U jeku tenzija Moskve sa Zapadom predsednik Vladimir Putin je u govoru o stanju nacije upozorio zapadne zemlje da ne ugrožavaju interese Rusije, ali nije najavio velike vojne ili spoljno političke poteze, kako se spekulisalo.
PROČITAJTE JOŠ:
Putinov govor je uglavnom bio fokusiran na unutrašnju politiku s pogledom na parlamentarne izbore kasnije ove godine, dok se suočava s padom standarda Rusa i protestima podrške zatvorenom kritičaru Kremlja Alekseju Navaljnom, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
Putin je u ruskom parlamentu upozorio zapadne zemlje da će platiti visoku cenu ako predju „crvenu liniju“ Rusije dok se tenzije povećavaju zbog nagomilavanja ruske vojske na ukrajinskoj granici, piše Tajms.
Obraćanje ruskog predsednika usledilo je, ističe britanski list, pošto su satelitski snimci pokazali da je Rusija rasporedila ogroman broj trupa, tenkova i ratnih aviona na istočnu granicu Ukrajine, kao i na Krim koji je Moskva anektirala 2014.
U Moskvi se pre govora spekulisalo da bi Putin mogao da naredi ulazak ruskih trupa u Donbas na istoku Ukrajine, koji delimično kontrolišu separatisti uz podršku Rusije, ili da objavi da je taj region dodat u Savez Rusije i Belorusije.
Govor se, medjutim, uglavnom fokusirao na unutrašnja pitanja, uključujući mere za borbu protiv široko rasprostranjenog siromaštva, ističe Tajms, ukazujući da su parlamentarni izbori zakazani za septembar, dok tek svaki četvrti glasač podržava Putinovu vladajuću stranku Jedinstvena Rusija.
U prvom javnom istupu otkako su SAD uvele sankcije Rusiji prošle nedelje zbog hakerskih napada na Solarvinds, mešanja Moskve u izbore 2020. godine i zatvaranja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Putin je tvrdio da „neprijateljske aktivnosti prema Rusiji ne prestaju“ i obećao čvrst odgovor Moskve, ukazuje Fajnenšl tajms.
Obraćanje ruskog predsednik bilo je bleđe od skorašnjih govora o stanju nacije kao kada je Putin iskoristio priliku da najavi ustavne promene ili pokaže visokotehnološko oružje koje može da izvede prvi nuklearni udar na SAD, ističe britanski list.
Putin u govoru nije spomenuo nagomilavanje ruske vojske na ukrajinskoj granici i, kako navodi Fajnenšel tajms, samo je u šiframa spomenuo pokret Navaljnog, za kojeg je implicirao da je deo američke strategije za svrgavanje ruskih saveznika u zemljama od Belorusije do Venecuele.
Poruka za unutrašnje prilike S okom na parlamentarne izbore u septembru i s obzirom na rastuće nezadovoljstvo zbog pada realnih prihoda u Rusiji, Putin je takođe izneo niz novih planova socijalne potrošnje, uključujući oko 110 evra za sve roditelje školske dece koji bi trebalo da budu isplaćeni u avgustu, ukazuje Fajnenšel tajms.
Putinove reči pokazale su da zauzima tvrđu liniju protiv percipiranih neprijatelja dok se domaće kritike sjedinjuju oko pitanja sudbine Navaljanog, piše Volstrit džurnal.
Pred izbore, kako navodi američki list, Putin želi da zadrži podršku Rusa koji su se poslednjih godina suočili s padom realnog prihoda i životnog standarda.
Većina obraćanja ruskog predsednika u parlamentu bila je usredsređena na unutrašnju politiku, navodi američki list i ukazuje da je Putin najavio je planove za povećanje izdavanja za zdravstvo, pružanje finansijske pomoći porodicama s decom i finansiranje modernizacije regionalne infrastrukture.
U poruci naizgled upućenoj predsedniku SAD Džozefu Bajdenu usred velikih protesta, Putin je zlokobno upozorio na „crvene linije“ koje će, ako se pređu, izazvati snažan „asimetričan“ odgovor, ponovo podsetio zapadne lidere na zastrašujući nuklearni arsenal svoje zemlje i hvalio se moralnom superiornošću Rusije nad Zapadom, piše Njujork tajms.
Dok se Putin obrušavao na stvarne ili percipirane strane neprijatelje, desetine hiljada Rusa izašle su na ulice prkoseći velikim policijskim snagama da se usprotive njegovoj vladavini s porukom „odlazi“.
To je, ocenjuje američki list, blic snimak Rusije u trećoj deceniji Putinove vladavina – lider suočen sa sve gnevnijom i očajnijom opozicijom, ali čvrsto na vlasti s ogromnim resursima i velikim bezbednosnim aparatom na raspolaganju.
Okrivljen za spor odgovor na korona virus i sa smanjenim, mada i dalje visokim rejtingom, ruski lider je iskoristio obraćanje da iznese viziju Rusije koja izlazi iz pandemije, koja obećava brojne nove ekonomske subvencije, ali bez spominjanja političkih prava.
Iako su Putinove izjave za okupljanje iza zastave u vezi sa bezbednošću privukle najviše pažnje, on je veći deo govora posvetio unutrašnjim brigama, ukazuje Njujork tajms uz ocenu da se Putin poslednjih nedelja izgleda vratio na proverenu taktiku raspirivanja nacionalističkog plamena.
Postoje, medjutim, naznake da javnost, zamorena posle dve decenije Putine vlasti, sve manje sluša šta govori, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da je to bilo vidljivo na ulicama ruskih gradova uveče posle govora, kako protesti zbog zatvaranja Navaljnog izgleda prerastaju u nešto više – s povicima „Sloboda za političke zatvorenike“ i „Dole car“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar