Kada je koronavirus stigao i u veliku Ameriku, cinici bi rekli da su se demokrate potajno radovale - ako njihov kandidat Džo Bajden ne uspe da sruši predsednika Donalda Trampa, korona sigurno hoće. A onda je Trampu počela da skače podrška.
Pročitajte još:
Definitivno postoji razlika između onoga što zdrav razum nalaže i onoga što se izistinski dešava u realnom svetu. Zato se valjda dešava da racionalno gledano nijedan liberal na svetu ne očekuje da bi Tramp mogao da bude reizabran, a šanse da se to ipak dogodi sve su veće.
Jedno od istraživanja na početku pandemije pokazalo je da Trampu građani najviše veruju po pitanju ekonomije, a Bajdenu kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, dok je po pitanju toga kome građani više veruju u borbi sa koronavirusom razlika između njih dvojice navodno bila beznačajna.
I to je za Bajdena od samog početka bio dvosekli mač.
Tramp je 2016. godine, against all odds, pobedio jer je ruralnoj, beloj Americi obećao da će im vratiti poslove i oživeti ekonomiju. Donald Tramp je, uvek i više od svega, biznismen i iako to uglavnom znači da gleda kako da u svoj džep strpa još koji dolar – ne, to što je porez na dohodak platio 750 dolara neće rasrditi njegove birače, naprotiv – njegova retorika podrazumeva da je ekonomija uvek važnija od svega. Stručnjaci za javno zdravlje insistirali su na tome da će otvaranje američke ekonomije dok besni pandemija koštati hiljade života, ali Tramp je oduvek dobro znao da nijedan rednek neće baš trčati da mu da glas ako mu budu krčala creva.
Trampov prvobitni rast popularnosti iz sadašnje perspektive mogao je da bude i neka vrsta “okupljanja iza zastave” – mada je on značajno manji nego u ranijim ovakvim momentima u američkoj istoriji, među kojima je i rast od sedam odsto Obami posle ubistva Osame bin ladena – i on definitivno nije bio održiv pošto trenutne ankete pokazuju da je Bajden u vođstvu, ali Tramp iza sebe ima čitavu mašineriju medija i opskurnih kanala komunikacije sa biračima u kojima je jedina istina ono što on kaže.
Ispostavilo se isto i sa nedavno održanom debatom na kojoj je jedna od tema bio koronavirus. Ona jeste bila haotična, ali i sa ove distance zaključak je isti – Tramp je pregazio Bajdena. Bajden je možda govorio istinu, ali se ona nažalost nije mnogo čula.
Kada je na red došla pandemija, Bajden je odmah napravio grešku u koracima – ispričao je nekakvu gomilu brojki koje u suštini nikome ne znače preterano i istakao da Tramp očigledno i dalje nema nikakav plan da izbavi naciju.
Tramp je, ma koliko to iskrivljeno i bizarno zvučalo, odradio sjajan posao na debati. Nije dao Bajdenu da dođe do reči, nije dao moderatoru Krisu Volasu da dođe do reči, nadvikivao se sa svima i sa samim sobom, izgovorio neverovatnu količinu netačnih informacija i na kraju postigao ono što je hteo: svi su pisali, pričali i polemisali isključivo o njemu.
Mejsntrim mediji u Americi su naseli i u danima posle debate raspredali o tome šta je sve predsednik slagao i koliko će ga to koštati, i iako stručnjaci ističu da će se tek videti kakav će biti uticaj okršaja u Ohaju na izborne ankete i dinamiku podrške kandidatima, isti mediji su Trampu učinili uslugu jer Tramp zna ono što Džo Bajden često zaboravlja – i loša reklama je dobra reklama. A Džo Bajden baš i nema neku reklamu. Štaviše, ni ti mediji koji su mu naklonjeni nisu mnogo pričali o njemu, obaška što niko nije bio dovoljno realan da pošteno kaže da je Bajden kiksao u sučeljavanju.
Verovatno da ako nikada nije bilo ovakve debate, onda nikad nije bila ni ovakva izborna godina, tako da je bilo sasvim izvesno da Tramp začini stvar na kraju tako što se i sam zarazio koronom. Govori se da je lažirao, da je sve spin, ali svakome ko zna kako politika funkcioniše jasno je da su šanse da mu podrška padne zbog bolesti vrlo male.
U bolnici je proveo 72 sata, izašao „jači nego ikad“, poručio građanima da se ne boje i zaista, to je sve što prosečan Amerikanac sada verovatno želi da čuje – da neće svi pomreti od korone, da pandemija neće doneti apokalipsu, da će moći da nastave da žive i rade normalno i da, povrh svega, imaju predsednika koji je jak i nepobediv i ne boji se ničega.
Pročitajte još:
Da, umrlo je više od 200.000 Amerikanaca, ali je ovima što nisu umrli panike i straha verovatno preko glave i Tramp to, kao svaki dobar populista, zna i ne libi se da iskoristi.
Sa druge strane stoji Sleepy Joe koji vrlo često izgleda previše fragilno ili, banalno rečeno, kao da će se onesvestiti svake sekunde. Bajdenu je zato podrška pala nakon što je Berni Sanders doživeo srčani udar.
Tramp jeste noćna mora demokrata, ali je baš zato i vlažni san onih što su davno prezreli establišment i kojima više uopšte nije važno koliko je časna borba protiv političkih elita. Zato je verovatno i bilo toliko lako ubediti toliko veliki broj običnih Amerikanaca da demokrate žrtvuju decu u podrumima picerija, između ostalog.
Ako Bajden bude terao svoju umerenu politiku i ne bude bio mudriji, promućurniji i najpre prodorniji, isto će tako umereno i pobediti; Tramp će ga samleti još ubedljivije nego što je oduvao Klintonovu. Najveća šansa mu je da korona učini ono što on ne može – da sama sruši Trampa. A po svemu sudeći, i korona radi u Trampovu korist, ili Tramp zna kako da je natera da to čini.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar