Rusija i NATO pregovarali su sedam dana pokušavajući da razreše krizu na ukrajinskoj granici. Međutim, sudeći po izjavama ruskih zvaničnika razgovori su upali u ćorsokak, jer nije ispoštovan osnovni uslov Rusije - garancija da Ukrajina neće postati deo NATO alijanse.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici odlučno su odbacili zahtev Moskve za davanje bezbednosnih garancija o neširenju NATO-a, ali su se dve strane složile da ostave otvorena vrata za dalje razgovore o kontroli naoružanja i merama izgradnje poverenja.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, izjavio je posle četiri sata razgovora predstavnika Alijanse i Rusije u Briselu da Moskvi neće biti dozvoljeno da diktira bezbednosne aranžmane drugim zemljama i stvara opasne sfere uticaja.
Pročitajte još:
„Postoji realan rizik od novog oružanog sukoba u Evropi. Postoje značajne razlike između NATO saveznika i Rusije. Naše razlike neće biti lako premostiti, ali je pozitivan znak da su svi NATO saveznici i Rusija seli za isti sto i bavili se suštinskim temama”, rekao je Stoltenberg obraćajući se medijima, prenosi Glas Amerike.
Stoltenberg je ukazao da bi bilo koja vrsta upotrebe sile protiv Ukrajine bila ozbiljna politička greška za koju bi Rusija platila visoku cenu.
“NATO bi mogao da rasporedi dodatne trupe na području svojih istočnih saveznika ako Rusija ponovo upotrebi silu protiv Ukrajine – od koje je anektirala poluostrvo Krim 2014”, poručio je generalni sekretar Alijanse.
Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da su zahtevi da se NATO neće širiti ni razmeštati oružje u Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike ključni za napredak u pregovorima o ukrajinskoj krizi.
Lavrov je kazao da Moskva neće beskonačno čekati i da sledeće nedelje očekuje pismeni odgovor SAD i NATO-a na njene zahteve, navodeći da razmeštanje NATO vojnika i oružja u blizini ruske granice predstavlja bezbednosni izazov koji odmah mora biti rešen.
„Ponestalo nam je strpljenja. Zapad je vođen ohološću i povećao je tenzije kršenjem svojim obaveza i potezima protiv zdravog razuma“, naveo je Lavrov.
I Aleksandar Gruško, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova izjavio je da bi upozorio da bi dalje pogoršanje odnosa dve strane moglo da donese, kako se izrazio, nepredvidljive posledice po evropsku bezbednost.
“Između Moskve i SAD nije ostvaren pomak. Stvari će biti jasnije kada NATO bude predstavio svoje predloge. Dobro je da su obe strane iskreno razgovarale jedna sa drugom“, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije.
Ovonedeljni pregovori SAD i Rusije u Ženevi i sastanak Saveta NATO-Rusija u Briselu održani su u vreme strahovanja Kijeva i Zapada da gomilanje ruskih snaga blizu Ukrajine nagoveštava rusku invaziju na tu zemlju.
Rusija, koja je 2014. pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim, negira da planira napad na Ukrajinu, ali je upozorila Zapad da širenje NATO-a na tu i druge bivše sovjetske zemlje, predstavlja „crvenu liniju“ koja se ne sme preći. U poslednje vreme Rusija izrazito inistira i da NATO ne dovede trupe u Gruziju.
Stoga, vojni analitičari zaključuju, da je nedelja za nama uzaludno potrošena i da umesto deeskalacije tenzija, imamo rat kao još uvek otvorenu, a neki bi rekli i izvesnu opciju.
BONUS VIDEO: Vladimir Putin o borbi Rusije sa koronavirusom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
