Ukrajina je poslala trupe da zaštite zonu Černobilja od bilo kakvog ruskog upada, verujući da je upravo ovo visoko radioaktivno mesto potencijalna ulazna tačka za rusku vojsku.
PROČITAJTE JOŠ:
Uprkos tome što je lokacija na severu Ukrajine i dalje radioaktivna i uglavnom se u njoj nalaze napušteni gradovi i polja, veruje se da je upravo ova zona isključenja u Černobilju u opasnosti od osvajanja, pišu svetski mediji.
To je zato što bi najkraći put od Rusije do Kijeva vodio Putinove trupe upravo kroz ovu izolovanu zonu.
Pripremajući se za potencijalni upad Rusije u zonu isključenja, koja je uspostavljena nakon eksplozije reaktora 1986. godine, ukrajinske trupe trenutno patroliraju snežnim šumama i napuštenim ulicama Černobilja, opremljeni puškama kalašnjikov i opremom za otkrivanje izloženosti radijaciji.
Amid the global attention around a potential invasion by #Russia, #Ukraine has sent its troops to guard against any incursion on the Chernobyl exclusion zone, as per reportshttps://t.co/QZtbMANK7e
— Hindustan Times (@htTweets) January 25, 2022
„Nije važno da li je kontaminirano ili što ovde niko ne živi. To je naša teritorija, naša država i moramo je braniti“, rekao je potpukovnik Jurij Šahrajčuk iz ukrajinske granične službe za „Njujork tajms“.
Ukrajinske snage koje patroliraju zonom isključenja moraju da nose uređaje na konopcu oko vrata kako bi proverile radijaciju, a protokol kaže da moraju odmah da budu skinuti sa dužnosti u slučaju da zalutaju u visoko ozračeno područje.
Nijedan od vojnika do sada nije bio izložen visokim dozama radijacije, rekao je pukovnik Šahrajčuk za „Njujork tajms“.
Sa ograničenim brojem ukrajinskih snaga u toj oblasti, njihova misija nije da odbiju rusku invaziju, već da registruju bilo kakve znake upozorenja.
„Prikupljamo informacije o situaciji duž granice“, kaže pukovnik.
Dodatne ukrajinske trupe su prebačene u černobiljsku zonu isključenja pre dva meseca, nakon što su vojnici Kremlja prebačeni u Belorusiju, čija granica se nalazi u blizini mesta gde se dogodila nuklearna katastrofa.
Znaci ruskog neprijateljstva prema toj oblasti izazvali su emotivne reakcije onih koji se prisećaju zajedničkog odgovora koji su pokrenuli ruski i ukrajinski radnici hitne pomoći 1986. godine.
„Kako je to moguće? Zajedno smo bili tamo. Ako nam to sada urade, samo mi je žao ljudi u Ukrajini“, rekao je Ivan Kovalčuk, ukrajinski vatrogasac, koji se borio da kontroliše požar u nuklearnoj elektrani nakon katastrofe.
Černobiljska zona ima oko 1.000 kvadratnih milja i najkrajći je put od beloruske granice do Kijeva.
Međutim, zbog močvarnog zemljišta i gustih šuma Kremlj bi mogao da to posmatra kao put invazije sa severa.
Černobilj je i dalje dom radnicima koji obavljaju rotacije u toj oblasti, održavajući sigurnosne aparate na mestu – kao što je zaštitna struktura koja obavija reaktor.
„Ne znamo šta će nas prvo ubiti – virus, radijacija ili rat“, rekao je radnik Oleksej Prišepa za „Njujork tajms“.
U isto vreme Prišepa je izrazio svoju ravnodušnost pred gubitkom kontaminirane zemlje od Kremlja.
„To je pustoš. Ovde nikada neće rasti nijedan usev“, rekao je on.
Zona isključenja bila je uglavnom nečuvana sve dok brojni događaji u regionu nisu doveli Ukrajinu do tačke da mora da grupiše vojnike – prvo zbog ruskih trupa, a onda zbog migrantske krize u Belorusiji.
Ukrajina je odgovorila slanjem 7.500 dodatnih vojnika na belorusku garnicu u to vreme. Zajedničke vojne vežbe između Rusije i Belorusije su planirane za februar, što će Moskvi dati razlog da pošalje još trupa na granicu – a to znači još više strahova za Ukrajinu.
BONUS VIDEO: Ukrajinci u rovovima čekaju ishod pregovora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar