Američke obaveštajne službe su upozorile na moguću rusku vojnu invaziju na Ukrajinu usljed tenzija između Moskve i Vašingtona. Prema pisanju lista Vašington post, Rusija planira veliku invaziju koja bi počela početkom sledeće godine, a u kojoj bi učestvovalo 175.000 vojnika.

#related-news_0

Moskva u međuvremenu pomera vojnike prema granici s Ukrajinom. Insistira na tome da Sjedinjene Američke Države garantuju da Ukrajina neće postati članicom NATO-a i da ovaj vojni savez neće imati aktivnosti u i oko ukrajinskog teritorija.

Time se ponovo pojavio strah od izbijanja rata na evropskom kontinentu, i to uoči razgovora američkog predsednika Joea Bidena i ruskog predsjednika Vladimira Putina koji bi se trebao desiti sledeće sedmice.

„Rusija planira vojnu ofanzivu na Ukrajinu početkom sledeće godine, čije bi razmjere bile dva puta veća od onog što je viđeno tokom ruske vanredne vojne vežbe u proleće ove godine u blizini granice sa Ukrajinom. Plan podrazumeva angažman 100 bataljonskih taktičkih grupa sa oko 175.000 vojnika“, tvrdi obavještajni izvor poznat američkom listu.

Neklasificirani američki obavještajni dokument do kojeg je došao Vašington Post, a koji sadrži i satelitske fotografije, ukazuje na to da Rusija planira koncentrisati vojnike na četiri lokacije. Trenutno je aktivno 50 taktičkih grupa te su pripravni tenkovi i artiljerija, prenosi Klix.ba.

Prema ukrajinskoj proceni, u blizini granice je 94.000 ruskih vojnika, dok je prema američkim podacima 70.000 ruskih vojnika. Obaveštajni podaci otkrivaju plan kretanja vojnika, a kako bi se „sakrile stvarne namere i izazvala neizvesnost“. Na fotografijama snimljenim satelitima je vidljivo da je Rusija tokom prošlog meseca povećala broj vojnika na granici s Ukrajinom.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je ranije ove sedmice tokom posete Evropi izjavio da postoje dokazi da Rusija ima planove za „agresivno delovanje protiv Ukrajine“. Upozorio je Moskvu na ozbiljne posledice, među kojima su i znatno oštrije ekonomske sankcije, ako se Rusija odluči na ofanzivu.

Na posledice je upozorio i Biden, dok Rusija tvrdi da je reč o glasinama te da nikome ne preti.

„Radim ono u što veujem da trebam raditi, ono što će biti sveobuhvatna i smislena inicijativa zbog koje će Putinu biti veoma teško da uradi ono zbog čega su ljudi veoma zabrinuti“, poručio je juče, 3. decembra, Džo Bajden.

Sve ovo se dešava usljed ponovnih tenzija između SAD-a i Rusije zbog Moskve. Rusija mobilizaciju rezervista predstavlja kao nužnu meru u modernizaciji vojske. Međutim, ovaj potez je izazvao zabrinutost. Obavještajni podaci potkrepljuju spomenute Blinkenove navode.

Kako je izjavio ruski predsednik spoljnih poslova Sergej Lavrov, ne zna da li je Putin doneo odluku o ofanzivi te da moraju biti spremni za nepredviđene situacije. Ranije ove sedmice je ponovio Putinov navod da SAD svojim aktivnostima zadire u ruske granice.

Prema spomenutim obavještajnim podacima, Rusija bi bila spremna da izvrši brzu vojnu ofanzivu. Ukrajinske vlasti su zaključile da je Rusija ranijim vojnim vježbama upravo uvežbavala ofanzivu.

Nadležni u SAD-u su ukazali i na intenzivnu rusku propagandu za koju su ocenili da se njome u negativnom kontekstu želi predstaviti Ukrajina i NATO. Između ostalog, ona podrazumeva tvrdnju da Zapad ima mržnju prema „ruskom svetu“ te da deluje protiv interesa Ukrajinaca.

Blinken je tokom nedavne posete Letoniji savetovao Ukrajini da Rusiji ne daje povod za vojne aktivnosti. U međuvremenu Putin i dalje insistira da se garantuje da Ukrajina i Gruzija neće postati deo NATO-a. Naglasio je da Zapad vojnim aktivnostima u i oko Ukrajine prelazi crvenu liniju.

Ruski predsednik je kritikovao širenje NATO-a na države bivšeg Varšavskog pakta i ponovio da traži konkretan sporazum da se ono neće nastaviti prema istoku. No, portparolka Bele kuće Džen Psaki je izjavila da nije prihvatljiv predlog da postoji garancija da NATO neće ući u Ukrajinu.

„Države članice NATO-a odlučuju koja zemlja će biti nova članica, a ne Rusija. Tako je oduvek bilo i tako će uvek biti. Mislim da je važno znati od koga dolaze provokativne aktivnosti. One ne dolaze od SAD-a, ali ni od Ukrajine“, rekla je Psaki.

Ako bi se desila ruska vojna ofanziva na Ukrajinu, pretpostavlja se da bi bila znatno veća od one kada je Rusija 2014. anektirala poluostrvo Krim koji je bio ukrajinska teritorija, piše Vašington Post.

BONUS VIDEO: Vodeni toppovi i kamenice na poljsko-beloruskoj granici

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram