U Crnoj Gori ni borci protiv korupcije ne otkrivaju imovinu

Podeli:
Foto: Shutterstock

Za Agenciju za sprečavanje korupcije u Crnoj Gori je apsolutno nemoguća misija nabavka potrebnih podataka, jer pored ministara i poslanika, informacije ne daju čak ni predsednik njenog Saveta Momčilo Radulović i član Zlatko Vujović, pa i v.d. direktora Savo Milašinović.

Za četiri godine rada Agencije za sprečavanje korupcije (ASK), iako konstantno raste broj političara i javnih službenika koji prijavljuju svoje prihode i imovinu, istovremeno značajno opada procenat onih koji dozvoljavaju uvid u svoje bankovne račune – pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG), a prenose Vijesti.

Broj javnih funkcionera koji daju saglasnost za uvid u račune, od osnivanja ASK-a u januaru 2016., opao je za 16 odsto, dok je broj državnih službenika koji se odlučuju za ovaj oblik transparentnosti manji za 11 odsto, pokazuju godišnji izveštaji o radu.

Foto:EPA-EFE/TOMS KALNINS

Milo ne da uvid u bankarske račune

Na čelu sve brojnije kolone je predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji od osnivanja Agencije, prema dostupnim imovinskim kartonima, nije davao saglasnost na uvid u bankarske račune, a nije odgovorio ni na zahtjev CIN-CG da objasni svoje razloge. Saglasnost je dao njegov generalni sekretar Slavoljub Stijepović, ali nije šef kabineta Miodrag Radović.

Premijer Duško Marković sledio je partijskog šefa prve dve godine i nije davao saglasnost, ali je u međuvremenu svoje račune učinio dostupnim Agenciji.

Među onima koji kriju pristup računima, pored predsednika države, nije samo više od trećine ministara i poslanika, nego i predsednik Saveta Agencije Momčilo Radulović i član ovog tela Zlatko Vujović. Od osnivanja ASK-a saglasnost nije dao ni v.d. direktora ove institucije Savo Milašinović, a nije ni odgovorio na pitanje CIN-CG o razlozima ovakvog postupanja.

Vujović, koji je u prilici da sve posmatra iznutra, rekao je da saglasnost nije dao jer u ovom trenutku nema poverenja u Agenciju. Njegovi prihodi su, kako je kazao za CIN-CG, uredno prijavljeni u imovinskom kartonu, ali ocenjuje da rashodi nisu mera transparentnosti.

“Da imam poverenja da ti podaci neće biti zloupotrebljeni, dao bih saglasnost. Ako dozvolite pristup rashodima, svako može rekonstruisati vaše kretanje, navike, kontakte… To može biti predmet velike zloupotrebe, posebno u hibridnim političkim sistemima kao što je Crna Gora”, kazao je Vujović za CIN-CG.

Foto:Screenshot/RTCG

Saglasnost nije obaveza funkcionera

Momčilo Radulović je u izjavi za CIN-CG istakao da “davanje saglasnosti nije obaveza javnog funkcionera, već mogućnost”.

“Javnost svakako ima uvid u moje prihode, i tu obavezu sam ispunio kao predsednik Saveta Agencije. Ne smatram da moram dopustiti uvid i u moje rashode, jer je to privatna stvar”, kazao je Radulović.

Prilikom predavanja imovinskih kartona, Zakonom o sprečavanju korupcije propisano je da javni funkcioner može dati saglasnost Agenciji za pristup podacima o svim računima bankarskih i drugih finansijskih institucija, koja se koristi isključivo u svrhu provere podataka iz kartona.

Pročitajte još:

Od 81 poslanika u Skupštini Crne Gore, saglasnost za uvid u bankarske račune nisu dala 33 predstavnika građana. U parlamentarnoj većini, od 36 poslanika Demokratske partije socijalista, saglasnost nisu dali Marta Šćepanović, Petar Ivanović, Marija Ćatović, Ana Nikolić i drugi.

Saglasnost nije dao nijedan od njihovih koalicionih partnera, predsednik parlamenta Ivan Brajović i Boris Mugoša iz Socijaldemokrata i drugi.

Osim poslanika LP-a, ostali nisu odgovorili na pitanja CIN-CG o tome zašto izbegavaju pravo na veću transparentnost.

Foto:Screenshot/RTCG

Opozicija sarađuje

Iako, uglavnom, imaju kritičan stav prema Agenciji, manje je poslanika opozicije koji imaju problem da daju Agenciji uvid u račune.

Saglasnost su dali svi sadašnji poslanici Demokratske Crne Gore, Demosa, Ujedinjene Crne Gore i Radničke partije.

To nisu uradili poslanici Socijalističke narodne partije Srđan Milić i Danijela Pavićević i lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, dio poslanika Demokratskog fronta Jovan Vučurović, Milun Zogović, Veljko Vasiljević i Aleksandra Vujičić, kao ni Ranko Krivokapić i Draginja Vuksanović Stanković iz SDP-a.

U Vladi saglasnost za uvid u bankarske račune, pored premijera Markovića, dalo je još deset članova njegovog kabineta.

To, međutim, nisu uradli potpredsednik Vlade Zoran Pažin, kao i neki ministri.

Foto:Shutterstock

Izveštaj Evropske komisije

Evropska komisija je u poslednjem izveštaju o Crnoj Gori ocenila je da je “broj javnih funkcionera koji su dali opcionalnu saglasnost Agenciji za pristup njihovim bankovnim računima u svrhu proveravanja dostavljenih podataka iz izveštaja o prihodima i imovini opao 2018. godine sa 71 na 60 odsto javnih funkcionera i sa 75 na 69 odsto državnih službenika”.

“Broj članova Vlade koji su dali takve opcionalne saglasnosti ostaje ograničen na 10”, navodi se u godišnjem nalazu.

Na broj saglasnosti među visokim članovima Vlade Briselu je ukazao Institut alternativa (IA).

Istraživačica javnih politika u IA Ana Đurnić ističe da sve veći broj funkcionera koji ne žele da im Agencija proverava račune može da znači jednu od dve mogućnosti – da nešto kriju, ili da ne veruju instituciji koja bi te račune kontrolisala.

“Koja god od ove dve situacije bila, situacija je zabrinjavajuća. Ovakvo stanje znači da Crna Gora niti je postigla potpuno ili makar veliko poverenje u rad takozvanih nezavisnih institucija kakva je, makar na papiru, Agencija, niti je obezbedila pravično i nepristrasno postupanje ovih institucija i neprikosnovenu vladavinu prava koja bi jačala poverenje. Sve su ovo uslovi koji se moraju ispuniti na putu pristupanja Evropskoj uniji”, rekla je Đurnić za CIN-CG.

 

 

 

 

Komentari

Vaš komentar