Italijanska rasprodaja kuća za 1 evro bila je idealna za ljude koji žele da započnu novi život u nekim od dalekih krajeva ove zemlje. Za one koji traže nešto bliže dešavanjima - bliže Rimu, izbori su bili dosta mali, prenosi CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovog meseca gradić Maenca postao je prvi u rimskoj regiji Lacijum koji je počeo da prodaje kuće za 1 evro.
Istorijska lokacija, visoko na divljim brdima Lepini južno od glavnog grada, gde su nekada živeli pastiri i plemena stavlja na raspolaganje desetine napuštenih kamenih kuća u nadi da će privući nove meštane.
Gradonačelnik Klaudio Sperduti kaže da pokreće ambiciozan „pakt za ponovno rođenje“ svog rodnog grada sa ciljem da udahne novi život u njegove mirne uličice, prenosi CNN.
Cilj je kaže on, oporaviti svu neiskorišćenu posrnulu imovinu povezivanjem starih vlasnika i potencijalnih kupaca koji bi bili namamljeni obarenjem cena.
„Idemo korak po korak. Kako nas porodice kontaktiraju i predaju nam svoje stare kuće, mi ih stavljamo na tržište putem posebnih javnih obaveštenja na našoj veb stranici kako bi sve bilo vrlo transparentno“, kaže on za CNN.
Grad se nada da će udahnuti život u oko 100 zapuštenih nekretnina, od kojih su neka postala potencijalna opasnost za prolaznike zbog njihovog dotrajalog stanja.
Prijave za prvih nekoliko kuća na prodaju zatvaraju se 28. avgusta. Oni koji kupe nekretninu u Maenci moraju da se obavežu da će je obnoviti u roku od tri godine i dati depozit od 5.000 evra koji će im se vratiti po završetku radova.
Takođe moraju da prilože detaljan plan da se vidi unapred šta će ta nekretnina biti – dom, pansion, prodavnica ili restoran.
Boravak ovde nije obavezan, ali porodice sa decom i mladi parovi koji borave u Maenci moraju da se prijave, kaže gradonačelnik.
Ako bude više podnosilaca zahteva za istu kuću, prednost će imati oni koji žele da skrase i oni koji planiraju najbrže renoviranje.
Svež kiseonik
Sperduti kaže da njegov grad, za razliku od drugih, ne nudi kuće u iznosu od 1 evra kako bi zauzstavio opadanje broja stanovnika – čak i kada su jedva premašili 3.000 u poslednjih 20 godina. Umesto toga, to je potez da se blokiraju nekretnine i špekulanti da zgrabe stare kuće kako bi zaradili novac.
„Porodice i mladi često napuštaju grad da bi se preselili u veće kuće u obližnje gradove i vile na selu, ali uvek dođe neki došljak koji zauzme njihove mesto, pa je to uravnoteženo“, kaže Sperduti.
„Ovo nije grad na umoru, ljuid i dalje žive u staroj četvrti, alil mu je potrebno objavljanje, sve kiseonik“.
To je dugorični projekat oživljavanja koji zainteresovanim kupcima nudi vreme da se uvere šta Maenca nudi – uključujući i druge primamljive mogućnosti.
S obzirom na to da je većina starih stanova mala, oko 50-70 kvadratnih metara, njihovo renoviranje je relativno jeftin predlog. Poreski odbici za ekologiju i zaštitu od zemljotresa, znači prema Sperdutiju da troškovi počnu od 100 evra po kvadratnom metru. Dakle, cene za oživljavanje trošne kuće bi trebalo da krenu od oko 5.000 evra.
Ratovi i čuda
Maencu su osnovali pastiri koji su bežali od obalskih napada, ali su kasnije procvetali dolaskom germanskih plemena Volsci, koji su nakon dva veka krvavih ratova kapitulirali pred Rimskim carstvom.
Rečeno je da poreklo grada potiče od nemačkog grada Majnca, ali lokalno stanovništvo tvrdi da potiče od latinske fraze koja znači „ljudi koji napreduju“.
Tokom vedrih dana pogled sa Maence se pruža na ceo rt Circeo. Grad gleda na plodno nekadašnje močvarno zemljište prošarano bujnim vrtovima, plantažama kivija, jezerima i bivolima na ispaši. Okolnim šumama kestena, bukve, crnike i zasadima oraha lutaju divlji konji.
Srednji vek je bio Maencino zlatno doba praćeno krvavim osvajanjem moći, sa neprikidnom borbama između feudalaca i Svete Stolice. Decenjama je bila pod kontrolom okrutne papske porodice Bordžija. Deo grada je bombardovan tokom Drugog svetskog rata.
Kuće koje se prudaju za 1 evro datiraju iz 1700-tih godina i gledaju na maleni trg i imaju jedinstven pogled na more i na Pontinska ostrva. Napravljene su od veliko grubog sivog kamenja sa debelim okvirima prozora i lučnim ulaznim vratima. Unutra stare pločice i dalje ukrašavaju zidove, prašnjave stolice naslonjene na napukle zidove, a drvena vrata vise sa šarki. Ugrađene čajne kuhinje su zarđale i polomljene. Među predemtima koji su zaostali su merdevine, lusteri koji još vise sa plafona i stari frižideri.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
