Ako američki predsednik Donald Tramp u Vrhovnom sudu SAD ima Breta Kavanoa, onda svi ostali imaju sudiju Džona Robertsa, čoveka koji je prethodno održao program koji omogućava imigrantima koji su kao deca došli u SAD bez dokumenata da ostanu u zemlji i stao na stranu mišljenja koja su proširila zaštitu protiv diskriminacije za LGBT radnike.

Bilo je tesno u oba ova slučaja, isto kao i kada je Vrhovni sud trebalo da glasa hoće li ukinuti zabranu abortusa u Luizijani, ali je sudija Roberts stao uz četvoročlano liberalno krilo suda.

Tramp izvesno jeste ovo podneo kao neku vrstu poraza pošto je radio na tome da u Vrhovni sud infiltirira što više konzervativnih sudija. Takođe, u njegovom mandatu je daleko više od jedne savezne države usvojilo zakone za zabranu abortusa, mada je veću prašinu podigla tek Alabama kada je tamošnja guvernerka Kej Ajvi prošle godine potpisala zabranu čak i u slučajevima silovanja.

Sa druge strane, abortus se mnogo češće onemogućava na perfidne načine – pravnim i zakonskim zavrzlamama kakve su važile i u Luizijani gde je tehnički postojala mogućnost da lekar na licu mesta odluči da je opravdano izvršiti abortus. Najmanje pet saveznih država trenutno ima manje od jedne klinike za abortus – Misisipi, Misuri, Severna Dakota, Južna Dakota i Zapadna Virdžinija.

Ovaj slučaj je praktično prvi u korist prava žena otkada su se konzervativne sudije Nil Gorsač i Bret Kavano smestili na stranu pro-life aktivista.

Njujork tajms sada piše da Roberts nije samo najmoćniji igrač trenutno, već verovatno i najmoćniji i najuticajniji predsednik Vrhovnog suda od 1937. godine. Kažu da je institucionalista, mada uglavnom blago gurka sud udesno, uvek vodeći računa o njegovom legitimitetu i prestižu. Sa mestom Entonija Kenedija koji se penzionisao 2018. godine došla je i pozicija ideološkog centra u Vrhovnom sudu i sada je glas sudije Robertsa krucijalan u takvim tesnim slučajevima.

Tramp ga je dosad već kritikovao kao „Obaminog sudiju“ – Robertsa je u Vrhovni sud imenovao Buš – mada se ovaj nije naročito potresao, a iako je prilično upitno koliko je u pravu kada kaže da u Vrhovnom sudu nema „Trampovih, Klintonovih ili Bušovih sudija“, istina je da Roberts često insistira na tome da sudije ne rade po partijskoj liniji – ni za demokrate, ni za republikance.

Vrhovni sud SAD presudio je da je kontoverzni zakon koji ograničava pobačaje u državi Luizijani neustavan, a sud je ukinuo sličan zakon u Teksasu 2016. godine, navodi se u mišljenju sudija – pre nego što je Tramp imenovao dvojicu novih sudija od kojih je jedan i Bret Kavano koji je saslušavan pred Kongresom SAD zbog optužbi za silovanje.

Roberts je, u stvari, jasno poslao poruku – ovog puta republikancima – da Vrhovni sud neće glumiti ničiju produženu ruku ili se dodvoravati administraciji. Takođe, ovo nije bio slučaj naklonjenosti ovoj ili onoj opciji – stručnjaci navode da je sudija Roberts u ovom mandatu jednako glasao u korist konzervativnih, koliko i liberalnih sudija.

Zato što ljudi često ne prepoznaju razliku između politike i zakona, postoji mogućnost da konzervativni birači budu isprovocirani ovim ishodom i to ih motiviše da podrže Trampa i druge republikanske kandidate u Senatu jer bi tako zacementirali konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu; naposletku, u naredne četiri godine će predsednik SAD – ko god on bio – imenovati više od četvorice sudija.

Oni koji izbliza posmatraju Robertsa smatraju da je veća verovatnoća da on kao zagriženi institucionalista nastoji da očuva integritet suda i da bi odluka donesena u slučaju Luizijane mogla da se obije o glavu svim liberalima koji je smatraju nekakvim korakom napred. Abortus će biti poluga na koju će se šlepati i Tramp (aktivisti za zabranu abortusa već ističu da je imperativ glasati za Trampa u novembru kako bi mogao da ponovo imenuje u Vrhovni sud nove konzervativce) i Senat.

Ipak, sudija Roberts je u najgorem slučaju zaista dokazao da Vrhovni sud Amerike neće igrati kako bilo koja stranka svira, a u najboljem – da su oni čiji se glas računa i oni čiji glas može da odluči na pravoj strani.