Strah od koronavirusa u Italiji ovih dana zamenio je stres i bojazan od nemaštine, pa je pesma sa balkona utihnula, a zavladali su komšije - "šerifi". 

Nakon više od 22.000 smrtnih slučajeva povezanih sa novim koronavirusom i više od mesec dana karantina, kriza u Italiji uzima danak i u društvenom smislu jer ljudi sve više pate od stresa, prenosi Jutarnji list.

Oni koji se odvaže da odu u supermarket bez maske rizikuju verbalni linč, a agresivni građani znaju sa balkona da zasipaju uvredama čak i trkače, pa i roditelje koji šetaju sa decom sa invaliditetom, piše EUobserver.

Karantin neizbežno pogoršava i nerešene probleme, kao što su porodično nasilje i prenatrpanost zatvora.

Ljudi su nervozni i preplašeni

Ulice su jezivo tihe. Tišina vlada u urednim i čistim četvrtima Vićence i Padove, gradovima koji spadaju među najbogatije na severu Italije.

Tako je i u mnogim drugim italijanskim pokrajinama, kažu stanovnici Lombardije, Pijemonta i Emilije Romane u telefonskim razgovorima za EUobserver.

Paolo je penzioner iz Padove, koji svaki dan izlazi iz kuće da kupi novine svojoj supruzi.

„Sećam se posleratne Italije. Bila je razorena, bili smo siromašni i gladni. Znao sam da sakupljam puževe i lovim žabe u prirodi kako bih doneo kući nešto za jelo. Ali ljudi nisu bili toliko nervozni i preplašeni“, rekao je.

Prema ispitivanju koje su proveli Institut Piepoli i italijansko udruženje psihologa, 80 odsto Italijana je pod stresom zbog karantina.

Ova godina biće ‘annus horribilis’ (užasna godina) za italijansku ekonomiju.

Milioni Italijana već imaju finansijskih poteškoća, a lokalne novine pišu da se ispred zalagaonica stvaraju dugi redovi. Ljudi ostavljaju satove, narukvice i nakit kako bi pozajmili novac za kupovinu namirnica.

Ranjive grupe

Skupina Afrikanaca beskućnika danima je boravila u parku kod stanice u Vićenzi. Amadou je jedini ostao, a ostali su „otišli u Veronu ili Milano jer je tamo lakše pronaći nešto za jelo na ulici“.

Hashtag #IoRestoaCasa (#Ostajem kod kuće) sada je jedan od najpopularnijih u zemlji, ali šta je sa onima koji nemaju dom, kao što je Amadou?

Beskućnici su posebno ranjivi, upozorava Rikardo Nouri, iz organizacije Amnesty International Italia.

„Izloženi su visokom riziku od infekcije, a ako se razbole mogu imati problema sa zdravstvenom negom“.

Migranti i Romi koji žive u lošim higijenskim i stambenim uslovima takođe su izloženi riziku, rekao je on.

„Oni su disproporcionalno pogođeni merama izolacije, ali nemaju odgovarajuću socijalnu zaštitu: ostaju bez plata i nemaju pravo na plaćeno bolovanje“, kaže Nouri.

Pogođena i srednja klasa

Srednja klasa takođe je prestrašena. Frančesko je mladi advokat.

„Moja kancelarija ima sve manje posla“, rekao je EUobserveru. „Partneri su zabrinuti, i ako budu morali ‘rezati glave’, prvi koji će otpasti bićemo mi mladi“.

Frančesko se ne boji gladi (živi sa roditeljima koji su pripadnici srednje klase), ali već je morao da smanji troškove.

„Trebalo je da ove godine kupim novi automobil, ali morao sam da odustanem“.

Njegovi roditelji, dodaje, planirali su praznike u Nici, ali verojatno će ostati kod kuće.

Strah za egzistenciju

Luka Peculo, psiholog je iz Padove specijalista za psihološke posledice kriznih stanja, smatra da su se Italijani prilično dobro prilagodili karantinu.

Sada su „bes i anksioznost uglavnom fokusirani na to hoće li imati dovoljno sredstava za život, neizvesnost je u vezi radnog mesta, školovanja dece“, rekao je.

Zabrinutost izaziva anksioznost, a anksioznost donosi nesanicu, razdražljivost i agresiju: sve to može dovesti do svađa i sukoba.

Porodično nasilje

Za žene koje žive sa nasilnim suprugom ili partnerom, situacija je dramatična.

„Nasilje nad ženama je raširen, ozbiljan i jako izražen kulturni fenomen u Italiji, premda je u skladu sa svetskim podacima“, objasnila je Elena Biađoni, advokatica koja se bori protiv rodno nasilja.

„Nije stvar u tome da karantin podstiče porodično nasilje, zlostavljači zlostavljaju nezavisno od toga. Međutim u vanrednim stanjima kada ljudi moraju ostati kod kuće, takve se situacije pogoršavaju“.

Osim fizičkog, postoji i problem psihičkog nasilja. Podaci koje su objavili italijanski centri za borbu protiv porodičnog nasilja su alarmantni.

Nacionalni karantin proglašen je 9. marta, a od 2. marta do 5. aprila zahtevi za pomoć povećali su se za 74 odsto u odnosu na mesečni prosek iz 2018.

Balkonski šerifi

Balkoni više nisu pozornica za pevanje, koncerte i čitanje pesama.

Naprotiv, postaju idealna pozicija za tzv. „šerife sa balkona“. Neki Italijani provode slobodno vreme prijavljujući policiji ljude koji hodaju ulicom bez maske ili komšije koji prečesto šetaju psa, pa čak i roditelje koji vode decu sa invaliditetom u park.

U nekim regijama, Lombardiji na primer, sagovornici tvrde da ljudi koji ne poštuju pravila o izolaciji postaju žrtveni jarci za propuste lokalnih političara u upravljanju koronakrizom.

Psiholog i psihoterapeut Serena Valorci kaže da se ljudi mogu zamisliti na tuđem mestu kada im je dobro.

„Mnogo je teže biti bistre glave i empatičan kada prevladaju neugodne emocije kao što su bes, tuga ili anksioznost i kada duboke emocionalne potrebe, kao što su sloboda i sigurnost, nisu ispunjene“, objasnila je.

„Karantin je najbolji primer nepostojanja slobode i sigurnosti“.

Prenatrpani zatvori

I dok su ljudi sve manje tolerantni prema, kako mnogi govore, „kućnom pritvoru“, situacija je daleko gora za prave zatvorenike, njih gotovo 58.000. Prenatrpanost je dugogodišnji problem italijanskog zatvorskog sistema.

„Pre izbijanja epidemije koronavirusa, zatvorenici su prigovarali da imaju premalo prilika za prekvalifikacije „, rekao je Alesio Sćandura, koordinator opservatorije za praćenje uslova života u zatvorima, Udruženja Antigona iz Rima.

„Sada su zabrinuti zbog zaraze, boje se. Malo je važnih resursa protiv širenja zaraze, kao što su sapuni i maske, a zatvorenika je previše“.

Po svemu sudeći #IoRestoaCasa mogao bi uskoro postati najomraženiji italijanski hashtag.