Nezapamćeni požari izbili su širom Turske, Italije i Grčke zbog porasta temperatura uzrokovanih klimatskim promenama. Šumski požari su uobičajeni u južnoj Evropi tokom letnjih meseci, ali ekstremni vremenski uslovi učinili su 2021. godinu posebno lošom, prenosi Skaj njuz.
PROČITAJTE JOŠ:
Francuska i Španija su tokom jula doživele oko 200 požara nedeljno, u poređenu sa prosekom od 38 i 81 tokom prethodnih 12 godina.
Šumski požari su se ove godine pojačali zbog visokih temperatura i suše koje su zavhatile Evropu od početka leta. U nedavno pogođenim zemjama u Turskoj, Italiji i Grčkoj tokom jula bilo je između dva i pet puta više požara nego u periodu od 2008. do 2020. godine.
Uništenje u Turskoj poslednji nedelja pokazuje razmere uticaja na životnu sredinu – početkom avugusta je spaljeno oko 150.000 hektara zemlje, što je bilo deset puta više nego od proseka u prethodnih 12 godina, prenosi Skaj njuz.
Ovi požari mogu imati razorne posledice po ljudsko i ekološko zdravlje, kaže profesor Den Mičel, profesor nauke o klimi na Univerzitetu u Bristolu.
Rekao je: „Sav spaljeni materijal stvara visok nivo čestica u vazduhu, što izaziva značajne respiratorne probleme i probleme sa vidljivošću. Povrh toga, gubitak ekosistema može piništiti stotine godine rada prirode“.
Šta je izvalo porast šumskih požara?
Evropa doživljava najgore toplotne talase u poslednjoj deceniji zbog toplotne kupole – meurića visokog pritiska koji zadržava toplotu unutar područja.
To je prouzrokoalo da se temperature podignu iznad 40 stepeni Celzijusa u mnogim delovima južne Evrope i stvorili su savršene uslove da požari počnu da besne.
Profesor Mičel je rekao: „Požari su rezultat kokmobinacije tipova vremana, ali ključni sastojci su vruće temperature, suvi uslovi i jak vetar“.
„U Grčkoj i Turskoj kombinovani ekstremni toplotni talasi i uslovi suše stvorili su savršenu oluju“, dodao je on.
Ove godine zabeležen je istorijski nizak nivo padavina u većem delu južne Evrope. U narednim godinama ekstremniji vremenski obrasci bi mogli da znače da požari postaju problem i za druge delove Evrope, kaže profesor Mičel.
„Zimi se očekuje da će biti više kiše, što će uzrokovati procvat vegetacije. Leti se očekuje manje kiše u mnogim delovima Evrope. Tako da ćemo u budućnosti imati više suve vegetacije, što dovodi do više „goriva“ za šumske požare“, rekao je on.
„Kako se klima zagreva, očekujemo da će se ti veliki požari sve češće dešavati u srednoj i severnoj Evropi“, dodao je.
Bonus video: Bukte požari u Turskoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar