Tornado u Evropi: Koliko su česti i da li je Balkan ugrožen

Svet 26. jun. 202119:25
Podeli:
Foto: Prinstcreen/Facebook/Neurje.si

Pojava tornada, poput onog koji se dogodio u Češkoj, nije specifična za Evropu. Ipak, oni se dešavaju, a poslednji koji se dogodio u Češkoj i za sobom ostavio ozbiljne materijalne posledice.

Pročitajte još:

Tornado je pojava koju najčešće vezujemo za SAD. Razlog je učestalost ove vremenske neprilike u toj zemlji – u proseku 1.200 tornada različite jačine “protutnji” godišnje. U Evropi taj broj je daleko manji – između 300 i 500 godišnje, prema podacima Evropske baze za teške vremenske uslove (ESWD).  

Pojava tornada u Evropi pažljivije se prati tek od 1950. godine. Prema navodima ESWD od 1950. do 2015. godine prijavljeno je 5.478 tornada u 42 evropske zemlje, najčešće u Nemačkoj – čak 1.027 puta. 

Od ukupnog broja tornada u Evropi u navedenom periodu oko 33 odsto dogodilo se u centralnoj i zapadnoj Evropi (tj. Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija, Holandija, Nemačka, Danska i Češka). U južnim delovima starog kontinenta tornado je bio najčešći duž obale (zapadna Italija i istočna Španija). 

Tokom prethodnih šest meseci pojava tornada zabeležena je na tlu Evrope i u Francuskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj. U 2020. godini dogodio se i u Italiji, Velikoj Britaniji i Rusiji.

Koliko su česti na Balkanu? 

Tornadi su se vro retko dešavali na području Balkana, Islanda, zemalja Skandnavije, centralne Španije, Alpa i centralne Turske.

Na području Srbije nešto češće su zastupljeni vihori na području Sombora i Inđije, jer je taj deo pretežno ravničarski.

Razorni tornado dva puta je pogodio i Hrvatsku. Prvi slučaj dogodio se 31. maja 1892. u Novskoj, a drugi u Podravskoj Slatini 20. augusta 2007. godine. Vetar je te 1982. godine iz korena isčupao 150 hiljada stabala, a u vazuh su leteli i teretni vagoni vozova, neki teži i od 13 tona.

Kako nastaje tornado?

Prema definiciji, on je vrlog u obliku cevi koji se rotira nezamislivom brzinom. Proteže se od oblaka to tla. Dešava se pri velikim temperaturama, kada je topao vazduh i kada se zbog toga formiraju kumulonimbusi oblaci koji ga stvaraju.

Karakteristična je brizina vazduha u vrtlogu, koja može da dosegne i poreko 400 kilometara na sat. Može trajati od nekoliko sekundi pa do nekoliko sati.

Formira se tako što se nagomila prašina, koja se onda organzuje u levak koji izlazi iz oblaka i ubrzano se kreće. Nakon toga sledi stadijum zrelosti u kom tornado postiže najveću širinu i pravi najveću štetu. Poslednje dve faze obuhvataju stadijum skupljanja i povlačenja.

Kako se meri jačina tornada?

Prema pravilima, jačina tornada se utvrđuje preko tzv. Fujito i Toro skala.

Fujito skala je odgovorna za klasifikaciju tornada na osnovu štete koju nanosi. Ova skala ima ukupno šest nivoa koji se obežavaju simbolima od F0 za najmanji intenzitet tornada pa sve do najjačeg F5.

Udari vetra tornada koji je pogodio gradove oko Hodonina, duž Češke granice sa Slovačkom i Austrijom, najjači je nalet vetra i oluje u modernoj istoriji Češke. Jačina vetra bila je veća od 300 kilometara na sat. To bi značilo da je tornado u Češkoj bio jačine F3 Fujitine skale.

„Tornado ove jačine prouzrokuje značajnu štetu. Kida krovove, ruši kuće, prevrće kola, čupa drveće“, navodi se u definiciji ove jačine tornada.

Prema Torino skali on je ocenjen oznakom T6, što znači da je strujanje bilo je ciklonalno, brzina vetra pri tlu iznosila je oko 260 km/h, a preko šume su prošla dva vrtloga širine 800-1.200 metara i 2.300 metara s izuzetno niskim pritiskom vazduha u sredini. To znači da je ovo umereno razoran tornado, prema ovakvom načinu merenja.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar