Evropski pokret u Srbiji i Fridrih Ebert fondacija organiovali su događaj u okviru serije debata Srbija posle korona virusa: Budućnost Evrope u svetu koji se menja. Reč je o predstojećoj "Konferenciju o budućnosti Evrope" koju Evropska unija otvora u maju ove godine. Panelisti su nakon diskusije odgovorali na pitanja portala Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako smo imali priliku da vidimo da se EU nije najbolje pokazala ni na početku pandemije koronavirusa, ni prilikom procesa vakinacije, zanimalo nas je da li su institucije svesne slabih tačaka i kako ih treba menjati.
Bernd Huteman, generalni sekretar Evropskog pokreta u Nemačkoj je istakao da je u Nemačkoj važno podvući da je važno delovati zajedno, a delovanje sa 27 država nije lako, pošto EU nema mandat da zaustavlja pandemiju.
„Kada gledamo stanje u EU sa oko 20 odsto vakcinisanih, to pokazuje da taj proces lepo teče. Dugoročno ili kratkoročno videćemo da EU bolje funkcioniše. Evropa radi mnogo više od drugih, ali ne uspeva da na dobar način prenese te stvari koje radi. Evropa ne postupa dovojlno dobro ali uvek postoji problem kada se ovako nešto dogodi“, rekao je on.
Što se tiče mogućeg članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU, interesovalo nas je kako EU namerava da pokaže državama u regionu da su vrata za članstvo otvorena za njih, kada nije bila najbolja podrška ni svojim postojećim članicama kada im je bila najpotrebnija tokom pandemije koronavirusa.
Dr Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji je istakla da pandemija spada u katastrofe, kao što je poplava ili zemljotres, i nažalost u tim situacijama tu nema pregovaranja, tu je akcija najvažnija.
„Mera organizovanosti države i institucija se pokazuje na takvim stvarima. Autokratski režimi se pokazuju efikasno (Rusija i Kina) jer to je komandni sistem jer se radi kako se mora. EU je složena struktura i uvek su neophodni pregovori uklađivanja pregovaranja što u sitiacijama kastastrofe ne mora biti prednost. Treba biti svestan da određeni problemi zahtevaju određene mehanizme“, rekla je ona.
Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, Komitet pravnika za ljudska prava, dodala je da javno zdravlje ne spada u nadležnosti EU na tom nivou odlučivanja.
„Ta nesnađenost na početku pandemije je postojala jer se oduke donose na nivoima nacionalnih država pa se onda oni usklađuju. Konkretne države Rusije i Kina su mogle tako da odreaguju jer ti mehanizmi tako fuknkcionišu. Dok sa ove strane to je dugotrajniji proces što nije dobro u trenutku krize ali je dugoročno dobro“, zaključila je ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar