Kako izgleda život u Kini, zemlji u kojoj je sve počelo i koja je sada, kako se čini, pobedila koronavirus priča Vitomira Lončar, glumica i profesorka.
Vitomira Lončar i njen suprug, redatelj Ivica Šimić, već četiri godine žive u gradu Ksianu. Nedavno su nekoliko meseci bili u Hrvatskoj i povratak u Kinu nije bio baš lagan.
– Najteže je bilo vratiti se, pre svega dobiti kartu za Kinu jer avioni retko lete. Kad se dobije karta, onda treba dobiti ulaznu vizu. Iako imamo boravak i radne dozvole, morali smo tražiti novu vizu samo za ulazak u Kinu. To je bio dodatni problem, morali smo se testirati pre nego što smo ušli u kinesku ambasadu. Onda je krenuo put koji je „lutrija“, imala sam vizir, dve maske, dezinfikovala sve oko sebe, bojala sam se bilo kome prići. Čuvali smo se pre putovanja, ali taj put je zaista bio neugodan, stalno je bio prisutan strah, jesam li nešto dobila na putu, rekla je za HRT Lončar.
Pročitajte još:
Nakon što je stigla u Kijanjang, krenula je kompletna procedura, svi su bili maskirani u belim ojelima. Prvo su je testirali, potom proverili gde outuje pa onda smestili u hotel u karantin, 15 dana potpune izolavije. Hranu su joj ostavljali ispred vrata. Dodatno su je testirali tri puta, dva puta dnevno su joj merili temperaturu. Po isteku karantina, dopremili su je do aerodroma i predali drugoj službi koja ju je ispratila do gejta.
Nastavila je putovanje prema Ksianu gde živi i kada je sletela tamo, sve putnike su opet izolovali, stavili u specijalne autobuse i odvezli na dodatnu kontrolu. Tek posle kontrole je stigla do stana. Do tada je, kaže, već šest puta bila testirana. Suprug, koji je putovao u drugi grad pridružio joj se nekoliko dana kasnije i ponovno su bili u 14-dnevnom karantinu.
– Sveukupno sam bila 28 dana u karantinu koji se završava tek kad se ponovno testiraš. Dosad sam testirana sedam puta, suprug šest puta i napokon imamo zelene kodove i možemo se potpuno normalno kretati, život je apsolutno normalan – rekla je Lončar.
Kaže da je uopšte ne čudi odluka kineskih vlasti da zbog 12 zaraženih testiraju ceo grad od devet miliona ljudi i to za pet dana.
– Kinezi stave štandove, ljudi stanu u red koji jednostavno ide. Svi uredno stoje, čekaju, dođeš na red, uzmu im uzorak, na ViČetu sutradan pošalju rezultate i onog časa kad ti pošalju rezultat, tvoj kod pozeleni i onda si slobodan. Oni tako testiraju kompletnu populaciju i tako izdvoje iz ostatka Kine. To je jedini način da se može normalno živeti. Kod nas je mnogo ljudi i nemoguće je kontrolisati, osim da zaista makneš virus iz celokupne populacije. Život ne bi mogao funkcionisati jer ovdje ne možeš držati distancu. To je jednostavno nemoguće – rekla je Vitomira.
– Kinezi obožavaju putovati i na nacionalni dan putovalo ih je 700 miliona, nekad je bio mnogoveći broj, međutim stranaca nema – kaže Lončar i dodaje da su u gradu velike gužve, ali da nije videla nijednog stranca.
Grad u kojem ona živi poznat je po terakota vojnicima koji privlače ogromne gužve i Vitomira podržava sve mere koje se sprovode i smatra da su jedini način kako bi se život vrati u potpunu normalnu.
– Nije nam bilo teško 28 dana biti u karantinu jer sad znamo da smo sigurni, da našim studentima, kojih u kampusu ima 28.000, nismo doneli niti ćemo preneti neki virus. U kampusu je odlično organizovan život, od sportskih aktivnosti, plesa do prirode. Slobodno se krećemo i ne moramo imati maske. Potpuno živimo normalno, ali zahvaljujući upravo toj kontroli ulazu u zemlji. Kina je jednostavno blokirala sve oko sebe da virus ne može ući, a unutra je virus rešen – dodala je.
– Studenti iz kampusa ne mogu izaći bez posebne dozvole što je normalno ako trebaju izaći. Dobro su organizirani i kampusi u Kini su svemirski brodovi u odnosu na hrvatske. Ovde mladi ljudi žive drugačije, drugačija je kultura, ne može se uporediti sa zapadom i oni sve to normalno prihvataju. Njima je sve to normalno i znaju da se trebaju čuvati – rekla je Vitomira.
– Kinezima je zdravlje na prvom mestu, da si siguran i da ćeš biti zdrav je od svega najvažnije. Spremni su sve žrtvovati za zdravlje. Roditelji najviše brinu o zdravlju dece, deca o zdravlju roditelja i dedova i baka, to je najvažnije – dodala je.
– Mladima u Kini ne pada napamet da se zabavljaju kao u Hrvatskoj. Ovdje je potpuno druga kultura, ne treba reći da je nešto bolje, nema boljih ili loših kultura, ima samo rličitih kuazltura – rekla je Vitomira.
Još je dodala da alkohol u kampusima nije dozvoljen i nikome od studenata ne pada na pamet da ga ‘prošvercuje’. Mladi se drugačije zabavljaju u odnosu na zapad, jednostavno je drugačiji život. Nakon 23 sata na putevima nema ljudi, poslednji metro s železničke stanice ili s aerodroma ide u ponoć. Mnogo razgovara sa svojim studentima i misli da su zadovoljni sadašnjim životom, odlično se zabavljaju i nemaju nikakvih problema.
– Kad dođeš u Kinu moraš da instaliraš aplikaciju, svaki grad ima svoju aplikaciju. Sve dok nemaš sve testove aplikacija je narandžasta, to znači da ti možeš hodati po ulici, ali ne možeš ući u autobus, podzemnu, robne kuće, restorane. Pre ulaska u autobus upališ mobilni, skeniraš kod, pozeleni i možeš ući u autobus – kaže.
– Kontrola koda je jesi li testiran i jesi li negativan. Ako se dogodi da je neko pozitivan, oni otkriju ko je sve bio oko tebe i izoliraju sve te ljude. Nema prijava kontakata, detektuju te, izoluju i tako rešavaju problem. Lestvica prioriteta u zapadnim zemljama je drugačija nego ovde. Ovde je na prvom mestu zdravlje, ne samo tvoje, nego zdravlje tvog naroda. Još nikoga nisam primetila da je odbio skenirati se, da bi odbio staviti masku pri ulasku u autobus, metro, dodaje Lončar.
Lončar smatra da ova aplikacija ništa više ne kontroliše ljude nego što to radi Fejsbuk i druge aplikacije. Nema šta da krije tako da joj nije nikakav problem. Kinezi imaju potpuno drukčiji sistem sankcija. Mnogo jednostavnije rade, ne prete kaznama.
– Prođeš kroz crveno, snimi te kamera i ne dobiješ nikakvu kaznu, ne ideš sudiji za prekršaje, ali ti ako treba da otputujes negde i pokušaš da se ukrcaš na avion onda ti lepo kažu: ‘Oprostite, šest meseci se ne možete voziti avionom’ pa sledeći put onda prođi kroz crveno. Ne možeš ići vozom i onda 6 meseci sedi kod kuće i razmišljaj hoćeš li opet proći kroz crveno. Na neki način to je sistem menjanja navika.
– Ono što sam primetila otkako smo se vratili u Kinu, posvuda su plakati, reklame gde se apeluje na građane da menjaju navike: brinite se za razvoj civilizacije, pranje ruku, nemojte kašljati pred ljudima, a da niste stavili ruku na usta. Kina je mnogoljudna zemlja, imala je drugačiji razvoj nego što su imale zapadne zemlje – objašnjava Vitomira.
– Godine 2006. bila je ‘gladna zemlja’, 2008. bila je osamdeseta ekonomija sveta, a sad je druga. Taj razvoj je nezamisliv za nas ljude koji taj razvoj tek trebaju proći. Snažna je akcija da se apeluje na promenu navika kod ljudi. Kina kad odluči, onda je to jednostavno tako – dodala je Lončar za HRT.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare