Foto: EPA/EFE

Trka za čelo nemačke Demohrićašnske unije (CDU) i naslednika Angele Merkel na mestu ne samo lidera stranke, već i kancelara, konačno je postala uzbudljiva.

Nadmetanje potencijalnih kandidata za vodeću poziciju u partiji desnog centra CDU na čijem se čelu trenutno nalazi kancelarka Merkel mesecima je, piše Politiko, ličilo na nekakvu dosadnu debatu umesto na ono što zaista jeste – borba za srce i dušu dominantne političke sile u Nemačkoj.

Više ne.

Maratonska diskusija kandidata o tome treba li odložiti stranačke izbore planirane za 4. decembar pretvoririla se u praktično u verbalnu tuču.

Vrh stranke na čelu sa ministarkom odbrane Anegret Kramp-Karenbauer – koja je jedno vreme zaokupljala pažnju javnosti kao „mini Merkel“, odnosno najverovatnija kancelarkina naslednica sve dok nije odustala od trke – tražio je odlaganje izbora usled rasta broja zaraženih koronavirusom. Kandidati koji i dalje pokušavaju da se domognu čela stranke – i, u krajnjoj instanci, Nemačke – bili su podeljeni.

Anegret Kramp Karenbauer Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Rasprava je počela u nedelju, a do ponedeljka uveče je jedan od trojice pretendenata na nemački tron Fridrih Merc optužio svog glavnog rivala Armina Lašeta, premijera pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, da odlaganjem izbora pokušava da izigra sistem.

Merc je rekao i da „mračne sile“ u establišmentu stranke koje ga opstruiraju na putu do vrha stranke.

Istog dana je u intervjuu koji je dao za Velt samo dolio ulje na vatru rekavši da postoje jasne indicije da pokušaji da se izbori odlože služe da Lašetu kupe vreme da unapredi svoju poziciju.

Ovakav teatralni okršaj u bilo kojoj drugoj evropskoj demokratiji bio bi sasvim normalna stvar, ali je za političku kulturu zasnovanu na konsenzusu pervazivnu u nemačkim mejnstrim strankama definitivno neouobičajen.

Fridrih Merc Foto: EPA-EFE/BODO SCHACKOW

Štaviše, naročito je neočekivano ovakvo sučeljavanje kandidata u CDU, stranci koja vrlo ceni i ohrabruje umerenost u svakom smislu i smatra je veoma važnim faktorom svoje dominacije u nemačkoj politici u posleratnom periodu.

Pročitajte još:

Kraj svake ere je po pravilu težak i nije ni bilo realno očekivati da će tranzicija posle 15 godina duge vladavine Angele Merkel biti išta drugačija.

Izbori za lidera CDU prvobitno su bili zakazani za protekli april, ali su odloženi zbog pandemije za 4. decembar i još tada je bilo jasno da će to zakomplikovati odnose u stranci.

Bilo je, ocenjuje Politiko, takođe neminovno i da Merc kao nekadašanja zvezda u usponu koju je Merkel pre čitavu generaciju skrajnula bude taj koji će bacati koske.

Kao korporativni advokat sa ne tako mnogo prijatelja u višim ešalonima CDU, Merc je izgradio imidž izgnanika koji se vraća da obnovi konzervativnu čast partije i ta poruka je definitivno odjeknula u bazi CDU koja optužuje Merkel da je žrtvovala ideale stranke da bi dominirala političkim centrom.

Premda je njena strategija dugo bila – i još uvek jeste – uspešna, makar u očima birača, kritičari ističu da je pomeranjem CDU ka centru nastao vakuum na desnici koji je trebalo popuniti i da je tu priliku iskoristila populistička Alternativa za desnicu, kao i da je na taj način urušen identitet demohrišćana.

Angela Merkel Foto:AP Photo/Markus Schreiber

Merc je ovog puta odlučio da se pozabavi upravo ovim razdorom u stranci zato što zna da je jedini način da dođe do pobede da vrši pritisak odozdo na rukovodstvo stranke.

Pobednika će birati hiljadu i jedan delegat od kojih je trećina iz Severne Rajne-Vestfalije, upravo odakle dolaze i sva trojica kandidata – Lašet, Merc i Norbert Rotgen, šef komiteta za spoljne poslove.

Pročitajte još:

Lašet ima određenu prednost kao lider Severne Rajne-Vestfalije, još je i miljenik Merkelove; baš kao što bi ona učinila. Lašet je ostao smiren i pri tvrdnjama da je njegova jedina motivacija ono što je najbolje za nemačku javnost.

To bi trebalo da bude pobednička strategija pošto 80 odsto Nemaca navodi da žele nastavak centrističkog puta kojim je krenula Merkel, i to je upravo ono što je Lašet i obećao, ali je problem u tome što unutar stranke vodi – Merc. I to sa 45 prema 24 odsto.

Merc čak ni ne želi čelo CDU, već čelo zemlje; ukoliko bude pokazao da može da pobedi stranački establišment u njihovoj soptvenoj igri, njegova kandidatura za kancelara Nemačke definitivno će dobiti na snazi.

Mercu je ipak ostalo još mnogo do vrha i njegova odluka da tako agresivno napada stranačke norme i optužuje Lašeta čak je odvratila i neke njegove pristalice. Ipak, sve i da Mercu ne pođe za rukom da se popne do vrha, makar je ozbiljno uzdrmao nemačku političku scenu, naročito sada kada se ona dodatno umrtvila baveći se pandemijom.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram