Retki protesti protiv komunističke vlasti na Kubi privukli su pažnju celog sveta. Kubanci su izašli na ulice na najveće proteste u poslednje tri decenije, a glavni pokretači pobune, prema BBC-u, bili su korona kriza i reakcija vlade na nju, zatim ekonomska situacija, ali i pristup internetu.
PROČITAJTE JOŠ:
Protesti se retko viđaju na ovom karipskom ostrvu, gde je svako protivljenje vladi ugušeno.
„Ne bojimo se. Želimo promene, ne želimo više nikakvu diktaturu“, rekao je jedan demontrant u San Antoniju za britanski servis.
Šta su glavni pokretači ovih protesta?
Kriza oko koronavirusa
Nedeljni protesti izgledali su kao razultat iscrpljenosti društva zbog akutnih ekonomskih i zdravstvenih kriza. Pandemija i ekonomske mere koje je preduzela vlada otežale su život na Kubi, prenosi BBC.
Ostrvo, koje je 2020. godine držalo pandemiju koronavirusa pod kontrolom, poslednjih nedelja beleži „eksploziju“ broja novih slučajeva zaraze.
U nedelju je zvanično prijavljeno 6.750 slučajeva i 31 smrtni slučaj, iako mnoge opozicione grupe kažu da su prave brojke verovatno daleko veće. Prošle nedelje Kuba je oborila rekorde dnevnih infekcija i smrtnih slučajeva, gurajući zdravstvene centre do tačke kolapsa.
BBC je razgovarao sa nekoliko Kubanaca koji tvrde da su njihovi rođaci umrli kod kuće bez dobijanja medicinske nege koja im je bila potrebna.
To je bio slučaj za Lisveilis Ečenike, koja je rekla da je njen brat (35) preminuo kod kuće, jer za njega nije bilo mesta u bolnici. Lenier Migel Perez kaže da je njegova trudna supruga umrla zbog kako kaže „medicinskog nemara“.
Objave na društvenim mrežama ovih dana sa oznakom „SOS Kuba“ pozivaju na humanitarnu intervenciju.
Predsednik Migel Dijaz-Kanel je u nedelju rekao da trenutna situacija sa koronavirusom može da se uporedi sa onima u drugim zemljama. Takođe je naglasio da je Kuba proizvela sopstvene vakcine protiv koronavirusa.
Ekonomska situacija
Sa turizmom, kao glavnim pokretačem kubanske ekonomije, a koji je sada praktično paralizovan, pandemija koronavirusa je ostavila dubok uticaj na ekonomski i društveni život ostrva. Tome se pridružuju rastuća inflacija, nestanak struje i nestašica hrane, lekova i osnovnih proizvoda.
Početkom godine, vlada je predložila novi paket ekonomskih reformi, ali su i cene skočile. Ekonomisti poput Pavela Videla sa Univerzitata u Kaliju u Kolumbiji procenjuju da bi cene mogle da porastu između 500 i 900 odsto u narednih nekoliko meseci.
Od prošle godine vlada je otvorila prodavnice u kojima Kubanci mogu da kupuju hranu i osnovne potrepštine u stranim valutama. Slika Kubanaca koji stoje u dugim redovima kako bi kupili robu poput ulja, sapuna ili piletine postali su uobičajeni tokom pandemije. Osnovnih lekova je malo u apotekama i bolnicama, a u mnogim prodavnicama su počeli da prodaju hleb na bazi bundeve zbog nedostatka pšeničnog brašna.
Kubanci sa kojima je BBC razgovarao prošle sedmice rekli su da neki medicinski centri nemaju aspirin, dok je na ostrvu zabeleženo izbijanje šuge i drugih zaraznih bolesti.
Prošlog meseca vlada je rekla da će privremeno zaustaviti banke da primaju gotovinske depozite u dolarima, glavnoj valuti u koju Kubanci dobijaju iz inostranstva.
Pristup internetu
Treći razlog je pristup internetu. Veliki deo zemlje nema pristup internetu ili ima lošu internet vezu što mladi Kubanci žele da promene. Protesti su delimično organizovani na društvenim mrežana, koje guši kubanska vlada jer smatra da ih koriste „neprijatelji revolucije da bi kreirali stragetije destabilizacije koje slede priručnike CIA“.
Bonus video: Haiti – zemlja pučeva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare