se u početku da Rusija drži sve konce u svojim rukama. Zemlja je odmah zatvorila granicu sa Kinom, a Putin se pohvalio da je virus „pod kontrolom“, zahvaljujući onome što je opisao kao rigorozne rane mere za zaustavljanje širenja bolesti.

Međutim takav pristup nije potrajao. Nedugo nakon što je vlada najavila blokadu širom zemlje, koja je započela 28. marta, postalo je jasno da državu hvata velika krize javnog zdravstva.

U aprilu je Moskva zabeležila stopu smrtnosti za oko 20 odsto veću od desetogodišnjeg proseka, dok su vlasti u glavnom gradu indirektno priznale da prebrojavaju smrtnost od korone.

Vlada je bila primorana da odloži referendum o ustavnim promenama.

Pojavile su se sumnje u to koliko se Kremlj dobro nosi sa pandemijom i da li je ruska javnost dobro obaveštena. Takve sumnje samo su rasle dok su se ruski lekari i medicinsko osoblje obraćali javnosti na društvenim mrežama kako bi podigli uzbunu zbog nedovoljno finansiranih bolnica i broja poginulih za koje su rekli da su veći od zvanično priznatih. Izveštaji o padu zdravstvenih radnika sa prozora i požara zbog neispravnih ventilatora ruske proizvodnje dodatno su narušili poverenje javnosti.

Foto:Yuri KADOBNOV / AFP / Profimedia

Protesti i Lukašenko

Ruska ekonomska situacija takođe je bila grozna. Zemlja je zaglibila u recesiji izazvanoj koronavirusom, padom globalnih cena nafte i sve slabijeg izvoza.

Do sredine godine, Svetska banka je projektovala da će se rast BDP-a Rusije 2020. smanjiti za 6%, što je najniži pad za 11 godina, praćen skokom nezaposlenosti i porastom nivoa siromaštva.

Tajna Putinovog istrajavanja na vlasti često se pripisuje pogodbi između njega i građana: „Prihvatite ograničenu političku konkurenciju u zamenu za stabilnost i stalni rast životnog standarda. Ali usred pandemije, taj dogovor je počeo da se raspada“.

U julu su izbili protesti u istočnom gradu Habarovsku, gde su hiljade ljudi izašle na ulice u krajnje neobičnim uličnim protestima u znak podrške guverneru regiona Sergeju Furgalu, koji je uhapšen i optužen za orkestriranje ubistava dvojice biznismena 2004. i 2005. Naime, Furgal je negirao umešanost u ubistva. Njegove pristalice su slučaj videle kao politički motivisano gonjenje regionalnog protivnika Jedinstvene Rusije.

Možda podjednako zabrinjavajući za Kremlj, ulični protesti zahvatili su i susednu Belorusiju u avgustu, nakon što je aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko, često opisivan kao poslednji evropski diktator, tvrdio da je pobedio na izborima iako je opozicija tvrdila da su pokradeni.

Foto: EPA-EFE/ALEXANDER ZEMLIANICHENKO / POOL

Lukašenko, koji vlada od 1994. godine, odbio je da se povuče, a njegove snage bezbednosti brutalno su tukle i pritvorile hiljade Belorusa, ostavljajući Kremlj da se suočava sa neprijatnim scenarijem u susednoj i blisko savezničkoj zemlji.

Muke sa Navaljnim

Kremlj je uspeo da održi nacionalni referendum koji je obezbedio ustavne promene, uz pomoć nacionalne kampanje za izlazak na glasanje, državnog praznika i mobilizacije velikog državnog sektora u zemlji, čiji je veliki deo radna snaga.

Međutim Putinov sistem upravljanja suočio se sa novim kriznim trenutkom u avgustu, kada se opozicionom lideru Alekseju Navaljnom slošilo na letu iz sibirskog grada Tomska za Moskvu.

Navaljni je vodio kampanju zvanu „pametno glasanje“ – pokušaj da se glasa za kandidate na lokalnim izborima koji su imali najbolje šanse da pobede kandidate Jedinstvene Rusije.

Kritičar iz Kremlja na kraju je prebačen na lečenje u Berlin, nakon što su ruski lekari u početku insistirali da je lider opozicije previše bolestan da bi mogao da putuje. Nemačka vlada je kasnije otkrila da su testovi dokazali da je otrovan hemijskim nervnim agensom iz grupe Novičok.

Kremlj je negirao bilo kakav pokušaj nanošenja štete Navaljnom, a ruska državna televizija pokrenula je čitav niz teorija zavere kako bi objasnila očigledni pokušaj atentata. Ali ruska vlada je naišla na brzu kritiku međunarodnih lidera, a nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je: „Sada postoje vrlo ozbiljna pitanja na koja samo ruska vlada može i mora da odgovori“.

Foto.AP Photo/Pavel Golovkin

Sredinom decembra, istraga „CNN-Bellingcat“ otkrila je dokaze da je ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) formirala elitni tim specijalizovan za nervne agense koji je godinama pratio Navaljnog.

Sputnjik V

Tokom njegove maratonske godišnje konferencije za štampu, Putinovi komentari na izveštaje o Navaljnom sveli su se na poricanje. „Kome je atentat uopšte bio potreban? Da su [ruski agenti] to želeli, verovatno bi to i završili“, rekao je Putin.

Trovanje Navaljnog narušilo je dobre međunarodne odnose kojima se Rusija nadala.

Početkom aprila ruska vlada je ostvarila specifičan PR, kada su poslali ventilatore i zaštitnu opremu u Njujork kako bi pomogli bolnicama na prvoj liniji borbe sa bolešću. Međutim ti ventilatori su bili isti model kao oni koji su se zapalili u ruskim bolnicama, a američka Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama rekla je da ih nikada nisu ni koristili.

Ruska vlada takođe je uložila napore da razvije vakcinu protiv koronavirusa, a projekat je postao stvar nacionalnog prestiža. U avgustu je Putin sa puno pompe najavio da je ruska domaća vakcina – nazvana Sputnjik V, ime inspirisano svemirskom trkom u toku hladnog rata – odobrena za javnu upotrebu, iako nije prošla fazu 3.

Foto: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

Ta žurba da bude prva izazvala je međunarodni skepticizam, kao i naknadno priznanje Kremlja da Putin sam neće primiti ovu vakcinu.

To ne čudi: informacije o Putinovom zdravlju strogo su čuvana tajna, a predsednička administracija preduzela je vanredne mere kako bi zaštitila šefa države od koronavirusa, uključujući postavljanje posebnog „tunela za dezinfekciju“ za posetioce njegove rezidencije van Moskve i u Kremlju.

Nagorno-Karabah

Izbijanje rata između Jermenije i Azerbejdžana zbog regiona Nagorno-Karabah dodatno je testiralo veštine ruske vlade u upravljanju krizama 2020. godine.

Iako su kratke, ali intenzivno krvave borbe završene raspoređivanjem ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu, sporazum o prekidu vatre takođe je pokazao regionalni uticaj Turske. Rusija više nije jedina neophodna sila na postsovjetskom prostoru.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Takav duboki ekonomski stres pretio je da izbaci politički plan vladajuće stranke Jedinstvena Rusija razotkrivanjem dubokih slabosti u socijalnom kompaktu koji Putina drži na vlasti već dve decenije.

„Kremlinologija“ je netačna nauka, ali kako se bliži kraj 2020., čovek se pita da li Putin preispituje one očigledne planove da ostane na mestu predsednika do 2036. godine. Napokon, ruski poslanici su za vođu Kremlja izradili mogući plan bekstva, odobrivši zakon koji bi bivšim predsednicima dao doživotni imunitet od krivičnog gonjenja.

Predlog zakona nikako ne podrazumeva skori odlazak ruskog predsednika sa funkcije – uostalom, Putin je čovek koji voli da drži svoje mogućnosti otvorenima.

Foto:Sputnik/Mikhail Klimentyev/Kremlin via REUTERS

Ipak za neke posmatrače, zakon podseća na iznenadnu predaju vlasti tadašnjem premijeru Putinu, od strane bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina u novogodišnjoj noći 1999. Jedan od prvih Putinovih postupaka kao predsednika bilo je potpisivanje diplome kojom je Jeljcin dobio imunitet.

Posmatrači Rusije su obazrivi, jer znaju da ih za kraj ove grčevite i teške godine, čekaju Putinova novogodišnja iznenađenja.

BONUS VIDEO

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar