Foto: KARL-JOSEF HILDENBRAND / AFP / Profimedia

Paul Krucen, nobelovac koji je otkrio ozonsku rupu, umro je u 87. godini.

Nobelovu nagradu za hemiju dobio je za istraživanje o uticaju čoveka na svet u kojem živimo. Čineći to, oblikovao je naše znanje o ozonskoj rupi i antropocenu.

O Krucenovoj smrti izvestio je holandski emiter NOS, pozivajući se na njegovu porodicu i na hemijski institut „Mak Planck“ u Maincu, gde je Krucen radio. Za svoja istraživanja o oštećenju ozonskog omotača hlorofluorougljenicima (CFC), Krucen je 1995. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju. Nagradu je podelio sa Meksikancem Mariom Molinom i Amerikancem Frankom Šervudom Roulandom.

Pročitajte još:

Krucen je umro u Nemačkoj okružen svojom porodicom. Za sobom je ostavio suprugu, dve ćerke i troje unučadi.

Krucen je rođen u Amsterdamu 1933. godine. Šezdesetih i sedamdesetih godina proučavao je uticaj azotnih oksida na ozonski omotač – i, zajedno sa Molinom i Rolandom, predvideo je da će ovaj sloj u velikoj meri smanjiti CFC koji je razvio čovek.

Upotreba CFC-a u frižiderima i klima uređajima je naknadno zabranjena. Od 1980. do 2000. godine, Krucen je bio direktor Odeljenja za atmosfersku hemiju na Institutu za hemiju „Mak Planck“ u Maincu.

Predsednik društva „Mak Planck“, Martin Stratman, pohvalio je Krucena kao pionira.

„Prvi je pokazao kako ljudske aktivnosti oštećuju ozonski omotač. Ovo znanje o uzrocima oštećenja ozonskog omotača stvorilo je osnovu za svetsku zabranu supstanci koje oštećuju ozonski omotač – dosad jedinstveni primer kako osnovna istraživanja koja su osvojila Nobelovu nagradu mogu direktno dovesti do globalne političke odluke.“

Krucen je takođe bio pionir nauka koje su uticali na ljudsku civilizaciju. S tim u vezi, Nobelov laureat za hemiju prvi put je raspravljao o terminu „antropocen“ za našu epohu.

Prema Institutu „Mak Planck“, Krucen je objavio više od 360 naučnih članaka sa recenzijom i 15 knjiga. Bio je jedan od najcitiranijih svetskih naučnika, dobio je brojne počasti i nagrade. Bio je član brojnih naučnih akademija poput Papine akademije nauka i počasni član Nacionalne akademije nauka Leopoldina.

BONUS VIDEO

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar